Guru haj-teka

Tom Mejn, arhitekta, koji poslednjih godina intenzivno gradi veoma važne objekte i razrađuje nove idejne forme osnivač je i dugogodišnji profesor na Southern California Institute for Architecture. Dugo godina bio je predavač i gostujući profesor na mnogim renomiranim školama — Harvardu, Jejlu, Bartletu... a danas je redovni profesor na UCLA u Los Anđelesu. Jedan je od retkih američkih arhitekata mlađe generacije vezanih za „high–tech” pokret u dizajnu sedamdesetih godina, i naročito za osamdesete, koji eksperimentalne ideje iz svog akademskog rada kao i rada u praksi dovodi do mogućnosti da se izvedu. Wegov arhitektonski idiom je vezan za podneblje i kulturnu sredinu iz koje potiče. Jednostavno, Južna Kalifornija sa svojim klimatskim pogodnostima omogućila je mladim arhitektama da eksperimentišu mnogo više nego bilo gde drugde. Wegov početak i prvi projekti su najčešće bili manje privatne rezidencije poznatijih ili dobrostojećih ličnosti iz filma i medija. O tome danas kaže: - Los Anđeles je morfološki zanimljiv prostor i oduvek je bio primamljiv mladim arhitektima koji su tek završili studije. Za većinu mladih arhitekata koji počinju svoju privatnu karijeru, eksperiment se svodi na rad u privatnom sektoru za razliku od Evrope gde većina projekata potiče iz javnog sektora u koji se ubrajaju i konkursi. I zbog samih karakteristika ovog metropolisa nova stambena gradnja je malih razmera i prigradskog karaktera. Rad se prirodno svodi na dizajn privatnih kuća ili nadogradnju postojećih gabarita, malih stambenih objekata, ili enterijera restorana, kafea i manjih ekskluzivnih prodavnica. To je teritorija za eksperiment u striktnim buyetskim okvirima. Čini mi se da za većinu američkih arhitekata njegovog ranga Evropa predstavlja kritičnu tačku, Tom Mejn iz svog iskustva o tome govori: - Većina ozbiljnih arhitekata u Los Anđelesu mahom radi samo na rezidencijama i privatnim kućama. Čak i stari majstori, Šindler, Neutra su poznati po privatnim kućama i vilama. U javnom sektoru malo je kvalitetnih arhitekata koji grade važne društvene objekte kao Disney Concert Hall (Frank Gehry), Katedrala naše Gospe Anđela (Rafael Moneo), CALTrans zgradu (moj rad)... Los Anđeles je teška sredina u kojoj nema sklonosti ka uzbudljivim arhitektonskim projektima u javnoj društvenoj sferi. Nasuprot tome, Van Berkel je osvojio konkurs za most Erasimus u Roterdamu kada je imao samo 35 godina. Zatim su došli angažmani na dizajnu državnih škola i on je napravio biro za manje od pet godina. To je evropska tradicija. To ovde nije moguće, barem ja ne znam za takav primer. Zanimalo nas je šta ovaj ugledni i priznati arhitekta zna o arhitektonskom i graditeljskom podneblju s prostora bivše Jugoslavije, i dobili smo zanimljiv odgovor: - Za mene je zanimljiv Plečnik kao velika umetnička ličnost koji je dosta gradio na tim prostorima. On je stvarno fantastičan. Bio sam u Qubljani, a nedavno sam imao loše iskustvo radeći na projektu u Hrvatskoj, konkretno u Zagrebu. Naišli smo na veliku korupciju, od opštinske uprave do izvođača. Po mom mišljenju, trenutno je nemoguće graditi na tim prostorima. Jednostavno smo napustili projekat, jer nismo mogli da ga izvedemo kako treba.