Nisam smenio Majka Aherna

Nazdravili smo. Dom Perignon. Američki ambasador Majkl Polt i naš ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić imaju sličan smisao za humor. I ne koriste ga samo sporadično. Upravo su potpisali ugovor prema kojem su Amerikanci za 15 miliona evra kupili građevinsko zemljište u Beogradu za izgradnju nove ambasade. Zar to može? Može. Kao po članu 83 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, koji kaže: “Stranim državama se može prodavati gradsko građevinsko zemljište radi izgradnje diplomatskih i konzularnih predstavništava.” Član postoji od 1980. godine. Kao izuzetak. “Ali ovde postoji jedna generalna nesklonost ka tome da se izuzeci primenjuju. Zato je potreban jedinstveni šalter gde će neko od autoriteta koordinisati rad državnih organa.” Jedinstveni šalter je pojam iz Predloga novog zakona o stranim ulaganjima čiji je autor ministar Parivodić i koji je na njega navukao svu silu gneva Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Svetske banke. Vlada Republike Srbije imaće, prema tome zakonu, diskreciono pravo da učini posebne pogodnosti vrlo velikom stranom investitoru. Slovaci su, odlukom svoje vlade, a za potrebe Pežoove investicije iselili čitavo naselje u mestu Trnava, a za potrebe južnokorejskog investitora prihvatili da do kraja ove godine izgrade autoput Bratislava – Ziline. Dakle, nije naš izum. Ali nije ovo rešenje navuklo gnev na glavu pravednog ministra. Nego predlog da se u svakoj opštini otvori takozvani jedinstveni šalter, kojim će, i sa određenim diskrecionim pravima, rukovoditi predsednik opštine, i na kome će strani investitor sa ulaganjem od najmanje 500 000 evra moći da pribavi sve potrebne dozvole. Bez šetanja i čekanja. Za strana ulaganja u visini od najmanje 10 miliona evra jedinstveni šalter biće formiran na republičkom nivou i njime će, takođe sa određenim diskrecionim pravima, rukovoditi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, sagovornik NIN-a.

E pa da najpre sa dnevnog reda skinemo političke tračeve: je li istina da ste presudili u smenjivanju gospodina Majka Aherna sa mesta predsednika Saveta stranih investitora i njegovom odlasku iz Srbije?

- Jesam bio nezadovoljan radom gospodina Aherna, ali nije istina da je zbog mene smenjen. Smatraosam da stav gospodina Aherna prema Vladi Srbije i prema naporima koje mi ulažemo u reformu ekonomskog sistema nije bio pristojan i to sam mu dao do znanja. A nisam mogao da utičem na njegovu poziciju, o tome odlučuje odbor direktora, a odbor direktora je sada za predsednika izabrao gospodina Boška Kostića. On je dobrodošao partner, stari prijatelj...

Pričalo se da je gospodin Ahern davao i neke političke izjave koje nisu bile po volji našoj vladi?

- NJegovo ukupno ponašanje nije bilo adekvatno u pogledu sadržine izjava, koje po mojoj proceni nisu bile liderske, nego su više bile kasacione, presuditeljske. A drugo, njegov odnos prema ministrima je bio neadekvatan. Navešću vam primer: oni su organizovali nešto što se zove realitdž check, skupove na koje bi naši ministri došli i odgovarali na pitanja. Na tim realitdž check-ovima je gospodin Ahern predviđao da svaki ministar ima pravo da govori pet minuta. Pa se ja pitam da li bi gospodinu Ahernu palo na pamet da u zemlji iz koje on potiče, a to je Južnoafrička Republika, ograničava ministre na pet minuta izlaganja. To je jedan primer. Drugi primer je: gospodin Ahern je na početku 2005. godine došao do zaključka, i valjda je jedini bio koji je došao do tog zaključka, da je 2004. godina izgubljena za Srbiju. Nakon toga Svetska banka dolazi do zaključka da je Srbija od polovine 2004. godine do polovine 2005. godine zemlja koja se najbrže reformisala, najbrže popravljala svoje poslovno okruženje. Znači, potpune suprotnosti o istoj stvari. Ja više verujem Svetskoj banci. Procenio sam da srpska država mora sebe da ceni i da treba da reaguje na nepristojno ponašanje pojedinaca. To se vrlo retko dešava i shodno tome smo i reagovali.

Dosad je izgledalo da ste vi među ministrima u vladi, što bi se reklo, najmanje konfliktna ličnost. Ali u poslednjih mesec, mesec i po dana ste nekoliko puta pokazali zube i izrazili neko svoje javno nezadovoljstvo. Pa sad, kad bi vama bilo dato da sastavite svoju vladu i da u nju uzmete samo tri ministra iz sadašnjeg sastava, ne računajući premijera, koga biste uzeli u svoj tim?

- Ne bih vam odgovarao na to pitanje.

Zašto?

- Mislim da je neumesno. Kad bih pravio svoj tim, ja bih pravio svoj tim.

Oko svog Predloga zakona o stranim ulaganjima, vi ste sada došli u javni sukob, koliko vidim, sa tri žene: direktorkom SIEPA Jasnom Matić, direktorkom Kancelarije Svetske banke u Beogradu Karolin Jungr, a biranim rečima ste se izjasnili i o tekstu na istu temu Dane Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta. Pa, imate li izgleda na uspeh?

- Hmmm... kinetički – ne. Ne bih rekao da se radi o sukobu jer nisam nikakvu duboku kritiku čuo sa te strane. To su više bili izrazi određenih partikularnih nezadovoljstava, recimo, SIEPA bi volela da bude “jedinstveni šalter”, a nije u stanju. Zatim došla su ta mišljenja iz Svetske banke koja su nestručna. Pa to je toliko nestručno bilo da bi oni sada hteli malo da se pospu perjem. Sada mi, u dobroj veri, strpljivo čekamo njihovo sledeće mišljenje, za koje očekujemo da će biti stručnije.

Optužili ste lokalnu kancelariju Svetske banke da se stavila na stranu lokalnih partikularnih interesa?

- Tako je. Suština je u sledećem, gospodin Fridlander (autor pisma za koji je predgovor napisala gospođa Karolin Jungr) ima dva šešira, pod jednim šeširom je savetnik Svetske banke i to FIAS-a (Savetodavni servis za strane investicije), a pod drugim šeširom je savetnik SIEPA pod snažnim uticajem konsultanata SIEPA, koji imaju za glavni i jedini cilj da realizuju neki projekat zbog koga su poslati ovde u Srbiju. Sa ove dve funkcije, gospodin Fridlander ima konflikt interesa. Gospodin Fridlander, predstavnici i konsultanti SIEPA su kao jedan tim došli ovde u Ministarstvo da objasne svoju poziciju, i ja kao zastupnik interesa Srbije da se organizuje jedan efikasan mehanizam koji će da ubrza priliv stranih ulaganja i ozbiljno podrije korupciju, treba da ustuknem da bih zadovoljio interese ne samo SIEPA nego konsultanata SIEPA koji rade sa Fridlanderom.

To su ti partikularni interesi koji mene uopšte ne interesuju. Mene interesuje opšti interes Srbije.

Vaš Zakon o stranim ulaganjima još nije usvojen, a neki domaći investitori mu prigovaraju da privileguje strane investitore?

- Moj odgovor na taj prigovor je: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je zaduženo da brine o stranim investicijama. Niko ne brani Ministarstvu za lokalnu samoupravu, mada ja mislim da bi to pre bilo Ministarstvo privrede, da istu vrstu pogodnosti ponudi domaćim investitorima. Međutim, moj rezon je sledeći: domaćim investitorima koji imaju taj finansijski potencijal koji je prag za angažovanje jedinstvenog šaltera u opštem interesu (najmanje 10 miliona evra – primedba R.Ć.), znači na nivou Republike, realno nije potrebna pomoć, oni su moćni ljudi u ovoj zemlji pa će nekada brže završiti posao bez bilo kakve pomoći Ministarstva,nego sa tom pomoći.

Ovim zakonom, koji meni izgleda pomalo neobičan, obimne zadatke, ali i diskreciona prava dajete predsednicima opština, pa i samom sebi. Sa velikim zanimanjem sam jedva čekala da ga pročitam do kraja. Šta mislite da sam tražila, a nisam našla? Sankcije.

-Ja se sa vama ne slažem. Koja velika diskreciona prava ima predsednik opštine?

Recimo, ako investitor ne ispunjava sve zakonom propisane kriterijume, a predsednik opštine oceni da je ulaganje ipak od koristi, ima pravo da mu obezbedi usluge jedinstvenog šaltera.

- Da, ali samo u graničnim slučajevima, ako proceni da je u interesu opštine. On samo sebi daje još više posla, nikakvo zadovoljstvo ni ćar. Mi to možemo da izbacimo, ali onda imamo jedno kruto rešenje umesto pravno finijeg kakvim postojeće držim.

Čini mi se da je u slovačkoj vlada čak premijer uzimala na sebe pravo da investitoru da sve što traži, ako investiciju oceni opšte korisnom?

- I to je predviđeno u tekstu kad se radi o posebnim povlasticama za velika ulaganja, te povlastice mogu da budu odobrene investitoru samo odlukom vlade kao kolektivnog tela. Samo tako možemo dobiti utakmicu protiv Poljske, Češke, jer svi oni imaju taj mehanizam. Cela kritika koja se odnosi na diskreciju je 100 posto neosnovana.

Vi u više zakonskih članova navodite “ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom ODGOVORAN je stranim investitorima”, zatim “predsednik opštine, smatraće se LIČNO ODGOVORNIM za nezakonit i neefikasan rad lokalnih organa i organizacija”, ali nigde ne vidim kako je ta odgovornost materijalizovana, kako je predsednik opštine lično odgovoran?

-Sad ću da vam objasnim: predsednik opštine je lično odgovoran pred građanima koji su ga izabrali, lokalnom skupštinom, opštinskim većem koje predstavlja narod. Ono što centralna vlast sme da radi na lokalnom nivou uređeno je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ono što mi kao republika možemo da radimo to je da opominjemo i da javnosti dajemo na znanje da određeni problemi postoje, ali ne možemo da kažnjavamo.

Ako u lokalnim novinama objavite da je došlo do nezakonitog ponašanja od strane nekih lokalnih vlasti, to je pritisak. Ja mislim da jeste. Ili u nacionalnim novinama ako objavite.

Ministar za lokalnu samoupravu Zoran Lončar se složio da su naše opštine osposobljene za ove zadatke?

- Mi smo zajedno to radili, on je apsolutno za to. Gospođa Matić iz SIEPA je prigovarala da neke opštine nemaju ni telefaks aparate i da neće biti ljudi koji će govoriti engleski. Koliko košta jedan telefaks aparat? Da li 100 ili 120 evra. Kako oni doživljavaju te ljude u lokalnim sredinama? U celoj Srbiji u poslednjih 40 godina se učio engleski kao obavezan jezik. Pa na šta bi to ličilo da u nekoj opštini ne možete da nađete čoveka koji je pravnik i da zna engleski.

Dobro, kod nas su jake strane kompanije već došle u industriju duvana i industriju cementa. Da li pratite njihov uticaj na razvoj slobodne konkurencije na tržištu u Srbiji ili lokalnih sredina u kojima su sedišta tih firmi. Da li je na tržištu duvana u Srbiji ugrožena sloboda konkurencije kako nam se prigovara iz Hrvatske?

- Ove kompanije su dobri korporativni građani i ja to smatram vrlo uspelim investicijama. Nemam nikakve naznake o bilo kakvom kartelu. A što se primedbi Hrvatske tiče, baš sam se jutros bavio tim pitanjem. Republika Hrvatska ima problem sa akciznom politikom koju mi imamo i koja pravi razliku između takozvanih stranih i takozvanih domaćih (takvim se smatraju cigarete iz Niša i Vranja) cigareta. Suština je u sledećem: hrvatsko tržište duvana je više monopolisano nego srpsko. Indeks monopolizacije hrvatskog tržišta je znatno veći nego srpski, srpski je na primer 17, a hrvatski 25. Kod cigareta srednje kategorije Rovinj ima monopol od 90 procenata. Ukupne dažbine koje uvoznici u Hrvatsku moraju da plate veće su nego dažbine koje moraju da plate uvoznici cigareta u Srbiju. Za uvoz u Srbiju mora da se plati carina i akciza. Hrvatska carina je veća nego zbir srpske carine i akcize. Dakle, stepen zaštite i unutrašnje monopolizovanosti veći je u Hrvatskoj nego u Srbiji. Ja ću se našim hrvatskim prijateljima obratiti s predlogom da carinsku zaštitu izjednačimo na potpuno isti procenat.