Srbi su me oduševili

DŽON HEJS, PREDSEDNIK BALL PACKAGING EUROPE

Pre godinu dana, prošlog septembra, u Beogradu je počela da radi novosagrađena fabrika limenki kompanije Ball Packaging Europe, podružnice američke korporacije “Bol” iz Brumfilda u Koloradu. Kompanija “Bol” prošle godine je imala obrt od 5,75 milijardi dolara, za ovu se spominju cifre koje prevazilaze sedam milijardi; prvi su u Sjedinjenim Američkim Državama sa udelom od 34 odsto tržišta, u Evropi su na “jakom drugom mestu” sa 32-33 odsto tržišta, prvi u Kini, “drugi-treći” u Brazilu... Ukupno, imaju šezdesetak postrojenja širom sveta, a kako za NIN kaže DŽon Hejs, predsednik evropskog ogranka “Bola”, ova “naša”, beogradska fabrika je “najmodernija fabrika u čitavoj 'Bol' korporaciji”. Istovremeno, sa uloženih 75 miliona evra u izgradnju postrojenja na Novosadskom putu, ovo je i najveća dosadašnja grinfild investicija u Srbiji.

Osim proizvodnje limenki, plastičnih flaša..., kompanija ima i svoj ogranak koji proizvodi svemirsku tehnologiju i usko sarađuje sa organizacijom NASA.

Beogradsko postrojenje radi za “Koka-kolu” – koja zbog toga čitavu svoju proizvodnju u regionu prebacuje u Beograd – za sve najveće pivare u zemlji i okruženju... Dva miliona limenki, koliko tri smene proizvedu svakodnevno, izvoze na regionalno tržište koje se proteže od Poljske na severu do Albanije na jugu.

Razgovor sa DŽonom Hejsom vodimo u sedištu kompanije u Diseldorfu, u Nemačkoj. Zgrada u kojoj sedimo je velika i moderna, ali ove se prostorije iznajmljuju. Iako obrću milijarde, procenili su da im je tako jeftinije. S druge strane, pokazuju da ne štede na ljudima – od samog Hejsa koji se na posao dovodi poslednjim modelom luksuznog “audija A8” (mogao je da bira između “audija”, BMV-a model 7 i “mercedesa” S klase), do zaposlenih u njihovoj fabrici u Srbiji, u kojoj su primanja samo za trećinu niža u odnosu na zaposlene u “Bolovim” fabrikama u Nemačkoj.

Za NIN DŽon Hejs govori o poslovnoj filozofiji svoje kompanije – koja je prošle godine proslavila 125 godina postojanja – o “Bolovim” iskustvima u Srbiji, globalnim ekonomskim trendovima i poziciji naše male zemlje u čitavoj priči.

Razgovor počinjemo pitanjem otkud, uopšte, ovako velika kompanija da dođe u Srbiju, i kakvo su mišljenje imali o našoj zemlji pre nego što su i pomislili da dođu i investiraju u nju.

- Kao što svi znamo, zbog ratova je u Srbiji bila veoma teška situacija. Jasno je da zbog svih konflikata ni ekonomija nije mogla da se razvija, što je po prirodi stvari stvorilo nezdravo okruženje i za biznis. Ipak, još krajem devedesetih uočili smo da ljudi u Srbiji imaju sposobnosti, a potom je došla i volja vlade da krene da radi zarad bolje budućnosti. To je bila fundamentalna premisa, jer naš biznis počiva na našim kupcima, i na krajnjim konzumentima koji kupuju njihove proizvode. A kupovine nema bez rasta plata i bruto nacionalnog dohotka.

Videli smo, dakle, da je ekonomija krenula da se razvija, a sa njom i da rastu plate. Predvideli smo čitav lanac pozitivnih kretanja, koja vuku jedna druge. I nismo samo mi došli do ovih zaključaka. Vidite šta je uradila 'Koka-kola', ili veliki međunarodni proizvođači piva koji su došli u Srbiju.

Pošto smo uočili sve trendove, pomislili smo, nema boljeg starta na jednom tržištu nego da na njemu budemo prvi.

Zašto Srbija, kada ste prvobitno planirali da napravite ovakvu fabriku u Rumuniji?

- Srbija je centar čitavog regiona Balkana. U krugu od 500-600 kilometara živi šezdesetak miliona ljudi, a pogledate li mapu, vidite da je centar tog kruga, a time i najlogičnije mesto, upravo Beograd. Izuzetno je važno i to što Srbija ima izgrađenu infrastrukturu. Voda, struja, i kao najvažnije – mreža puteva. Mi transportujemo limenke koje proizvedemo širom Evrope, i zato su nam putevi izuzetno važni. Iskreno govoreći, želeli smo i da pomognemo srpskom narodu i srpskoj vladi da izgrade ekonomiju.

Kako gledate na ljude u Srbiji? Na njihovu sposobnost da uče, prilagođavaju se standardima poslovanja koji su drugačiji od onih na koje su navikli...

- Neprestano me oduševljava snaga ljudi u Srbiji. Često kažem da, pre 18 ili 20 meseci, mnogi zaposleni u našoj fabrici nisu čak ni znali šta je limenka za piće. A danas ih proizvode na stotine miliona godišnje. Uskoro, nadam se, to će biti i milijarde. Pa, i naš pomoćnik menadžera fabrike, Srbin, nije mnogo znao o limenkama do pre dve godine. Treba da budete prilično inteligentni, prilično dobro obrazovani da za tako kratko vreme pređete toliki put.

Kao i svaki novi posao koji započnete, potrebno je nešto vremena, ništa se ne događa preko noći. Ali sasvim smo zadovoljni napretkom, a naročito ljudima.

To je naročito važno, zato što “Bol” korporacija puno polaže upravo na svoje ljude. Znate, oprema i mašine ne rade sami od sebe, i mnogi naši konkurenti koriste iste mašine i tehnologiju. Razlika je u ljudima, i zato mnogo vremena i trošimo fokusirajući se na naše ljude.

Spomenuli ste dobru saradnju sa srpskim vlastima...

- Kao prvi stranci koji su postali vlasnici zemljišta u Srbiji, našli smo se u situaciji koja je bila potpuno nova za sve nas. Nisu postojala pravila, i morali smo da sarađujemo sa vlastima na stvaranju tih pravila. Ima, a bilo je još i više, puno birokratije, kao što i sami znate. Ali mislim da je vlada načinila velike napore da premosti birokratske probleme.

Možete li da uporedite birokratske probleme u Srbiji i u zapadnoj Evropi?

- Takvo poređenje ne bi bilo fer. Najpre, u Evropskoj uniji imate nekoliko nivoa vlasti, od administracije u Briselu do lokalnog nivoa, i sve je veoma dobro utemeljeno i postoji već godinama i decenijama. Kada govorite o zemljama kao što je Srbija, situacija je drugačija. Nova, i isprobava se prvi put. I mnogo puta, iako vlada ima najbolje namere kada piše zakone i ustanovljava određene procedure, na kraju se shvati da su izazvane i posledice i stvoreni problemi koji nisu bili planirani. Kompanije su te koje uvide sve te probleme, prolazeći kroz propisane procedure. E, u toj situaciji, vlasti moraju da budu fleksibilne i da imaju volju da se prilagođavaju. Mi smo to videli u srpskoj vladi.

Recimo, kada je reč o izvozu – što je nama veoma bitno jer naša fabrika u Srbiji u velikoj meri radi za izvoz. Postojalo je puno birokratskih procedura, i vlada nam je pomogla da uprostimo i skratimo te procedure. Ili, zaštita životne sredine. Vlada je sarađivala sa industrijom, i ta saradnja je bila veoma otvorena. Bili su jasni; rekli su nam da mi moramo time da se pozabavimo, a ako to ne uradimo, oni će uskočiti. Ali, prvo su stvar prepustili nama, što smo mi veoma ozbiljno shvatili i pomogli osnivanje organizacija za prikupljanje različitih materijala.

Postoji i čitav niz drugih akcija koje zajedno preduzimamo, a povezuje ih cilj koji delimo – podizanje ekonomske snage čitavog regiona, što je u krajnjoj liniji dobro i za naše poslovanje.

Korupcija se često i opravdano, označava kao jedan od najvećih problema u Srbiji. Da li ste se susreli sa tim problemom?

- Za nas je to sasvim crno-belo. I za nas postoji samo jedan odgovor: mi to ne radimo. Ne mogu da kažem ništa što će biti jasnije od ovoga. Retko smo se susretali sa traženjem mita, jer ljudi znaju kakva je naša filozofija. Mi to ne radimo, i tačka. Kao rezultat takve prakse, i kada ima korupcije, ljudi koji pokušavaju da je stvore, znaju da nema svrhe da nam prilaze.

Zvuči veoma ohrabrujuće. Da li ste ovakve ocene, i svoja iskustva iz Srbije, preneli svojim poslovnim partnerima u svetu?

- Činimo to neprekidno. Govorimo da je Srbija dugoročna investicija, da se situacija popravlja, i da zemlja prolazi kroz normalne bolove rasta.

Treba da imate u vidu da je, u ekonomskom smislu, u smislu modernog poslovanja, Srbija mlada zemlja. Tako da je ovo svež start za svakoga. A kao što sam već rekao, vlada nastoji da stvori dobre uslove za taj sveži start.

Voleo bih da vidim da bruto nacionalni proizvod raste još i više. Ali potrebno je neko vreme da pokrenete stvari; a kad jednom krenete, dobijate momentum, i stvari počinju da se popravljaju mnogo brže.

Naša investicija je dobra jer je donela zaposlenje mnogim ljudima. I tu ne mislim samo na one koje smo mi direktno zaposlili – a sada ih je oko 130 – već i na sva ostala radna mesta koja su posredno stvorena našim dolaskom u Srbiju, u prodaji naših proizvoda, aluminijumskim kompanijama, u kompanijama koje nam pružaju logističku podršku, u punionicama pića gde se koriste naši proizvodi... Sve to postaje veoma opipljiva korist za srpsku ekonomiju.

Kako će se predstojeći politički izazovi – rešavanje statusa Kosova i moguća politička nestabilnost u Srbiji – odraziti na vaše poslovanje, i uticati na poziciju Srbije u poslovnom smislu, globalno posmatrano?

- Potpuno iskreno, malo smo zabrinuti zato što ne želimo da politička nestabilnost izazove nestabilnost u ekonomiji.

Budućnost Srbije je u razvoju ekonomije, i ako svi istraju na tom putu, biće dobro za sve. Nadam se da će Srbija postati član Evropske unije. To će biti korisno jer će srušiti mnoge trgovinske prepreke i dovesti više investicija u Srbiju.

Imate česte kontakte sa predstavnicima američke i vlada zemalja EU. Da li sa njima razgovarate i o Srbiji, i šta im kažete?

- Apsolutno. Da vam kažem, SAD ne bi postavile u Beograd ambasadora kalibra Majkla Polta da ne misle da je Srbija važna za globalnu ekonomiju. Osim toga, nekoliko rukovodilaca “Bol” korporacije učestvovalo je u određenim diskusijama u Vašingtonu, sponzorišući, pomažući Srbiji.

Nedavno je delegacija iz Japana posetila našu fabriku, i mi smo im govorili o prednostima poslovanja u Srbiji. Takođe, pre pet meseci predsednik “Bol” korporacije Dejvid Huver i ja sastali smo se sa saradnicima predsednika DŽordža Buša i govorili im o Srbiji.

Ukratko, pokušavamo da promovišemo Srbiju tamo gde to ima smisla. Ponavljam, želimo da se Srbija razvija, jer će to biti dobro i za naš posao.

Šta Srbija treba da učini da bi privukla više stranih investicija?

- Treba da produži i ubrza put na kojem već jeste. Treba da redukuje birokratske prepreke i da razreši pitanje korupcije. Nije to samo vaš problem, već problem čitave centralne i istočne Evrope, koji kod zapadnih kompanija uvek izaziva sumnje. Pitaju se da li će ostati zarobljeni u mreži korupcije.

Koje su prednosti, i ima li mana, u dolasku velikih multinacionalnih kompanija u zemlje u razvoju, kakva je i Srbija?

- Kad god velike multinacionalne kompanije investiraju u neki region, morate da verujete da je to dobro za taj region. One stvaraju nova radna mesta.

Kompanije uvek procenjuju nivo rizika svoje investicije, i žele da izbalansiraju nivo rizika na globalnom nivou. Znači, istovremeno se investira u regionu visokog rizika, i u regionu gde su rizici investiranja daleko manji. Tako da se to na kraju, negde, ujednačuje. Važno je da ne uložite sve na jedno mesto.

Svaki put kada mi ulazimo u neku investiciju, pokušavamo da procenimo stepen ugroženosti. Koliki je rizik da nećemo imati struje? Gasa? Da će doći do devalvacije nacionalne valute?

A i cena aluminijuma na svetskom tržištu drastično je porasla, što vam je takođe stvorilo dodatne probleme.

- Tačno. Ali, nije ni samo aluminijum u pitanju. Globalna ekonomija je u poslednjih 15 godina funkcionisala u uslovima niske inflacije. Zato je održavana niska cena aluminijuma, nafte... Pre četiri godine, nafta je koštala 15 dolara po barelu. Sada je, sa 65 dolara po barelu, čak i pala sa maksimuma od 75 dolara. Aluminijum je za to vreme poskupeo duplo.

Svedoci smo, dakle, inflacije u globalnoj ekonomiji. Šta to znači? Znači da mi moramo da apsorbujemo te poraste cena, i da ih prenesemo na naše mušterije, a oni to, opet, prenose na krajnje korisnike, konzumente. Oni, pak, imaju samo ograničene sume novca, pa kupuju manje. To znači da potražnja postaje manja, što direktno utiče na usporavanje ekonomije.

Uz to, u Srbiji kao i skoro svuda u svetu, događaju se demografske promene. Stanovništvo je sve starije, manje se piju osvežavajuća pića, što direktno pogađa naše kupce.

Da li je sve ovo nepovratan proces?

- Ne. Uobičajeno je da stvari idu gore-dole. Imali smo odličan talas niske inflacije i visoke produktivnosti u čitavom svetu, i svetska ekonomija sada uzima predah od toga. Nisam futurista, ali ne predviđamo bilo kakve katastrofične promene. Stvari se jesu malo usporile, ali i to zavisi od regiona do regiona. Sa globalne perspektive, regioni u kojima ekonomija uprkos ovim faktorima raste, jesu centralna i istočna Evropa, pa i Indija. Mada, tamo je situacija ponešto specifična jer srednje klase skoro da i nema. Imate jako bogate, i jako siromašne. A jaka ekonomija podrazumeva upravo jaku srednju klasu.

Za kraj, kako izgleda život predsednika jedne multinacionalne kompanije, odnosno njenog važnog ogranka?

- Stalno ste na putu, razbolite se i nemate vremena da učinite ništa po tom pitanju, kao ja sada...

Ne postoji uobičajeno radno vreme, ali u kancelariju stižem oko sedam-pola osam ujutru. Pokušavam da se vratim kući oko pola sedam uveče, da bih stigao na večeru sa porodicom. Pošto smestim decu u krevet, nastavljam da radim. Pregledam elektronsku poštu, razgovaram sa Amerikom do 10 ili 11 sati uveče, i tek onda odlazim da spavam. Sledećeg jutra sve ispočetka.

Jako puno vremena provodim na putu. Qudi misle da je glamurozno putovati, ali nema ničeg glamuroznog u tome. Konferencijska sala je ista u Beogradu kao i ovde u Diseldorfu, ili u Londonu, Parizu...

Ono što vas tera da idete dalje je strast prema tome što radite, i volja da radite sa ljudima. Pokušavam da napredujem i unapređujem se iz dana u dan. Ponekad dođe do zastoja, načinite korak unazad, što je veoma frustrirajuće, ali morate da zadržite pozitivan stav koji će vas terati napred. Kada se nešto ispreči na tom putu, suočite se odmah s tim i nastavite dalje.

Isto je i u odnosima s ljudima. Morate da shvatite da će uvek postojati razlike u mišljenjima, i da ne postoji savršeno rešenje. Ali to je dobro. Odlično je i za posao da stvorite atmosferu u kojoj će postojati takve diskusije i neslaganja. Evo, u prethodna dva dana 40 rukovodećih ljudi kompanije razgovaralo je o našim strateškim planovima. Bilo je puno neslaganja. Odlično, pošto iz toga proizlaze najbolje ideje. Razlike u mišljenju moraju se uvažavati, i mora se pronaći način da se uzme najbolje iz svakog od tih različitih mišljenja.