“Molotov” na Trgu slobode

Budimpešta nije Bejrut, ali je te septembarske noći ličila na poprište uličnih borbi. Nekoliko stotina najvatrenijih demonstranata je krenulo u opsadu zgrade Mađarske televizije, na Trgu slobode, zapalilo šest automobila i počelo da baca “Molotovljeve koktele” u samo secesionističko zdanje, nekada sedište Budimpeštanske berze.

Iznenađeni policajci su se povukli, što je omogućilo napadačima da uđu u hol, polome sve što stignu, pokradu kantinu, uzmu kompjutere i drugu opremu. Potisnuti su tek nekoliko sati kasnije, kada je policiji stiglo pojačanje.

Bila je to, po mnogima, najteža noć posle revolucije 1956. godine, najcrnja nakon promene društveno-političkog uređenja u Mađarskoj pre deceniju i po. Neredi su bili veći i od poznate “taksi blokade” početkom devedesetih, kada su vozači taksija zaustavili saobraćaj na Eržebet mostu u Budimpešti zbog poskupljenja goriva i još nekih razloga.

Povod i koreni: Demonstracije su izbile dan ranije, u nedelju, 17. septembra, nakon što je Mađarski radio emitovao snimak jednog Đurčanjovog izlaganja na zatvorenoj sednici poslaničke grupe vladajuće Mađarske socijalističke partije (MSP). Sastanak je održan u vladinom letovalištu u Balatonesedu, živopisnom gradiću na istočnoj obali jezera Balaton, “mađarskog mora”, još 26. maja, nakon tek izvojevane pobede na parlamentarnim izborima.

U tom vatrenom završnom govoru, nakon dvoipočasovne rasprave, premijer je rekao da “živimo u jednoj kurvinskoj državi”. Priznao je da su socijalisti u minulih godinu i po dana (otkako je on na vlasti, pošto je preuzeo kormilo od Petera Međešija) “lagali i danju i noću”, a socijalističko-liberalna koalicija, u kojoj su MSP i Savez slobodnih demokrata (SDS), tokom svog četvorogodišnjeg mandata “nije učinila ništa”.

Snimak dug 25 minuta je, nepoznatim kanalima, dospeo do Mađarskog (državnog) radija, koji se nije ustezao da ga objavi. Ton je izuzetnog kvaliteta, što znači da nije ovekovečen diktafonom potajno smeštenim u džep nekog od prisutnih. Donet je u vidu kompakt diska, a prema oceni tonca radi se o originalnom, istina nešto “isečenom” snimku.

Premijer Đurčanj je reagovao munjevitom brzinom, kao da je znao šta se sprema. Priznao je da su reči autentične i počeo da objašnjava šta je uistinu rekao, odnosno šta određene opaske zapravo znače. Prema njegovom tumačenju, radi se kritici političke elite od 1990. godine naovamo, a ne samo socijalista i liberala (inače na vlasti u dva navrata, 1994-98. i 2002-2006, a sada su započeli treći mandat).

Đurčanj je uveren da je najveći greh političara, dakle njihova najveća laž bila što su uporno ubeđivali građane da se prosperitet može postići bez odricanja i da je država sposobna da uradi sve – umesto njih samih. Mnogi stanovnici Mađarske veruju da su gubitnici u tranziciji koja je stvorila malu bogatu elitu i ranjivu srednju klasu. Velikoj većini demokratizacija zemlje nije donela i očekivano povećanje standarda.

“Laž je bila da cena struje i gasa zavisi od dobronamernosti premijera, kao i da se reforme velikih sistema, kao što su zdravstvo, obrazovanje, državna uprava ili penziono osiguranje, mogu izbeći”, rekao je premijer u jednoj televizijskoj emisiji.

Reakcije i posledice: Socijalisti su stali iza svog čoveka, uvereni da je upravo on taj koji će, najzad, uvesti jezik istine na domaću političku scenu i izvesti zemlju iz privredne (preciznije, finansijske) krize. Prihvatili su da Đurčanjove reči nisu bile uvek najprikladnije, ali kažu “on je takav”, ponekad su mu “emocije brže od razuma”, i tvrde da svojim izjavama “nikoga nije povredio”.

Predsednik SDS-a Gabor Kunce se složio sa konstatacijom prvog čoveka vlade da je politička pozornica u proteklom periodu zaista bila puna laži, ali ne i da prethodna vlada nije uradila baš ništa.

I na strani opozicije reagovanja su bila očekivana. Lider umereno konzervativnog Mađarskog demokratskog foruma Ibolja David je ukazala da su tokom kampanje oba glavna rivala “besomučno” lagala, dajući neostvariva obećanja.

“Čelnici MSP i Saveza demokratske omladine (Fides) prosto su se utrkivali ko će da ponudi više, u jednom momentu njihova obećanja su dostigla cifru od 6 000 milijardi forinti (oko 22 milijarde evra), što se graniči sa apsurdom, pogotovo ako se uzme u obzir budžetski deficit i spoljni dug Mađarske”, dodala je gospođa David, inače već duže vreme najpopularniji političar u zemlji.

Prema oceni Fidesa, za sve je kriv Đurčanj i njegov paket mera. On “provocira građane”, koji se s razlogom “osećaju prevarenima” i imaju pravo da to ispolje na mitinzima.

“Aktuelna vlada je nelegitimna, jer je dobila mandat za nešto drugo. Građani su bili obmanuti, glasali su vezanih očiju, pa je jedino rešenje da Đurčanj podnese ostavku i formira se jedna stručna vlada sa ograničenim ovlašćenjima”, rekao je predsednik Fidesa i bivši premijer (1998-2002) Viktor Orban.

Na svojevrsnu moralnu krizu u društvu, pre svega u politici, ukazao je i šef države Laslo Šoljom, uz opasku da on nema ustavne mogućnosti da smeni predsednika vlade.

Deficit i dug: Audio-snimak je, međutim, bio dodatni povod desnici, uključujući i onu ekstremnu, da pokuša da stekne još nekoliko poena uoči lokalnih izbora, zakazanih za 1. oktobar. To što je Đurčanj rekao da “smo sve vreme lagali” je ono što fidesovci ponavljaju duže od mesec dana, otkako je na videlo izbio stvarni budžetski deficit i dug prema stranim poveriocima.

Mađarska je, kao što je poznato, članica Evropske unije od 1. maja 2004. godine i mora da poštuje zajednička pravila igre – utoliko pre što bi zvanična Budimpešta želela što pre da uđe i u evrozonu. Da bi to ostvarila morala bi (dve godine uzastopno) da ispuni mastrihtske kriterijume: da inflacija ne bude veća od 3,2 odsto, toliki može da bude i deficit u centralnoj kasi, odnosno spoljni dug ne bi smeo da bude veći od 60 procenata nacionalnog bruto proizvoda.

Mađari su lane uspeli da svedu povećanje cena na željeni nivo, ali ne i da ispune druga dva zahteva. Opomena iz Brisela je stigla još početkom godine, ali je izrada tzv. konvergencionog plana odložena za septembar upravo zbog aprilskih izbora. EU, naime, nikako nije htela da se meša u unutrašnje poslove Mađarske, a i znalo se da vlada u tom trenutku nije imala vremena za izradu programa štednje i privrednog oporavka.

Socijalisti i liberali tokom kampanje nisu mnogo govorili o toj obavezi prema Briselu i stvarnim ciframa na državnom računu. Đurčanj je, istim povodom, kasnije rekao da “nismo lagali, ali nismo ni izneli svu istinu”, što je bilo dovoljno opoziciji da pokuša da iskoristi šansu. Kada je izbio “audio skandal” dat je signal za protestna okupljanja u Budimpešti, ali i još nekim gradovima u unutrašnjosti.

Opsada Mađarske televizije (MTV) se pripisuje najokorelijim radikalima, među kojima je bio i nama poznati Laslo Torockai, lider Omladinskog pokreta “64 županije”. Nekolicina je nosila istorijske, Arpadove zastave, kakve na svojim skupovima koriste neonacističke i profašističke organizacije.

Premijer Đurčanj, kako je sam rekao, neće podneti ostavku, niti će odustati od vladinog paketa mera. Uveren je da čini ispravno, u ovom trenutku jedino moguće i da će vreme pokazati da je bio u pravu. Najavljuje dve teške godine, a onda će, od 2009, zemlja ponovo početi da se uzdiže – smatra, kako ovih dana reče jedan diplomata, “novi mađarski Mesija”.

Srđan Basić