Ko posle Anana

Kofi Anan će krajem godine okončati svoj dvostruki, desetogodišnji mandat na položaju generalnog sekretara UN. Jedna od važnih, zasad još zakulisnih, tema na tekućem zasedanju Generalne skupštine je: ko će doći posle njega.

Za Anana je američki ambasador Ričard Holbruk jednom rekao da je “najbolji generalni sekretar u istoriji UN”. Onaj koga Holbruk hvali, odmah je sumnjiv kao čovek koji radi po nalogu Amerikanaca ili na način koji odgovara Amerikancima. Istina je potpunija: bilo je perioda kad se Anan priklanjao volji i moći Amerike, ali je bilo i trenutaka kad je delovao samostalno i kad se povodio za raspoloženjem većine u UN.

Nesporno je njegovo diplomatsko umeće, osobito ako se imaju u vidu okolnosti u kojima je delovao. Nikad u međunarodnim odnosima nije bilo veće dominacije jedne toliko premoćne sile, SAD, kao u protekloj deceniji. Nikad politika štapa i šargarepe nije bila ogoljenija. I nikad Ujedinjene nacije nisu bile u većoj krizi. U takvoj situaciji posao generalnog sekretara svetske organizacije verovatno je najteži mogući diplomatski i politički posao koji se da zamisliti.

Srbi zasigurno neće imati razloga da Ananu podignu spomenik. Agresija NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine obezvredila je Ujedinjene nacije i demokratske principe međunarodnog prava stvarane od kraja Drugog svetskog rata. Za to vreme Anan ne samo da nije osudio oružani napad međunarodnih snaga na jednu suverenu zemlju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, nego nije ustao ni u odbranu ugleda same institucije na čijem se čelu nalazi. Drugi razlog zbog kojeg Srbi neće slaviti Anana biće najverovatnije – kako sad stvari stoje – budući status Kosova. Kad je birao Ahtisarija za svog predstavnika, morao je znati bolje od drugih šta će to značiti i kuda će voditi.

Ali, nije se Anan ogrešio najviše o Srbe. Mnogo više se ogrešio o svoju Afriku. Jaz između bogatih i siromašnih se za njegova mandata uvećao, umesto da se smanji. Nelson Mandela se tim povodom upitao: ne dešava li se to upravo zato što je generalni sekretar UN crnac?

Anan je, međutim, umeo da bude i hrabar u odbrani principa i autoriteta UN. U takve njegove poteze spadaju, na primer, suprotstavljanje američkoj invaziji na Irak, odlučnost u sprovođenju reforme svetske organizacije u skladu sa raspoloženjem većine članstva, zalaganje za ljudska prava i zahtev američkim vlastima da zatvore bazu Gvantanamo i slično.

Imao je ambiciju da sprovede reformu UN do kraja mandata. Uspeo je u tome samo donekle, pa će njegovog naslednika čekati hrpa neobavljenih poslova. S jedne strane, SAD i dalje nastoje da dominiraju u UN i podrede ih svojoj globalnoj strategiji. S druge strane, dve stalne članice Saveta bezbednosti, Rusija i Kina, traže da međunarodna zajednica “odbaci mentalitet konfrontacija i saveza”, da se svet ne deli na “vodeći i podređeni tabor” i da se “sa strane ne nameću modeli društvenog i političkog razvoja”.

Nije proširen Savet bezbednosti UN, za čim se odavno oseća potreba. Postoji saglasnost o borbi protiv terorizma, ali nema definicije terorizma, pa su o njemu zadržani dvojni standardi. Ostala su nejasna načela o upotrebi sile. Nisu ojačani fondovi za razvoj u skladu sa očekivanjima siromašnih. Osnovan je Savet za ljudske prava, umesto istoimene sporne komisije, ali u njemu nema Amerikanaca, što će pre voditi konfrontaciji nego konsenzusu.

Dosad se pominje sedam kandidata za mesto novog generalnog sekretara UN koga, kao što se vidi, očekuju teški zadaci. Pošto je red na Aziju da sada dâ prvog čoveka svetske organizacije, šest kandidata je sa azijske liste.

Prvi među njima je dosadašnji tajlandski vicepremijer Surakjart Satirataj (48), koga je predložilo deset zemalja ASEAN-a. Ali, kandidatura bi mogla da bude sporna. Ne zna se hoće li, posle puča u Tajlandu, sam Bangkok biti za kandidata prethodne, svrgnute, vlade. Po internim anketama na Ist riveru, na prvo mesto je izbio 62-godišnji Ban Ki Mun, južnokorejski ministar spoljnih poslova i trgovine. On je diplomata od karijere i bio je ambasador pri UN, gde se bavio pitanjima mira i bezbednosti, razvoja, demokratije i ljudskih prava.

Jedan kandidat – iskusni Yajanta Danapala iz Šri Lanke – ima dve godine više od starosnog limita za funkciju (65 godina). Princ Zeid al Husein (42) iz Jordana i Šaši Tarur (50) iz Indije su u naponu snage i oba imaju znatno diplomatsko iskustvo (pored ostalog i sa područja bivše Jugoslavije), ali su se iznenada našli u senci najnovijeg kandidata, Ašrafa Ganija (57), bivšeg ministra finansija Avganistana i stručnjaka za zemlje u razvoju.

Predsednica Letonije Vaira Vike-Frajberga sama je sebe već najavila kao budućeg generalnog sekretara UN. Ona uživa američku podršku. Ali, nije iz Azije i ima 68 godina.