Slučaj nemirnog zatvorenika

Priče o tome da se u Haškom tribunalu prepliću politika i pravo, o njegovom eksperimentalnom karakteru, o sudu u kojem pravila postoje da bi bila menjana i prilagođavana situacijama, potvrdile su dva puta u septembru upravo sudije tog Tribunala u slučaju Vojislava Šešelja.

Ne samojer mu je zakazan početak suđenja, pre nego što je formalno saopštena konačna odluka da li će se braniti sam ili posredstvom imenovanog advokata, nego i zato što bi on mogao da bude i prvi optuženik kome će u Hagu biti suđeno u odsustvu. Iako je u pritvoru ovog suda u Ševeningenu, a bez obzira što to pravilima Tribunala dosad nije predviđeno.

Na vanrednoj statusnoj konferenciji, u sudnici broj dva, najmanjoj od tri u Tribunalu, u kojoj ima mesta tek za dva, tri posmatrača, prvi put su se, 14. septembra, sreli Šešelj i advokat Dejvid Huper. Britanskog advokata je sudsko veće Holanđanina Alfonsa Orija nametnulo optuženom za branioca mimo njegove volje. Šešelj je iz protesta napustio sudnicu.

“Oduzeli ste mi pravo da se branim i želite da budem statista u sudnici, a ja to neću.Vi ste ovog čoveka s ptičijim gnezdom na glavi (misleći na periku koju britanski advokati po tradiciji nose na suđenjima) lažno predstavili kao mog branioca. On nikada neće biti moj branilac. Doveli ste ovde glumce da glume moje branioce, a oni nikad neće biti moji branioci. Oni su vaši špijuni…”, prokomentarisao je Šešelj u svom stilu, pre nego što ga je obezbeđenje izvelo iz sudnice. Učinjeno je to na njegov zahtev a po nalogu sudije.

Četiri dana kasnije, 18. septembra uveče, u Hagu je saopšteno da će suđenje Šešelju početi 2. novembra. U ovoj odluci optuženi je pozvan, odnosno, kako je doslovno navedeno – “podstaknut i ohrabren da odluči da prisustvuje procesu”. Sudije ga, dalje, savetuju da je – ukoliko to bude želeo, “slobodan da prima video-snimke suđenja na jeziku koji razume i konsultuje se s advokatom koji mu je određen za branioca”.

Tužilaštvo je, 21. septembra, poštujući nalog sudija, predložilo skraćivanje optužbi protiv Šešelja za pet, od 14, tačaka optužnice. Tužilac Hildegard Uerc Reclav spremna je, kako je saopšteno, da odbaci sve optužbe koje se odnose na zločine u zapadnoj Slavoniji i Voćinu, Humu i mestima Bokane i Krašković. Tužilaštvo bi, međutim, ipak izvelo određen broj dokaza o događajima na ovom području, “kako bi dokazalo svrhu i metodu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio stvaranje granica nove velike Srbije”.

Činjenica je da je Šešelj ponašanjem i uvredljivim rečnikom (više u svojim pisanim podnescima, kojih je dosad bilo više od 200, nego usmeno u sudnici) isprovocirao odluku da mu bude nametnut branilac. Uzgred, Sekretarijat je odbio 10 njegovih podnesaka zbog neprimerenog rečnika i uvreda. Imenovanje advokata je, recimo, ilustrovano konstatacijama sudije Orija kako “optuženi zastrašuje svedoke”, “ponaša se bahato u sudnici” i da je rekao kako će “uništiti ovaj sud”... Nesporno je, međutim, bez obzira na to da li se Šešelj i njegova politika nekome sviđaju ili ne, da je, najblaže rečeno, neobično što je pretpretresno sudsko veće zakazalo početak suđenja s nametnutim braniocem a da, prethodno, nije sačekalo odluku Apelacionog veća o žalbi napostavljenje tog branioca Šešelju mimo njegove volje.

Žalbu je u Šešeljevo ime na Huperovo imenovanje podneo, 4. septembra, holandski advokat Tjard van der Spul, dotadašnji advokat u pripravnosti (“stend baj”) u ovom predmetu. Prema žalbi, pogrešna je ocena da optuženi neprihvatljivim ponašanjem opstruira proces. Šešelj se, po njegovim rečima, “u poslednjih godinu dana, u sudnici ponašao korektno, sarađivao je na pripremi suđenja, iako su njegovi pisani podnesci često bili suprotni pravilima Tribunala i uvredljivi”. U Apelacionom veću koje bi trebalo da odluči o žalbi su: Fausto Pokar (Italija), predsednik Tribunala, Muhamed Šahabuden (Gvajana), Mehmet Gini (Turska), Andresija Vac (Senegal ) i Teodor Meron (SAD).

Iako je Van der Spul, formalno Šešeljev branilac do odluke Žalbenog veća, što je potvrdio i sam Huper, upravo se Huper, tog 14. septembra, izjašnjavao o budućim svedocima i drugim proceduralnim pitanjima povodom predstojećeg suđenja! Kao da je definitivno branilac i kao da žalba i ne postoji! Predsedavajući sudija Ori oglušio se i o tvrdnju optuženog da je zvanično tražio njegovo izuzeće zbog čega bi odmah, do odluke o ovom zahtevu, morao da prekine raspravu. Ori ga je, jednostavno, uputio da sve što ima da kaže, iznese posredstvom imenovanog branioca. I tu se zatvara prvi krug – linija između Šešelja i njegovog nametnutog advokata.

Prema važećem Statutu Tribunala, “pravo optuženog je da postupak protiv njega bude vođen u njegovom prisustvu i da se brani sam ili uz pomoć pravnog zastupnika po sopstvenom izboru”. To “po sopstvenom izboru” u praksi je dosad već promenjeno. Na primer, kod Vidoja Bragojevića, bivšeg oficira VRS, optuženog za zločin u Srebrenici, kome je imenovan branilac, američki advokat Majkl Karnavas, s kojim Blagojević nije kontaktirao, ali je dolazio u sudnicu i prisustvovao procesu. Ponekad mu je omogućavano da govori, i prvostepeni postupak je završen (kazna: 18 godina zatvora, uz ostalo i zbog pomaganja i saučesništva u genocidu). Suđenje u odsustvu nekome ko je u pritvoru predviđeno je samo ukoliko on izričito na to pristane.

Možda bi predsednik SRS-a čak i bio spreman na neki ustupak kada bi njegovo suđenje mogli da posmatraju TV gledaoci u Srbiji, kao što su gledali, recimo, Miloševićevo. Pa bi to mogla biti prilika i za političku promociju “na daljinu”. Ali prenosa neće biti. Ne zbog toga što to Tribunal zabranjuje, već zato što je mnogo skupo. I prenos Miloševićevog procesa ovdašnjem TV auditorijumu, kada su u praznom hodu, ponekad, emitovani i snimci Šešeljevih statusnih konferencija, bio je rezultat medijskog projekta koji su od početka finansirali Amerikanci. To skupo TV sponzorstvo prekinuto je pre nego što je Milošević preminuo, a Šešelj, ipak, bez obzira na to što je svako od njih za sebe tvrdio da je najbolji pravnik u Srbiji, nije Miloševićev kalibar.

Po mišljenju novog portparola Tužilaštva Tribunala Antona Nikiforova iz Rusije, “pravila kažu da, ako se optuženi, koji se sam brani, ponaša loše, može biti udaljen iz sudnice, a u odbrani može da učestvuje posredstvom imenovanog branioca”. On ocenjuje da to ne bi bilo suđenje u odsustvu u klasičnom smislu – kada optuženi nije uhapšen i ne nalazi se u pritvoru.

Tužilaštvo je najavilo da će optužnicu dokazivati šest meseci a počeće svedočenjem takozvanih insajdera. Isto toliko vremena trebalo bi da dobije i odbrana. Gotovo je izvesno, međutim, da – prema tome kako stvari trenutno stoje – teško da će svedoci odbrane, oni koji su po Šešeljevoj volji, pristati da pripremaju iskaze s nametnutim advokatom Dejvidom Huperom. Da li će i kako Huper obezbediti “sopstvene” svedoke Šešeljeve odbrane, ostaje da se vidi. Izgledno je, prema tome, da bi, neposredno posle pola godine dokazivanja Tužilaštva, mogao da usledi i kraj procesa. Forma bi bila zadovoljena, a suština… E, tu se zatvara onaj drugi krug – linija koja spaja optuženog i Tribunal.

ZLATKO ČOBOVIĆ