Velja u Mančesteru

1. Ostalo je upamćeno kad je Toša Tonić, predratni političar, imao predizbornu kampanju u Leskovcu. Nije bilo toga što obećao nije.

“Napravićemo obdanište”, rekao je seljacima.

“Nemamo decu.”

“Napravićemo i decu.”

2. Ovih dana u Leskovcu 24 odborničke grupe i 10 predsedničkih kandidata obećavaju sve. Dele se majice, beyevi, olovke, upaljači, neko dobije i keš. Deli se i obećava nebeski Leskovac, srpski Mančester sirotinji ubogoj, koja je na sve naviknula. Poziva se na očeve, dedove, pradedove, daju se zakletve, samo da se dobije glas više.

Ludo se kolo zametnulo oko manitih svirača. Muzej su dali pod hipoteku. Šta će im sećanje? Oni najstariji sećaju se vremena kad je u Leskovcu bilo više javnih kuća nego u Beogradu, i posebno javne kuće “Port Artur” u kojoj su usluge pružale francuske gastarbajterke.

3. Kao što je red, idem prvo kod penzionera, u PUPS, partiju ujedinjenih penzionera Srbije.

Dočekuje me studentkinja ekonomije, Jelena Petrović, 24 godine. Član podmlatka PUPS-a. Otkud ona tu, pitam je.

“Svi su nas slagali. Idem sa našim dekama i bakama, oni ne lažu.”

Leskovački “beli vukovi sa Hisara” kažu da su trećepozivci spasili Srbiju. Nije lako umreti u nemaštini ali je još teže u nemaštini živeti. Na izborima u Ražnju, da i to zapišem bili su treća stranka i dobili su jednog potpredsednika i formirali odbornički klub. Bratislav Zdravković, inženjer, sada penzioner, predsednik je stranke. Traže da pokažem putni nalog i novinarsku legitimaciju jer trećepozivci su uvek na oprezu. Ima svakakvih.

“Penzioneri su ugroženi i poniženi visinom primanja, to ih je u politiku nateralo. Poslednjih deset, petnaest godina izvršena je opšta prodaja dobara koje su oni stvarali. Mi od ovih izbora očekujemo da svojim iskustvom i znanjem utičemo na ove naše mlade koji su možda pogrešnim putem krenuli u opštu rasprodaju, a veoma malo u izgradnju ovoga društva i zapošljavanje. U Leskovcu imamo sada skoro trideset hiljada nezaposlenih. Samo je tekstilna industrija zapošljavala 10 000 radnika a sada ne zapošljava ni jednog. Ima desetak neuspelih privatizacija koje rade. Koji su ih kupovali da ih unište. Imamo punu odborničku listu, 75 kandidata. I imamo predsedničkog kandidata. Mi se samofinansiramo od tih naših bednih penzija. Osamdeset odsto penzionera prima ispod osam hiljada.

4. Doktor Goran Cvetanović koji je do sada bio predsednik Skupštine i koga je predložila SRS, prima me u kancelariju sa Šešeljevom bistom: “SRS zna da izvede Leskovac iz krize i ona je jedini spas za opštinu Leskovac. Leskovac je najveća opština na teritoriji Srbije. Mi smo deo problema rešili, počev od autobuske stanice pa do železničke stanice koja je zaista na svetskom nivou. Ja sam, kao predsednik Skupštine opštine, napravio najmoderniju skupštinsku salu u Srbiji. Nije najveća ali po sadržajima i kapacitetima zadovoljava evropske standarde. Moji najbliži saradnici napravili su na pijaci mlečnu halu za prodaju mleka i mlečnih proizvoda, najmoderniju u Srbiji. Ja se nadam da će krenuti i moj projekat, klinika dr Stojkovića, koji je moj školski drug. Ono što muči sve nas u Srbiji, to je bela kuga. Zbog toga mi želimo da omogućimo da dve stotine hiljada bračnih parova koji nemaju dece bude što jeftinije lečeno i da dođu do svog potomstva. Deca su naša budućnost. Naš doktor Stojković to radi sa 40 posto uspešnosti, a svetski standardi su 32 posto.

Nadam se da će glasači potvrditi moj rad ili me opomenuti da treba još kvalitetnije i bolje da radim.

5. Sa predsednikom opštine Gojkom Veličkovićem se dogovaram u osam, ali ga nema sve do devet i dvadeset. Kasnije mi kažu da je i ruski ambasador morao da ga čeka. Da su ga se mnogi načekali.

“Ono što smo mi radili od kada ja vršim vlast u opštini Leskovac, to je, dakle, da strategijski pomerimo Leskovac unapred. Da ključne strateške investicije završimo u ovom anketnom periodu. Centar za reciklažu koji rešava probleme čistoće ovoga grada, trideset pet miliona evra ulaganja. Odabran je strateški partner, napravljena zajednička firma, počela podela kontejnera. Dolazi petnaest kamiona, Leskovac postaje čist grad. Radi se projekat gasifikacije. Izgradnja sistema za preradu otpadnih voda. To su temelji na kojim treba da počiva razvoj Leskovca. Uradili smo sve što smo od infrastrukture planirali. Uradili smo sve ono što prethodna vlast nije uspela da uradi za pedeset godina. I po toj logici mi uživamo nepodeljeno poverenje građana. Očekujemo pobedu. Apsolutno. Ja da ne očekujem pobedu na ovim izborima, ne bih se kandidovao. Koalicija Nova Srbija, DSS i Jedinstvena Srbija u ovom trenutku ne predstavljaju ozbiljnu političku prepreku za mene.”

6. Demokratska stranka i G17 su kandidovali neurologa dr Vladana Marinkovića. Umeju sa novinarima. U opuštenoj atmosferi stranačkog kafića, dr Marinković priča: “Po zanimanju sam lekar i naučio sam da brzo postavim dijagnozu i dam lek. To nameravam da primenim i na opštinu Leskovac. Ne znam sve, ali nisam sujetan i bez ustručavanja ću zatražiti pomoć od onih koji znaju. Okupiću ljude od znanja, ideja, pozitivne energije, ljude koji su do sada bili po strani i učinićemo sve da sprečimo dalje propadanje naše opštine. Zalažem se za domaćinsko upravljane opštinskim poslovima, pošteno korišćenje zajedničkih para i javnu kontrolu opštinskog buyeta. Moj cilj je da svim građanima obezbedim podjednake šanse za život dostojan čoveka. Kako ćemo živeti, zavisi od nas samih.”

7. Profesor dr Miodrag Stamenković Abraš je profesor Univerziteta u Leskovcu i predložila ga je Koalicija stranaka Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i Jedinstvena Srbija.

Abraš mu je porodični nadimak star sedam vekova. Abraš je bio pobratim Hajduk Veljka, kaže.

“Kandidovala me je koalicija narodnih stranaka. Svi smo mi u grupi narodnih evropskih stranaka. Iako smo okrenuti narodu nismo populisti. Iako smo peti grad u Srbiji na komunalnim problemima ništa nije rađeno. Uvek su bile u prvom planu megainvesticije. To su sve ogromni objekti koji su služili kao mašina za pranje para. Preko kojih se ceo buyet opštine trošio. Ništa do građana nije dolazilo. To je suština. Kao potpredsednik Nove Srbije lobirao sam u Ministarstvu za kapitalne investicije na obnovi puteva. Leskovac je opština sa najmanje puteva. Sa najgorim putevima. Zadovoljavanje komunalnih potreba građana je potpuno zapostavljeno. Mogu vas odvesti do kuća sa gasavčetom. Sa lampama na gas. Kupili su plac, platili komunalije, izgradili kuću, a ne dovode im ni kanalizaciju ni vodu. Možete da zamislite grad u kojem se živi sa lampom na gas.”

Dogovaramo se da sutra krenem sa njim u obilazak sela. Dolazi Velja Ilić. Imaju kampanju po selima.

8. Opasan taj Abraš. Sutradan nije dozvolio Velji Iliću da kroči na asvalt. Idemo od sela do sela, po najvećoj vrućini, dižući oblake prašine. Velja četiri puta menja košulju.

Selo Vlase, pa Donje Sinkovce, Turekovac, Belanovice, Gornje Stopanje, pa onda neasvaltirano naselje u predgrađu, Žunićevo i Vaskovo, pa opet sela: Bogojevce, selo Navalin i na kraju neasvaltirano naselje Slavko Zlatanović.

Zalepila mi se majica, sve na meni prašnjavo ali mi lakše jer ni ministru nije bolje. Toga dana obećeo je Velja jedno dvesta kilometara puteva. Ovakvog ministra nisam video, a video sam ga tog dana i slušao prvi put.

“Hoćemo da napravimo da iza nas ostane rezultat.” priča Velja u selu Vlase. “Hoćemo da leskovačka opština krene. Da dobije infrastrukturu, da stvori jednu osnovu za razvoj. U dvadeset prvom veku neće deca da nam gaze po blatu. Ne može škola da prokišnjava, ne može da se nema vode za piće i ne možete da gazite blato i da nemate dobre puteve. Prema tome, mi hoćemo da radimo i zato smo i došli. I zato smo se i uključili. Prenosim vam pozdrave premijera Koštunice, Vlade Srbije. Vlada stoji iza svih ovih projekata. Leskovac je važan grad, ima sto šezdeset hiljada stanovnika. Ovaj narod mora da ostane da živi na ovom području. Neće da se seli odavde. Ovo je radan narod. Vidite kolika je proizvodnja i koliki su plastenici i sve živo. I poljoprivreda izuzetno dobro funkcioniše na ovom prostoru. Mora da se uloži da bi još bilo bolje. Prema tome, svi ćemo da radimo a ovi dokoni će pričati priče. Nemojte se obazirati na to. Nama trebaju ozbiljni ljudi. Mene duša boli. Ja sam Bobištu dao lično trideset milona da se otklone posledice elementarnih nepogoda. Sve je pokradeno. Tri miliona je dobio narod, dvadeset sedam su pokrali. Zato će da idu u zatvor. I tu nema dileme. Od one sirotinje pare su pokrali i stavili u yep, ne može gospođa Savić, kako je nije sramota, da se kandiduje. Od čega je kupila te stanove po Novom Sadu, Zlatiboru i tako dalje? Nema više praznih priča i glasajte za ozbiljne ljude. Koji su i vlada i ljudi koji će vam pomoći. Računajte da ćemo ovo uraditi odmah.”

9. Za kraj ostaje dr Dragan Jovanović, urolog poznat u svetu. On je osnovao stranku Glas razuma i sam finansira svoju kampanju.

“Da krenem u političke vode nateralo me je to što sam shvatio da grad Leskovac, koji je bio nekad prvi grad u Srbiji, u periodu 1930. počinje da umire. Leskovac koji je bio poznat po 24 tekstilne fabrike, po fabrikama crepova i cigli, po meraku, po leskovačkom dijalektu, po svemu. Nekad je postojao Leskovac i postojao je Beograd. Danas na kugli zemaljskoj Leskovca više nema. Nema ga na meteorološkoj karti, nema ga na autoputu jer je ujdurmom političara i autoput zaobišao Leskovac. Ima ga samo u našim srcima i našoj pameti. Često pitaju šta je najpoznatiji brend Leskovca. Mnogi misle da je to rakija, roštiljijada. Odlično. Leskovčani, a pogotovo Leskovčanke su najlepši ljudi na svetu. Mi smo prodali Zdravlje koje je bilo gigant sa 3 000 ljudi za 3,5 miliona evra u trenutku kad je imalo potraživanje od 14,5 miliona evra. I imalo je gotovih lekova za 12 milona evra, vozni park, zemlju. . . sve je poklonjeno nekome.”

10. A naveče je na Širokoj čaršiji bio koncert Bore Čorbe. Velika se zametnula borba, stigo Velja i s njim Bora Čorba. Nazdravlje!