Bitka za Budimpeštu

Na Košutovom trgu u Budimpešti, tik uz Parlament, okuplja se i dalje po nekoliko hiljada ljudi tražeći ostavku premijera Ferenca Đurčanja i njegove vlade, ali je, posle žestoke opsade obližnje zgrade Mađarske televizije, atmosfera sasvim opuštena.

Stranim turistima ta okupljanja više liče na ulične performanse nego na političke skupove “istorijskog značaja”, a krajem nedelje će se, kako je najavljeno, sasvim pretvoriti u zabavni program.

Koncerti umesto vatrenih govora su jedini način da se ispoštuje propis o izbornoj ćutnji uoči glasanja za lokalne organe vlasti, a da se demonstracije, započete još 17. septembra, formalno ne prekinu.

Lokalni izbori u Mađarskoj, zakazani za nedelju, 1. oktobar, ovoga puta imaju posebnu težinu, jer se održavaju u uzavrelom političkom ambijentu, izazvanom najpre vladinim programom stezanja kaiša, a potom priznanjem Đurčanja da su vladajući socijalisti i liberali “godinu i po dana (otkako je on na vlasti) lagali i danju i noću, a u prošlom mandatu nisu učinili ništa”.

Ekspertska vlada: Priznanje da je koalicija Mađarske socijalističke partije (MSP) i Saveza slobodnih demokrata (SDS) uspela zahvaljujući (i) lažima da pobedi na parlamentarnim izborima minulog proleća navela je Viktora Orbana, bivšeg premijera i lidera najveće opozicione stranke, Saveza demokratske omladine (Fides), da ishod tog glasanja nazove “nelegitimnim”.

Orban, kao pravnik, sigurno zna da to nije tako, ali vođen političkim ambicijama i željom da se ponovo vrati na vlast proglasio je lokalne izbore “trećim krugom”, nakon dva “neregularna”, jer su građani u aprilu listiće za poslanička mesta zaokruživali “vezanih očiju”.

“Ukoliko desnica na lokalnim izborima odnese ubedljivu pobedu shvatićemo ih kao referendum protiv aktuelne vlade. U tom slučaju Fides će zatražiti da se u prelaznom periodu formira jedna stručna vlada sa ograničenim ovlašćenjima, što je jedini izlaz iz sadašnje krize”, dodao je Orban, kojeg su oponenti, još dok je bio na vlasti, nazvali “malim Napoleonom”.

Slično nešto traže i demonstranti sa Košutovog trga, ali i nekoliko većih gradova širom zemlje, s tim da predlažu prethodno proglašenje ustavotvorne skupštine. Takve peticije su dostavljene šefu države Laslu Šoljomu i predsednici Parlamenta Katalin Sili, a odgovori su identični: obe institucije ne nalaze potporu u aktuelnom Ustavu Mađarske.

To, međutim, nije sprečilo Fides i (satelitsku) Hrišćansko-demokratsku narodnu partiju da i dalje tretiraju lokalne izbore kao svojevrsno glasanje o poverenju vladi, zaboravljajući da su u proteklih 16 godina već četiri puta birani organi lokalnih samouprava, da je po pravilu pobeđivala ona strana koja je gubila opšte izbore, ali da to nikada nije dotaklo centralne vlasti u Budimpešti.

VeĆina nezavisni: Na tu nepobitnu činjenicu ovih dana ukazuju i čelnici MSP i SDS, ponavljajući da su lokalni izbori samo to što jesu i – ništa više.

“Ishod glasanja neće, niti može da utiče na sastav vlade, njen program i odnos snaga u Parlamentu. Značajan je samo utoliko što će se saznati s kim će centralna vlast sarađivati na nižim nivoima”, rekao je Đurčanj.

To, ipak, ne znači da je vladajućoj koaliciji svejedno kako će proći na izborima, pogotovo kada je reč o Budimpešti i županijskim skupštinama, pa i u većim gradovima.

Građani na lokalnim izborima u Mađarskoj biraju oko 25 000 činovnika u nešto više od 3 200 naselja, zatim članove samouprava 13 zvanično priznatih nacionalnih manjina, kao i odbornike skupština 19 županija. Glas se daje i za odbornike i gradonačelnike Budimpešte, njena 23 kvarta i isto toliko gradova sa, kako je pravno utvrđeno, županijskim ovlašćenjima.

Na listićima će se nalaziti pojedinačna imena, sem kada je reč o županijskim skupštinama, gde se glasa za stranke. Samo će se tu, dakle, videti trenutna popularnost partija, a trenutno u 16 (od 19) županija na vlasti su socijalisti. Sem toga kandidati za lokalne funkcije su u 60 odsto slučajeva nezavisni, desetinu su predložile civilne organizacije, a samo oko 30 odsto stranke.

Najveći ulog je, nema sumnje, sama mađarska prestonica, sa petinom ukupnog stanovništva zemlje. Budimpešta, sem toga, učestvuje sa 40 odsto nacionalnog bruto proizvoda i polovinom ukupnih finansijskih transakcija. Biti gradonačelnik “lepotice na Dunavu” je, kada se ima u vidu stvarna ekonomska i politička moć, praktično znači postati drugi čovek u državi – odmah iza predsednika vlade.

Otkako je došlo do promene društveno-političkog uređenja u Mađarskoj (1990) oko dva miliona stanovnika Budimpešte je imalo samo jednog gradonačelnika. Gabor Demski, član osnivačke grupe, a jedno kraće vreme i predsednik SDS-a, pobeđivao je u četiri navrata uzastopno, a i sada se, po peti put, kandidovao za tu funkciju.

Demski je, pored ličnih kvaliteta, imao tu sreću da je Fides oduvek stajao slabo u prestonici, pa time ni njegov kandidat nije imao velikih izgleda na trijumf. To važi i za drugu desničarsku stranku, umereno konzervativni Mađarski demokratski forum, a sa druge strane SDS i MSP su na izbore u Budimpešti uvek izlazili zajedno.

Pre četiri godine Fides, koji više preferira ka provinciji i seoskim sredinama, pokušao je s Palom Šmitom, formalno nezavisnim kandidatom, koji je tek kasnije prišao ovoj partiji i dogurao do potpredsedničke fotelje. Šmit je nekada bio poznati mačevalac, čak i olimpijski pobednik, potom je postao drugi čovek Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), a da bi bio bliži tadašnjem predsedniku MOK-a Špancu Huanu Antoniju Samaranu poslat je za ambasadora Mađarske u Madridu.

Šmit, koji je i sada predsednik Mađarskog olimpijskog komiteta, nije uspeo, ali Fides ponovo pokušava sa “nezavisnim” kandidatom, pošto nema svog. To je gradonačelnik Starog Budima (3. budimpeštanski kvart) Ištvan Tarloš, koji je, sudeći po najnovijim anketama, postao jedini pravi rival Demskom.

“Ako padne Demski, pašće i Đurčanj”, rekao je ovih dana (drugi) potpredsednik Fidesa Zoltan Pokorni, mada je sporno da li i sam u to veruje.

Srđan Basić