Parada referenduma

Vašington je ovih dana pozvao “prijatelje iz Pridnjestrovlja” da ostanu s Moldavijom objašnjavajući, pri tom, kako je referendum 17. septembra održan “da destabilizuje situaciju u regionu”, i da ga Amerika ne priznaje, kao što ne priznaje ni republiku Pridnjestrovlje. Pre toga su se na isti način izjasnili Evropska unija, organizacija za bezbednost i saradnju Evrope, kao i prvi susedi nepriznate republike – Ukrajina i Rumunija. Moldavija koja 15 godina pokušava da integriše Pridnjestrovlje, nazvala je referendum farsom, iako je 97,1 posto birača glasalo za nezavisnost i kasnije prisajedinjenje Rusiji.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, naprotiv, smatra da je referendum “odrazio volju naroda Pridnjestrovlja” i da je on “reakcija na faktičku blokadu od koje trpi ekonomija i stanovništvo regiona”. On je izrazio nadu da će preovladati zdrav razum i biti stvoreni uslovi za obnavljanje političkog procesa za rešavanja problema.

Nepriznate republike su požurile da čestitaju Pridnjestrovlju i požele mu da ga što pre prizna međunarodna zajednica.

Zanimljivo je i mišljenje Ukrajine kao prvog suseda – Aleksandar Moroz, predsednik Vrhovne rade, takođe se zalaže za univerzalne principe iako, faktički, zajedno sa Moldavijom drži Pridnjestrovlje 15 godina u blokadi: “Rezultati referenduma u Pridnjestrovlju su još jedna potvrda neophodnosti održavanja evropske konferencije o sistemu bezbednosti za izradu principa i ocene sličnih referenduma. Mi moramo da mislimo na budućnost. Zato ja smatram, pošto je to izazov bezbednosti, da treba osmisliti adekvatne korake, jedinstvene standarde za ocenu takvih namera, takvih pojava i onda odrediti mehanizam za rešavanje protivurečnosti koje se javljaju ili kao posledica ili kao uzrok takvih referenduma”, rekao je on dodavši da “treba biti veoma oprezan u oceni onoga što se dogodilo 17. septembra u Pridnjestrovlju”.

Opreznost je zaista potrebna – Odesa i Krim pozdravili su narodnim veseljem rezultate izjašnjavanja u nepriznatoj republici.

Pred sam referendum stigla je i poruka sa Kosova: “Qudi moraju sami da biraju kako će da žive. I svetska zajednica mora da poštuje njihovu odluku. Ako Pridnjestrovlje bude glasalo za nezavisnost, odnos međunarodne zajednice prema republici treba izmeniti.”

Iako je na prvi pogled čudno što je stav Kosova potpuno suprotan stavu međunarodne zajednice, ako se dublje razmisli, on samo govori o dalekovidosti kosovskih političara. Ako Kosovo zaista dobije nezavisnost (u šta oni veruju) i to bude nazvano presedanom, onda će sudbina Albanca u Makedoniji i Crnoj Gori zauvek ostati zapečaćena. Ali, ako se to bude nazvalo prosto pravom na samoopredeljenje, i oni će jednog dana moći da se pozovu na kosovsko iskustvo.

A u međuvremenu, u red su već stale ostale sporne teritorije – Južna Osetija će se izjasniti o svom statusu (drugi put) 12. novembra, Nagorni Karabah u decembru, Abhazija je to već uradila jednom i nema nameru da ponavlja...

Naravno, svi oni znaju da to u ovom trenutku neće ni za jotu promeniti njihov status, ali žele da stvore pravnu osnovu za otcepljenje, u slučaju da međunarodna zajednica prizna Kosovo.

I ne očekuju da to bude automatski – dvojni standardi su postali pravilo ponašanja u savremenom tumačenju demokratije. Referendumi i volja naroda ne znače ništa ako nisu podržani silom, a staro pravilo “jači tlači” ponovo je na snazi. Zato se svi uzdaju u Rusiju koja se, za sada, trudi da bude što uzdržanija. Osim ranije Putinove izjave da ne sme biti presedana, i da Kosovo nije izuzetak, konkretnih izjava u korist Pridnjestrovlja ili bilo koje od teritorija sa “zamrznutim konfliktima” – nema. I gotovo je sigurno da ih uskoro neće biti, pogotovu je teško poverovati da će prihvatiti da Pridnjestrovlje iako ono upravo prilagođava svoje zakone ruskim, i uvodi rublju kao zvaničnu monetu, pripoji sebi.

Zajednice na odvojenim teritorijama (Rusiju i Pridnjestrovlje razdvaja Ukrajina) suviše su komplikovane tvorevine, a Rusiji je za sada jedan Kalinjingrad sasvim dovoljan. Ipak, nema sumnje da će u rešavanju globalnih problema, imati na umu volju naroda te i ostalih nepriznatih republika.

Svesni su toga i u Savetu Evrope pa upozoravaju da “organizujući u novembru referendum o nezavisnosti, separatističke sile južnoosetinskog regiona Gruzije samo gube vreme i snagu”.

U svakom slučaju, “yin je pušten iz boce”. Skoro stoprocentno glasanje stanovnika Pridnjestrovlja, i niz referenduma koji predstoje, predstavljaju izazov ne samo za Rusiju nego i za međunarodnu zajednicu, pre svega Evropsku uniju i SAD. Posle objavljivanja rezultata koje ne stavljaju pod sumnju ni međunarodni posmatrači kojih je bilo iz celog sveta, ta tema više nije ni unutrašnje pitanje Moldavije, ni Zajednice Nezavisnih Država, ni regionalna, već međunarodna. Jer pored nerešenih teritorijalnih pitanja u okviru bivšeg SSSR-a postoje još i Irska, Baskija... da ne nabrajamo dalje. Wima će zaista biti teško da prihvate da je eventualna nezavisnost Kosova “izuzetak”, kao što je bio izuzetak i humanitarno bombardovanje, kao što je, uostalom, izuzetak i moderno shvatanje demokratije.