Zaštititi razlike

Globalizacija, verski ratovi, politički aspekti saradnje među civilizacijama, problemi i perspektive globalne ekonomije, dijalog religija u interesima sveta, samo su neke od tema o kojima je ovih dana razgovarala svetska intelektualna elita koja se po četvrti put sastala na grčkom ostrvu Rodos, raskrsnici mnogih kultura i religija. Učestvovalo je više od 600 ljudi iz 62 zemlje, ali među njima nije bilo aktivnih političara. I to nije slučajno.

“Na Forumu niko ne nastupa u ime države. Ne nastupaju 'birokrate' ni državni činovnici. Ovde u svoje ime govore ljudi koji imaju određena znanja, određene mogućnosti i koji te mogućnosti usmeravaju na postizanje ciljeva Foruma”, istakao je na otvaranju Foruma Vladimir Jakunjin, direktor Ruskih železnica, u ruskoj javnosti poznat i kao mogući Putinov naslednik, i jedan od kopredsednika Foruma.

Naravno, to ne znači da se na Rodosu okupilo 600 ljudi koji nemaju nikakvog uticaja na zbivanja u svetu. Naprotiv, sve su to uticajni ljudi čija se reč u njihovim zemljama čuje i sluša. Bili su tu Valter Švimer, bivši predsednik Saveta Evrope, američki biznismen grčkog porekla Nikolas Papanikolau, direktor “Titan korporejšna” DŽagdiš Kapur, indijski futurolog; Olivije Žiskar d’Esten, rukovodilac komiteta “Za svetski parlament” (brat bivšeg francuskog predsednika); ajatolah Muhamad Ali Tashiri (Iran), generalni sekretar Svetskog foruma za zbližavanje škola islamske misli; Berl Lazar, glavni rabin Rusije; Aleksandar Saltanov, zamenik ministra inostranih poslova RF, i mnogi drugi, među kojima i nekoliko predstavnika Srbije i Crne Gore – mitropolit Amfilohije, episkop moravički i predstavnik SPC u Rusiji, otac Antonije, Srećko Đukić, ambasador Srbije u Belorusiji.

Forum je imao za cilj da odgovori na pitanje kako višepolarni svet koji je nastao posle prestanka hladnog rata učiniti jednom celinom i pri tome sačuvati identitet do koga je veoma stalo svakom narodu i svakoj kulturi. To pitanje je posebno zaoštreno u poslednje vreme, a varijante odgovora, po mišljenju učesnika foruma, sadržane su u samom nazivu “Dijalog civilizacija”.

Vladimir Jakunjin je konstatovao da su se za poslednjih 30 godina elite u svetu podelile na jednopolarnu globalizacijsku elitu – koja pretenduje na ulogu globalne finansijske, tehnološke, informativne elite čovečanstva, i elitu koja je na poziciji “samoopredeljenja” i pripadnosti određenoj civilizaciji.

Početak rada foruma pripao je duhovnim liderima četiri religije koji su demonstrirali spremnost na saradnju i razgovor. Iranski ajatolah Muhamad Ali Tashiri je objasnio da uvreda religioznih osećanja pripadnika bilo koje religije predstavlja uvredu i za svakog muslimana, a zamenik rukovodioca odeljenja za spoljne poslove Moskovske patrijaršije Vsevold Čaplin predložio je stvaranje Saveta civilizacija pri UN “koji bi igrao ulogu određenog balansa u odnosu na Savet bezbednosti”. Kardinal Pol Pupard govorio je o ulozi Katoličke crkve u stvaranju kulture sveta i zaključio da taj zadatak može biti realizovan samo ako u tome učestvuju svi ljudi dobre volje. Nije zaobiđen ni “karikaturni skandal”, kao ni reči rimskog pape koje su uznemirile muslimanski svet. U oba slučaja, zaključili su religiozni lideri, reč je o neadekvatnoj reakciji na nesmotrenost druge strane koja mora imati u vidu da, kako je rekao ajatolah Tashiri, “muslimani vole Alaha više nego roditelje i više nego svoju decu, i više nego svoj život”.

Verski lideri zaključili su da svet mora da živi u uslovima mnoštva političkih sistema i da “pokušaji da se u ovoj ili onoj zemlji nametne društveno uređenje koje njen narod nije izabrao, nisu dijalog već borba za vlast”.

Veliku pažnju prisutnih izazvale su reči DŽagdiša Kapura. Poznati futurolog zaključuje da “da je obim nacionalnog dohotka obrnuto proporcionalan osećaju emocionalne stabilnosti i sigurnosti društva. I što je veći bruto nacionalni dohodak i materijalno bogatstvo, to je društvo sklonije samouništavanju.” U zaključnoj reči Kapur predlaže uvođenje termina “bruto nacionalna sreća” zato što to “uzdiže ljudsku dušu i širi granice harmonične ljudske saradnje”.

Prema problemu Bliskog istoka niko nije bio ravnodušan. O tome su govorili poznati religiozni lideri i filozofi arapskog sveta koji su zaključili da, ako se “ne razblokiraju iransko-izraelske protivurečnosti, u sledećih deset godina može lako doći do atomskog rata”, te da je poslednji libansko-izraelski rat bio samo proba.

Iako su svi tvrdili da “globalizam sam po sebi nije ni dobar ni loš“, takoreći da nije bilo govornika koji je govorio o njegovim lošim stranama. Pri tom, svi učesnici Foruma su svesni da je to proces koji se više ne može zaustaviti. Zato ga treba prilagoditi i izvući iz njega sve što je pozitivno ali se društvo mora suprotstaviti svim pokušajima diskriminacije i unifikacije kultura.

“Jednostranost, nasilni pokušaji da se nametne unifikacija kultura, da se svi odenu u jednaku uniformu sašivenu u jednoj radnji, to je siguran put ka krizama”, istakao je Saltanov.

“Posebnu pažnju treba posvetiti vaspitavanju mladog pokolenja koje je “spremno da kvalifikovano učestvuje u međucivilizacijskom dijalogu čuvajući pri tom mogućnost da ostanu naslednici i predstavnici sopstvene civilizacije”, zaključeno je na Forumu.

Jedna od karakteristika rodoskog foruma bila je i to da se, bez obzira na to o kojoj je temi bilo reči, vrlo često govor na ovaj ili onaj način vezivao za religiozne teme. Razlog je, naravno, sve veći broj sukoba u svetu na verskoj osnovi zbog kojih je i prisustvo ovakvim forumima – hrabrost. “Međureligiozni dijalog zahteva smelost s obzirom na to da se njegova efikasnost ne dokazuje mogućnošću da se posećuju takve konferencije, već sposobnošću da se nastupa zajedno protiv neprijateljstva dok traju konflikti. To zahteva hrabrost da se suprotstavi ekstremistima u sopstvenom društvu i pokaže na taj način da je međureligiozni dijalog moguć”, rečeno je u diskusiji.

“Bogu nisu neophodni ljudi da bi zaštitio svoje dostojanstvo ali mi moramo biti zajedno poštujući opšte vrednosti”, izjavio je bivši sekretar Saveta Evrope Valter Švimer, a glavni rabin Rusije je to isto formulisao na ovaj način: “Nemoguće je voleti Boga, a ne voleti njegovu decu.”

Kosovo “Uništavanje svetinja uvek je tragedija, ali mislim da je uništenje pravoslavnih crkava na Kosovu tragedija za sve”, rekao je Papanikolau Tema Kosova je imala važno mesto na plenarnim sednicama i konferencijama za novinare na Rodosu. Otvarajući prvu plenarnu sednicu, Vladimir Jakunjin je rekao da “Kosovo i Metohija predstavljaju jedan od najboljih primera kako želja da se političke protivurečnosti reše na osnovu ljudskih prava i demokratskih sloboda, bez uvažavanja civilizacijskog identiteta, dovodi do humanitarne katastrofe imasovne tragedije ljudi”. “U modernom svetu uspostavljen je takav sistem u okviru kojeg se donose odluke koje kao da su donosili ljudi lišeni svakogcivilizacijskog identiteta i otvoreno ga ignorisali u postupku rešavanja”, rekao je on dodavši da “to dovodistvarnepolitičke protivrečnosti na nivo sukoba civilizacija i provocira oštre sukobe. Jedan od najboljih primera je tragedija Kosova koja se još nije okončala. To se desilo u samom centru Evrope, koja se kroz istoriju stvaralakao raskršće civilizacija”, rekao je Jakunjin, koji je novinara NIN-a zamolio da ne koristi termin “situacija” na Kosovu već mnogo određeniji – “kosovska tragedija” i dodao da je to primer mesta gde je primitivno upotrebljavana sila tamo gde je trebalo koristiti snagu uma. Na konferenciji za novinare bivši generalni sekretar Saveta Evrope i predsednik Koordinacionog komiteta Foruma Valter Švimer pozvao je Beograd i Prištinu na strpljenje kako bi u procesu pregovora o statusu Kosova i Metohije pronašli rešenje za jedan od najsloženijih današnjih problema. Iako je pitanje da prokomentariše podršku Amerike i velikog dela Evrope Albancima bilo upućeno Jakunjinu, kopredsednik foruma “Dijalog civilizacija” Nikolas Papanikolau rekao je da se oseća pozvanim da izjavi da je na Kosmetu primitivna sila upotrebljena upravo u rušenju hrišćanskih crkava i spomenika kulture, od kojih neke potiču iz 12. veka i da su one rušene naočigled mirovnih snaga. “Uništavanje svetinja uvek je tragedija, ali mislim da je uništenje pravoslavnih crkava na Kosovu tragedija za sve”, rekao je Papanikolau. U prilog tezi da je kosovska tragedija svetu i dalje nepoznata, govorio je i mitropolit Amfilohije koji je podsetio da je za Dubrovnik, u kome je oštećeno neuporedivo manje istorijskih spomenika, odmah saznao čitav svet, a istina o Kosovu se i dalje ne zna. Posle toga novinaru NIN-a prišlo je nekoliko kolega iz zapadnih medija koji su s nevericom pitali da li zaista na Kosovu deca žive pod “takvim uslovima”. Tokom rada Foruma prikazani su filmovi o mirovnim snagama na Kosovu -“Čuvari tišine” i “Čuvari mira”. U zaključcima Foruma zatraženo je da se problem Kosova rešava u skladu s civilizacijskim principima i u dijalogu Beograda i Prištine.