Sreća je ne biti genijalan

Pre skoro 30 godina, doktor Ilija Nagulić, danas odlično držeći senior (83), nekadašnji svetski as u hirurgiji nervnog sistema i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, često je pred zadivljenim specijalizantima i u njega odreda zaljubljenim instrumentarkama, držao neki od svojih čuvenih monologa koji su se uglavnom ticali odnosa prema znanju i neznanju i prema filozofiji življenja, koja je danas bolje poznata kao art of life. Govorio je da su fah-idioti, odnosno ljudi koji savršeno dobro vladaju samo jednom oblašću ljudskih znanja, nesrećnici, jer nikad nisu osetili čari okeana širokog obrazovanja i malih znanja.

Često je ponavljao priču o Hauardu Poteru koji je, početkom osamdesetih godina, već kao tinejyer bio poznat po svojoj matematičkoj genijalnosti, ali i po potpunoj idiotiji za sve što se nije ticalo računanja. Hauard Poter nije ni u kakvoj vezi sa Harijem Poterom nastalim u Engleskoj 1997. iz pera Yoane Rouling. Hauard je danas četrdesetogodišnjak i sa nesmanjenim žarom rešava sve postavljene matematičke zadatke: on će vam ne trepnuvši reći da je kvadratni koren iz 73, “8,544”, a za dan koji pada 2. marta 2100. godine dobićete odgovor “četvrtak”. Ako vas interesuju dani u sledećih dvadesetak i nešto milenijuma, ne treba vam računar. Hauard je tu: “1. septembra 30000. godine biće petak”, kaže on, zamislivši se koji minut. Inače, njegova neobična sposobnost otkrivena je kad je u svojoj petoj godini, bacivši pogled na tanjir svog brata sa gomilom graška, primetio: “Dankan je dobio dva zrna više od mene.” Roditelji su se odmah bacili na prebrojavanje. Utvrdili su da je Hauard bio u pravu.

Od prošle nedelje, Hauard je dobrovoljno pristupio specijalnom programu komplikovanih elektrofizioloških i radioloških ispitivanja na Kraljevskom koleyu u Londonu, jer će se najnovijom tehnologijom ispitivanja mozga prikazati staze i bogaze kojim se odvijaju misaoni procesi čoveka iz grupe od samo 100 ljudi iz celog sveta, koji poseduju natprirodne sposobnosti slične njegovim, ali koji su nespremni i nesposobni za svakodnevicu. Neki su autistični, neki su prethodno pretrpeli neku povredu, a neki su, jednostavno, samo nesrećni.

Krajem 19. veka doktor J. Lengdon Daun zapitao je svog pacijenta Tomasa Fulera: “Koliko sekundi je živeo čovek koji ima 70 godina, 17 dana i 12 sati?” Dobio je odgovor: 2210500800, što ga je navelo da geniju takve vrste da naziv “idiot savant”, Savant je izvedeno iz francuskog savoir – znati. Ispitivanje čuvenog savana Hauarda Potera u Londonu biće nastavak i dopuna višegodišnjeg rada međunarodno poznatih neurologa iz Wujorka.

Qudi iz neuronauke tvrde da najčešće skeniran, prosvetljavan, sniman, meren i psihološki tretiran mozak pripada Kimu Piku iz Solt Lejk Sitija u američkoj državi Juta, za koga su mnogi neurolozi, psiholozi i fiziolozi čuli još 1951. godine kad se rodio sa ogromnom glavom koja se kasnije još više uvećala, do obima lopte poznate kao “medicinka”. Tako nešto nije se pojavilo na svetlosti dana u protekla dva veka. Moždana tečnost u njegovom mozgu nije pravilno cirkulisala zbog urođenog defekta odvodnih kanala, već se nagomilavala, tako da je prouzrokovala enorman rast glave. U to doba nije bilo moguće hirurško rešenje takvog problema, te mali Kim u prvih pet godina nije ni mogao da se uspravi, jer je glava od pet kilograma bila suviše težak teret za slabašan vrat. U unutrašnjosti njegovog mozga snimljena je ogromna šupljina puna tečnosti, a mozak je prikazan kao tanki plašt priljubljen uz lobanju. Pozadi, gde je mesto malom mozgu, nije bilo ničega.

Kim danas ima 54 godina, i smatra se pravim gigantom u 15 oblasti ukupnog znanja koje je čovečanstvo akumuliralo tokom svog postojanja. On napamet zna sadržaj 12 hiljada knjiga, zapravo sve što je pročitao od svoje četvrte godine. Otvorenu knjiga čita tako što levim okom skenira levu stranicu, dok desnim okom “čita” suprotnu; za osam stranica treba mu 53 sekunde.

Kim nije zatvoren kao ostali autistični genijalci, ali jedva da zna da ispeče jaje na oko i napravi sendvič. Zube mu pere otac. Ko je gledao čuveni film “Kišni čovek” sa Dastinom Hofmanom, bio je svedok sentimentalno doterane priče koja je nastala na osnovu nekih detalja iz života Kima Pika.

Šta tek reći o 40-godišnjem Grigoriju-Griši Perelmanu iz Sankt Peterburga koji je nedavno rešio najtežu svetsku matematičku zagonetku i potvrdio tzv. “Poenkareovu pretpostavku” kojom već 100 godina razbijaju glave najveći matematičari sveta. Odbio je da primi predviđenu premiju od milion dolara koju bi mu dodelio Institut Klej sa američkog Kembriya, ukoliko u naredne dve godine njegovo rešenje potvrdi višečlana ekipa eksperata. Dosadašnja provera obrazložena na 1 000 stranica nije otkrila nijednu grešku. Odbio je i Fildsovu medalju – ekvivalent Nobelovoj nagradi, koju je trebalo da primi ove godine na skupu matematičara u Madridu. Nema vremena za vize, karte i putovanja. “Matematika mi je samo hobi”, kaže Griša Perelman.

Kad je svojevremeno tri godine boravio u Americi, svima je bila očigledna njegova genijalnost, ali i to da je sve vreme jeo samo sir i mleko i da se nikad nije šišao niti sekao nokte. On nije savant. On je nepraktični genije. Živi bez prihoda u predgrađu Sankt Peterburga u jednoj baraci iz 70-ih, sa mamom, penzionisanom matematičarkom.

Profesor neurobiologije sa Univerziteta u Tibingenu, Nils Burbaumer, misli da su genijalne sposobnosti skrivene u svačijoj glavi, ali da samo “nešto” nedostaje da se one u svakome pokrenu. Planirani poduhvat u Londonu sa Hauardom Poterom, obećava nove uvide u genijalnost različitih vrsta. Videćemo.

Za dalje čitanjewww.wisconsinmedicalsociety.org/savant /rtms.cfm i www.answers.com/topic/grigori-perelman-