Čeda i Čanak, tandem za izbore

Iako je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Predrag Marković pikirao na poslušni deo svoga biračkog stada podsećajući ga na građansku dužnost, a patrijarh Pavle im, na užas građanski orijentisane političke elite, gotovo uputio Lazarevu kletvu, i mada ovdašnji svet prosto otkida na dogovor političara, ne pitajući se otkud demokrate i radikali zajedno, nikad se nije dogodilo da, ipak nedisciplinovani, glađani Srbije bilo kojim povodom izađu na izbore i u ogromnom “broju od 3,3 miliona glasaju za istu stvar”. Baš toliko je za uspeh ustavnog referenduma potrebno. A to je jedina egzaktna istraživačka činjenica koja se može primeniti na bilo kakvo zaključivanje o izgledima da uspe poziv na bojkot ustavnog referenduma koji su građanima uputile male građanski orijentisane stranke, stranke nekih nacionalnih manjina i ogroman broj nevladinih organizacija. Na toj egzaktnoj činjenici Marko Blagojević iz CeSida zasniva svoj lični stav da izgleda da referendum ne uspe – ima. I to toliko ozbiljnih da stranke novonastale ustavne koalicije ne bi trebalo ni za trenutak da se uljuljkaju na lovorikama novopostignutog jedinstva.

Takođe ističući da istraživanja o tome nema, Svetlana Logar iz Strateškog marketinga sumnja da građani uopšte prave drastičnu razliku između posledica koje, naročito u ovom slučaju, proizvodi bojkot referenduma i posledica koje proizvodi njihovo eventualno “ne” na tom izjašnjavanju, ali u svakom slučaju nikada nećemo znati koliki je doprinos razmerama bojkota dao poziv antireferendumskog fronta, odnosno neodaziv referendumu kao stav, a koliko su građani apstinirali zbog nezainteresovanosti. Ali, u svakom slučaju, kaže Marko Blagojević, antireferendumska a u stvari izborna koalicija između Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, Građanskog saveza Nataše Mićić, Lige socijaldemokrata Nenada Čanka i Socijaldemokratske unije Žarka Koraća je “koalicija sa perspektivom” jer “narod dobro reaguje na sporazume nastale između programski bliskih stranaka, a to je ovde slučaj”. Iako prema septembarskom istraživanju CeSida, stranka Čedomira Jovanovića nije prelazila izborni cenzus.

“Šanse LDP-a su u ovoj koaliciji veće. Samo pitanje je koliko veće. Zato što mi u našim istraživanjima nismo nalazili ni GSS ni LSV. To što nismo nalazili LSV samo znači da nismo imali poduzorak za Vojvodinu, a njihovo biračko telo je koncentrisano u Vojvodini. Prema nekim drugim istraživanjima LSV može da računa na par procenata podrške birača u Vojvodini, ali u kolikoj se meri pristalice ove dve stranke poklapaju, ne znamo, ali negde se preklapaju sigurno”, kaže Blagojević.

Naruku ovoj koaliciji, prema njegovom mišljenju, ide i činjenica da je ona “dobila fantastičan osnov za diferencijaciju nastupajući sa idejom bojkota u ovoj kampanji, dobila je priliku da se distancira od drugih stranaka, da se istakne po nečemu što u ovom konkretnom trenutku ne karakteriše nijednu drugu stranku”. A to je, smatra Blagojević, ključ početnog uspeha, zamaha.

KOSOVO: I Logarova i Blagojević duboko sumnjaju da će građani, čak i ako su po obrazovanju pravnici, analizirati Ustav i odmeravati težinu argumenata referendumskog (da Kosovo bude u Srbiji) i antireferendumskog bloka (Ustav je donet u nedemokratskoj proceduri, Vojvodini je uskraćena očekivana autonomija). Ipak, Logarova bi “očekivala da jedan veliki procenat ljudi podrži upravo to i da kažu da je super što u Ustavu piše da je Kosovo teritorija Srbije” iako svakog meseca rađena istraživanja pokazuju da 60 odsto građana nikad nije bilo na Kosovu, da isto toliko nema ni želju da ga poseti, da su realni u oceni izgleda da ono ostane u Srbiji mada im je želja da tako bude i brojčano jaka.

Kao što smatra da postignuto jedinstvo neće strankama ustavnog konsenzusa biti dovoljno da referendum uspe (“potrebni su ozbiljniji argumenti”), Blagojević tako smatra da to neće biti ni Kosovo. “Taj motiv nije podjednako jak za birače svih partija, a nije ni za sve birače jedne stranke”, kaže Blagojević.

KONFUZIJA: Pošto nema nikakve sumnje da su najveće kompromise u koncipiranju novog ustava napravile Demokratska stranka i G17 plus koji je već prošao unutarstranački ustavni zemljotres, suvislo je pitanje da li su njihovi glasači dovedeni u konfuziju koja bi od njih mogla napraviti yebanu antireferendumskog topa. I Logarova i Blagojević se slažu da tolika analitičnost nije svojstvena ni pristalicama ove dve stranke. “Jer, ako su svi u konsenzusu, onda svaki deo biračkog tela ima neki razlog da sledi mišljenje i stavove stranke koju podržava i mimo toga”, kaže Logarova.