Ne žuriti sa rešenjem za Kosovo

Političko-diplomatska trka za Kosovo ulazi u finiš. Grčka, danas glavna balkanska velesila, imaće važnu ulogu u procesu koji će definisati budući status pokrajine. NIN je zato zamolio gospodina Hristosa Panagopulosa da razjasni grčki stav o poslednjem velikom regionalnom problemu i prokomentariše stanje srpsko-grčkih odnosa.

“Grčka je, uz neke druge zemlje, prihvatila srpski zahtev da se ne žuri. Međutim, s druge strane, moram da primetim da trenutna situacija nikome ne koristi, ni jednoj ni drugoj strani, a ni međunarodnoj zajednici. Nekog napretka mora da bude.”

O tome koliko je za Grčku važno da se dođe do sporazuma o budućem rešenju statusa Kosova, govori ambasador Grčke u Beogradu Hristos Panagopulos.

- Glavni cilj naše politike jeste da se u regionu uspostave stabilnost i mir. Ne može da se razdvoji ekonomski i politički interes, podrazumeva se da postoji niz faktora ali su svi vezani prvenstveno za stabilnost regiona, ne samo za nas nego i za sve narode Balkana pa i šire.

Mi smo više puta opisali kako gledamo na rešenje te krize, želimo da ono dovede do trajne stabilnosti. Da bi do toga dovelo, potrebno je da proistekne od strana koje su direktno zainteresovane, dakle kroz pregovore, a ne kao nametnuto rešenje. To rešenje, takođe, treba da odgovara realnim potrebama, a ne da se veštački prilagođava situaciji i u tom smislu ono treba da doprinese da se očuva evropska perspektiva celog regiona. To su okviri u kojima se kreće naše posmatranje problema. Takođe, smatramo da je neophodno i poštovanje prava svih zajednica koje žive na Kosovu. Najzad, bez obzira na to kakvo rešenje bude bilo, trebalo bi voditi računa i o očuvanju verskih i kulturnih spomenika na Kosovu.

Pregovori do sada nisu dali prevelike rezultate, sve više se govori o nametnutom rešenju.

- Činjenica je da na osnovu onoga što smo do sada videli, izgleda da su dve strane daleko od postizanja dogovora. Mi ipak verujemo da pregovore treba nastaviti i da je to daleko bolji put od nametnutog rešenja.

Grčka ministarka inostranih poslova Dora Bakojanis izjavila je da napredak celog

Balkana zavisi od političke solucije za Kosovo i da ni poniženje jedne zemlje niti apsolutna pobeda druge strane ne mogu garantovati mir i bezbednost, kao i da je važnije od rokova pronalaženje dugotrajno održive solucije. Koliko rezultat pregovora koji bi nekoj od strana bio neprihvatljiv, može uticati na ubrzavanje ili usporavanje napretka celog regiona?

- Taj stav grčke vlade proističe iz iskustva. U pregovorima ne može jedna strana da dobije sve, a druga da izgubi sve. Postoji pojam kompromisa, i obe strane moraju da naprave ustupke. Što se rokova tiče, Grčka je, uz neke druge zemlje, prihvatila srpski zahtev da se ne žuri. Međutim, s druge strane, moram da primetim da trenutna situacija nikome ne koristi, ni jednoj ni drugoj strani, a ni međunarodnoj zajednici. Nekog napretka mora da bude, jer ovakvo stanje ne vodi ničemu i nije dobro ni za koga. Takođe, situacija na samom Kosovu nije stabilizovana, možda postoji neki relativni mir, ali nije uopšte izvesno da li će i dalje tako biti, pa konačno rešenje se mora naći.

Grčka, a ni jedna druga zemlja ne mogu da reše to pitanje umesto Srbije. Mi možemo da doprinesemo rešavanju pod uslovom da Srbija učini ono što treba da učini. Kao ambasador u vašoj zemlji, često od svojih srpskih prijatelja čujem da je Grčka učinila sve kako bi pomogla, mi sigurno možemo da pomognemo, ali na vama je da to rešite.

Kako ocenjujete odnose između Grčke i Srbije?

- Političke veze i ponašanje elite nije ništa drugo nego odraz osećanja običnih ljudi kako ovde, tako i u Grčkoj. Ima mnogo razloga za to. Za godinu i po dana koliko sam ovde, svakog dana doživljavam bliskost naših dvaju naroda. Što se tiče privredne saradnje, videli smo da se u poslednje vreme postiže odličan napredak. Grčka je investirala milijarde evra i postala prva na listi stranih investitora. Unos svežeg novca je veoma važan u ovoj fazi tranzicije kada je Srbiji potreban novac za investicije. Grčke firme rade širom Srbije i ono što je najvažnije, one i zapošljavaju srpske radnike. U ovom trenutku oko 25 000 ljudi radi u grčkim firmama. Imam, međutim, i jednu ne tako pozitivnu primedbu, za šta su odgovorne obe zemlje, a to je što zaostaju naše kulturne veze. Nadam se da ću pre nego što završim mandat uspeti da uspostavim saradnju koja će odgovarati nivou saradnje naših zemalja u drugim oblastima. Smatram neprihvatljivim, na primer, da Narodno pozorište Grčke nema godišnje nijednu predstavu ovde, kao ni vaše pozorište u Atini. Potrebna je organizovana saradnja, razmena nastupa državnih orkestara, izložbi, različitih programa. Naša ideja je da osnujemo kulturni centar i nadamo se da ćemo to uspeti da ostvarimo.

Za naše građane jedan od većih problema su izuzetno strogi kriterijumi za dobijanje “šengenske vize”. Grčka se već zalagala za olakšavanje viznog režima, očekujete li da u bliskoj budućnosti Srbija bude stavljena na “belu šengensku listu”?

- Moram da priznam da osobe koje se zbog postupka izdavanja viza ne osećaju srećnim, jesmo upravo moj konzul i ja. To je zato što ne želimo da se maltretiraju naši prijatelji Srbi koji žele da posete našu zemlju. Politika naše zemlje je da se uspostave što blaže mere kojima će na početku biti obuhvaćene određene kategorije stanovništva kakvi su učenici, umetnici, privrednici itd., a krajnji cilj treba da bude, kada budu stvorene odgovarajuće okolnosti, da vize budu ukinute. Grčka se stalno zalaže za to, ali treba reći i da je na vama da u tu svrhu učinite svoje. Već nekoliko godina, na primer, pregovaramo o sklapanju sporazuma o readmisiji koji je neophodan. Takođe će biti neophodno i uspostavljanje novog tipa pasoša za građane Srbije.

Dokle se stiglo u realizaciji projekta Koridor 10?

- To pitanje je od strateškog značaja za obe zemlje. Za nas jer će nas voditi direktno u centralnu Evropu, za vas jer time razvijate sasvim neophodnu infrastrukturu u oblasti koja je osetljiva, za vas je to neophodan projekat. Moram da kažem da je bilo zakašnjenja, ali dobra vest je da u poslednje vreme obe strane beleže napredak. Ukratko, procedura je ispunjena i u novembru će se sa visokog nivoa saopštiti, osnovano se nadam, krajnji sporazum. Ne vidim nikakav problem da radovi ne počnu u proleće 2007. godine. To je naš cilj.