Sekretari sa američkom vezom

Čudnom igrom slučaja prošle nedelje su se gotovo istovremeno zbila dva događaja velikog simboličnog značenja, čijom je zaslugom pažnja dobrog dela sveta još jednom bila usredsređena na južnokorejsko poluostrvo u Aziji.

Na jednom vojnom poligonu u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji uspešno je izvršena proba prve atomske bombe domaće proizvodnje, čime se i ova zemlja svrstala u red nuklearnih sila. U početku je, istina, bilo i nagađanja o uspešnosti tog eksperimenta i snazi severnokorejske eksplozivne naprave, da bi na kraju ipak bilo nedvosmisleno potvrđeno kako je tamo zaista nešto ozbiljno puklo. A na drugom kraju sveta, u Wujorku, predstavnici 192 zemlje članice svetske organizacije, zastupljene u Generalnoj skupštini UN, izabrali su jednoglasno dosadašnjeg ministra inostranih poslova i spoljne trgovine Republike Koreje Ban Ki Muna za novog generalnog sekretara UN. On je prethodno na sednici Saveta bezbednosti UN dobio 14 od petnaest glasova (stalnih i nestalnih članova), pri čemu nije bilo nijednog glasa protiv, a samo jedna zemlja (nestalna članica ovog tela) bila je uzdržana.

TEK DRUGI IZ AZIJE: Time je još jednom zaista potvrđena rešenost svetske organizacije da se na početku novog stoleća više okrene Aziji. Uostalom, Ban Ki Mun je odmah naglasio da je posebno počastvovan što će u čitavoj dosadašnjoj istoriji UN, dužoj od šest decenija, biti tek drugi predstavnik Azije (posle U Tanta iz Burme, generalnog sekretara 1961-1971) na ovom važnom položaju.

Ali, ako je sled ova dva događaja možda i režirao slučaj, sve ostalo u ovoj priči bilo je unapred znano i lako predvidljivo. Naime, drugi petogodišnji mandat sadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana iz Gane ističe krajem 2006. A predizborna trka kandidata za mesto njegovog naslednika već mesecima puni stupce diplomatskih hronika u svetskoj štampi.

Ban Ki Mun je u toj trci gotovo od samog početka slovio za glavnog favorita. Pre svega zato što je ličio na najboljeg mogućeg kandidata za suočavanje sa izazovom sledeće velike međunarodne krize na zapaljivom i eksplozivnom Korejskom poluostrvu, jednoj od preostalih neuralgičnih tačaka iz vremena hladnog rata na kojoj su i dalje sučeljeni različiti ideološki sistemi i interesi velikih sila. Ipak, valja imati na umu da se od Bana, koji važi za strpljivog i upornog čoveka, i na najbolji način spaja tradiciju azijske tihe i diskretne diplomatije i zapadnjačko pravničko obrazovanje stečeno na Harvardu, očekivalo da pomogne uspostavljenje plodotvornog dijaloga sa sunarodnicima u Pjongjangu. Jer, on po prirodi stvari priželjkuje mirno ujedinjenje svoje podeljene zemlje. Ali, slučaj je opet udesio da će svoj mandat na čelu svetske organizacije morati da započne sprovođenjem međunarodnih sankcija protiv Severne Koreje. Dakle, na način suprotan onome za koji se oduvek zalagao.

PROVOCIRANJE VAŠINGTONA: Inače, među šest učesnika ove trke koji su ušli u uži izbor, bila su čak petorica iz Azije.

To je očito rezultat ranije donete načelne odluke da – u skladu sa važećom politikom o jednakoj zastupljenosti i rotiranju pojedinih regiona – nakon dva uzastopna predstavnika Afrike na tom položaju (Butrosa-Butrosa Galija i Kofija Anana) sledeći generalni sekretar bude predstavnik azijskog kontinenta. Iako je u tom pogledu i svojevremeni izbor Anana, kao drugog uzastopnog generalnog sekretara UN iz Afrike, možda delovao kao izuzetak, treba znati da je njegovom prethodniku Galiju, iz Egipta, koji je i sam na to mesto došao kao “američki čovek”, voljom Amerike (koju je očito “razočarao”) bilo praktično onemogućeno da se kandiduje za drugi petogodišnji mandat. Zato je ta situacija bila prevaziđena elegantnim diplomatskim rešenjem: Africi je nominalno data šansa da kandidat sa ovog kontinenta obavlja tu prestižnu funkciju i u drugom uzastopnom mandatu, ali tako što je za novog generalnog sekretara umesto Galija bio izabran Anan, poreklom iz Gane, koji je Amerikancima ulivao poverenje (studirao u Minesoti i Masačusetsu i oženjen Amerikankom) i imao punu podršku demokratske administracije u Vašingtonu.

Ostalo je, recimo, zapamćeno kako je nekadašnji američki ambasador u UN Ričard Holbruk u jednoj prilici opisao Kofija Anana kao “najboljeg generalnog sekretara u istoriji UN”. Nema, naravno, nikakve sumnje da sadašnji američki ambasador u UN Yon Bolton, koji sada na tom mestu zastupa politiku Bušove republikanske administracije u Vašingtonu, nikako ne deli Holbrukovo mišljenje o Kofiju Ananu. Pre svega zbog Ananovih znanih rezervi prema američkoj politici u Iraku, još iz onog vremena kada je Vašington žurio da krene u rat protiv Iraka i sve činio da spreči inspektore UN da završe započeti posao na traženju dokaza o navodnom Sadamovom oružju za masovno uništenje. Kako je vreme odmicalo, Anan je postajao sve odvažniji u kritici američke politike u Iraku, kojoj se protivio od samog početka vojne akcije 2003. godine. A budući da mu se i drugi mandat približavao kraju, nije se naročito libio da povremeno isprovocira i naljuti zvanični Vašington. Recimo, u jednom intervjuu za Bi-Bi-Si u septembru 2004. godine, govoreći o američkoj vojnoj invaziji Iraka, Anan je bez mnogo uvijanja rekao: “Napominjem da to nije bilo u skladu sa Poveljom UN. Stoga, polazeći od teksta Povelje, mi smatramo da je to bilo nezakonito.”

Odlazećeg generalnog sekretara su pratile razne optužbe za, navodne, nepravilnosti u poslovanju sa Sadamom Huseinom (program “Hrana za naftu”) i nekakve sumnjive poslove u koje je bio upetljan i njegov sin Kodžo. Ali, on je po pravilu uspevao da se odbrani od svih napada te vrste. I da kao svoj legat ostavi započeti program reformi svetske organizacije (2003), o kojem će biti još reči i u narednim godinama. Jer, njena unutrašnja struktura i organizacija, ustanovljena na kraju Drugog svetskog rata, danas deluje anahrono i mora se očito usaglasiti sa novim rasporedom moći i uticaja u svetu.

Iako su neki britanski i američki mediji sada na isteku drugog mandata ponovo započeli kampanju protiv lika i dela Kofija Anana, u njegovoj rodnoj Gani već mu pripremaju trijumfalan povratak. To samo potvrđuje da dosadašnji generalni sekretar UN, verovatno, neće odmah potonuti u tišinu penzionerskog života.

Uzgred, pažljiviji uvid u oficijelne biografije svih pet kandidata iz Azije koji su ušli u uži izbor kandidata za generalnog sekretara UN, pokazuje da su oni, kao i Kofi Anan, studirali na američkim univerzitetima i imaju dobre američke veze. Recimo, Avganistanac Ašraf Gani je studirao na Kolumbija univerzitetu, Ban Ki Mun na Harvardu, jordanski princ Zeid al Husein na Harvardu i Kembridžu, dok je Tajlanđanin Suraiart Satiratai doktorirao prava na Harvardu. Indijac Saši Tarur je, zapravo, rođen u Londonu, gde je završio školovanje (dobro je znan gledaocima Bi-Bi-Sija, na čijim programima često gostuje i komentariše svetska zbivanja), da bi na kraju i on studije okončao u Americi.

BEZ BLANKO POVERENJA: Izbor Korejca Ban Ki Muna za novog generalnog sekretara UN može se razumeti i kao nesumnjiv diplomatski trijumf američkog ambasadora u UN Yona Boltona. On je novinarima samo kratko rekao da je za Bana “imao veliko poštovanje”, mada je uzgred dodao kako mu je “žao što se više dobrih kandidata nije prijavilo za ovo mesto”... No, bez obzira na činjenicu da će i Ban, kao i njegov prethodnik, započeti svoj mandat na čelu UN kao “američki čovek”, to nikako ne znači da će mu Vašington pokloniti blanko poverenje i ostaviti potpuno slobodne ruke. Jer, sve dosadašnje krize u odnosima SAD-UN izbijale su zbog toga što Amerika, kao jedina supersila, prirodno teži unilateralnom svetu, dok je u samoj prirodi UN kao svetske organizacije težnja ka multilateralizmu i večnom traženju balansa između brojnih aktera na svetskoj sceni.

Novog generalnog sekretara, osmog po redu u dosadašnjoj istoriji UN, čiji mandat počinje u januaru 2007, čeka zaista težak posao. Tim pre što je svetska organizacija u proteklih nekoliko godine trpela brojne kritike zbog navodne neefikasnosti, lošeg upravljanja, finansijskih zloupotreba ili nedoličnog ponašanja i raznih seksualnih skandala u koje su – kako se tvrdilo – bili upleteni pripadnici mirovnih trupa UN u raznim delovima sveta.

Generalni sekretar UN treba da upravlja organizacijom koja ima birokratski aparat od 17 000 činovnika, budžet od preko pet milijardi dolara i 92 000 vojnika u 18 različitih mirovnih misija širom sveta.

“Radiću na mirnom rešenju pretnji međunarodnoj bezbednosti i regionalnoj stabilnosti”, rekao je Ban Ki Mun posle izbora. Čestitajući mu na izboru, njegov prethodnik Kofi Anan obratio mu se rečima koje je prvi generalni sekretar UN Trigve Li uputio svom nasledniku Dagu Hamaršeldu, opisujući ovaj posao kao “najteži od svih nemogućih poslova na kugli zemaljskoj”.

“Ipak, to je i najlepši posao na svetu”, dodao je Anan.