Arhiva

Goran Paskaljević

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Goran Paskaljević

Rođen 22. aprila 1947. u Beogradu. Do četrnaeste godine živeo je u Nišu, a potom u Beogradu. Završio je čuvenu filmsku akademiju FAMU u Pragu.

Snimio je tridesetak dokumentarnih i kratkometražnih filmova i četrnaest celovečernjih igranih filmova, od kojih su skoro svi učestvovali i dobijali priznanja i nagrade na najvećim svetskim filmskim festivalima, kao što su Kan, Berlin, Venecija, Toronto, San Sebastijan... Snimao je filmove i u inostranstvu, na engleskom jeziku (Tuđa Amerika u Americi i Meksiku i Kako je Hari postao drvo u Irskoj).

Za film Bure baruta od strane međunarodne kritike dobio je nagradu Evropske filmske akademije kao najbolji evropski film 1998. godine. Filmski časopis Variety ga je proglasio 2001. jednim od pet najboljih svetskih reditelja. NJegov poslednji film Optimisti imao je nedavno premijeru u Beogradu, a biće prikazan i na nekim međunarodnim festivalima.

Krajem iduće godine imaće retrospektivu celokupnog stvaralaštva u Muzeju modernih umetnosti u Wujorku, što smatra jednim od najvećih priznanja u svojoj karijeri.

Oženjen je Francuskinjom Kristinom, a iz prethodna dva braka ima sinove Vladimira i Petra. Vladimir je završio filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i bio je koscenarista poslednjeg filma svog oca, Optimisti.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da će moja deca živeti bolje nego što im se danas ukazuju perspektive.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Smrt ljudi koje sam voleo.

Kad vam je neprijatno?

- Kada nekome, ko to zaslužuje, kažem neprijatnu istinu u lice. A i to se ponekad mora.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ne umem da pevam, pa ponekad samo pevušim u sebi jednu pesmicu iz detinjstva, koju niko ne bi prepoznao da je pevam naglas.

Šta vas izluđuje?

- Nadmeni primitivizam.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Verujem da sam svojoj majci ulepšao poslednje godine života.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Mom očuhu Filipu Aćimoviću, koji me je uveo u svet filma.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Da ih ne zaboravljam kada sam im istinski potreban.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Sebe, za dvadeset godina.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Svašta i ništa.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da umem da pevam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Voleo bih da se izvinim svima kojima sam nehotično naneo bilo kakvo zlo.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Skrupuloznost.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Upravo skrupuloznost, jer je mnogi zloupotrebljavaju.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Moja deca, Kristina, prijatelji... i jednostavno – moj život, takav, kakav je.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Prva cigareta na moj šesnaesti rođendan.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Ne mogu još uvek da se odreknem pušenja.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Pustio bih ga da dodirne moje lice i sam stvori sliku o meni.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- U Ustav bih ubacio rečenicu da “životinje imaju pravo na život, u skladu sa svojom vrstom i zakonom”, što, nažalost ne postoji u predlogu novog Ustava.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Isti koji danas formalno i neformalno vladaju, u nekakvoj drugačijoj podeli karata, ali najverovatnije će na vrhu piramide biti Mišković.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Nikada se ne identifikujem sa drugima. Uvek se trudim da budem svoj, a to nije baš lako.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Gandi, Martin Luter King i, naravno, Tesla.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Ne verujem u političke projekte, već u konkretne vizije koje se realizuju ličnom inicijativom za dobrobit ljudi, kao što je to slučaj sa ovogodišnjim dobitnikom Nobelove nagrade za mir.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Rembranta.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Pilot.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da postanem deda.

Kako biste voleli da umrete?

- U snu.

Gde želite biti sahranjeni?

- Na Novom groblju, pored moje majke.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Tišina u trajanju od pet minuta.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Samo cvrkut ptica za vreme tih pet minuta tišine.