Amiši

Početak oktobra u SAD je bio obeležen ubistvima dece i jednog direktora škole. Vrhunac apsurda desio se 3. oktobra kad je kamionyija koji prevozi hranu usmrtio nekoliko devojčica među najmiroljubivijim stanovnicima naše planete amišima, u saveznoj državi Pensilvaniji. On je sa oružjem u ruci upao u školu, pustio na slobodu dečake i majke, a onda vezao jedanaest devojčica od šest do trinaest godina i ubio pet, a teško ranio preostale devojčice. Čarls Robertson, tridesetdvogodišnji ubica i otac troje dece, pre nego što je sebi oduzeo život, javio se svojoj ženi i rekao da je “morao da se osveti za nešto što se dogodilo pre dvadeset godina”.

Amiši su pripadnici crkve amiških menonita. Švajcarski pripadnik Jakob Aman, po čijem prezimenu su amiši dobili ime, u 17. veku propovedao je stroga pravila pripadnika. Amiši ne smeju da briju niti krešu bradu, brkove ne nose, za svaku laž moraju biti ekskomunicirani i ne smeju da se zlu suprotstave nasiljem. Amiši su nastali pojavom šizme među menonitima 1693-97. godine, težeći većoj doslednosti. Menoniti su dobili ime po svom osnivaču svešteniku Menonu Simonsu, koji je propovedao krštenje odraslih i nepriznavanje civilne vlasti.

Bilo ih je u Švajcarskoj, Alzasu (danas u Francuskoj) i u Južnoj Nemačkoj. Naselili su se u Americi, bežeći od verskih progona, a evropski amiši su se postepeno stopili među minorite, a ostali samo kao enklava u SAD.

U Americi u svojoj enklavi u Pensilvaniji, Ohaju, Indijani, Ajovi i Ilinoisu žive bez svih tekovina civilizacije, bez struje, telefona, televizije, kompjutera, a izbegavaju i automobil. Poznati su po ritualu pranja nogu. Nemaju crkvenih zgrada. Služba im je na mešavini nemačkog i engleskog jezika, koji se zove pensilvanija-dač. Nose crnu odeću bez dugmadi. Imaju samo osnovnu školu, a odbijaju da decu šalju u gimnaziju. Radije idu u zatvor nego da decu šalju u srednju školu.

Strogo poštuju biblijski nauk. Tako smatraju svojom svetom dužnošću da ne samo opraštaju već i vole svoje neprijatelje. Zato su roditelji ubijenih devojčica posetili udovicu ubice i izrazili joj svoje saučešće, smatrajući i nju žrtvom.