Tačka na državnost Vojvodine

ZORAN LONČAR, PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DSS

Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Lončar, koji je i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i jedan od učesnika u usaglašavanju teksta novog najvišeg državnog akta, uveren je da će autonomija Vojvodine u budućem Ustavu Srbije biti po političkom ukusu i meri najvećeg broja građana koji će to i potvrditi na referendumu 28. i 29. oktobra.

U intervjuu za NIN, Lončar kaže da pojedine kritike koje su se proteklih dana čule u javnosti i tiču se dela Ustava o AP Vojvodini, dolaze iz onih stranaka koje su u prethodnom periodu u političkom životu bile prepoznatljive po priči “gde su naši, vojvođanski, novci”, a da budući ustav na to daje jasan i eksplicitan odgovor: “Pare za

Vojvodinu nalaze se u ustavnim odredbama Ustava Srbije kojim je određen položaj APV i to više niko ne može da ospori.”

- Međutim, nezadovoljstvo kod tih političkih stranaka očigledno i dalje postoji, i to mi je potpuno razumljivo, jer iza te politike nije stojala politika proširivanja nadležnosti i ekonomske autonomije Vojvodine, već zahtevi za državnost. Ovaj ustav, ako donosi nešto novo, pored proširivanja nadležnosti i ekonomske samostalnosti Vojvodine kao suštine autonomije, onda donosi ono što je nedavno savetnik predsednika Republike Tadića, Leon Kojen, eksplicitno rekao – stavlja tačku na ustav iz 1974. godine ili, drugim rečima, stavlja tačku na moguću državnost Vojvodine.

Dakle, svi oni koji su otvoreno očekivali, a rekao bih da je to godinama unazad bilo više prikriveno, da će Vojvodina u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti moći da zakorači na put državnosti, razočarani su ovim ustavom i to jasno i glasno pokazuju u ovom periodu, kada pokušavaju da na sopstvenu političku ideju skrenu pažnju zalaganjem za bojkotovanje referenduma. No, suština stvari je da će se položaj Vojvodine, pa samim tim i kvalitet života građana, svih nas koji živimo u Vojvodini, sa novim ustavom popraviti.

Kada kažete da je stavljena tačka na državnost, kako objašnjavate to da je Vojvodina dobila ustavnu mogućnost da ima svoje simbole?

- Simboli su u političkom životu zloupotrebljeni. Određena politička opcija, koja je Vojvodinu u nekoj perspektivi videla kao državnost, pokušala je da iskoristi onu klimu posle petooktobarskih promena i Skupština Vojvodine je 2002. godine donela protivustavnu odluku da Vojvodina ima obeležja u vidu zastave i grba. Skupština je tada patila od pravog političkog legitimiteta jer nije izražavala političku volju biračkog tela.

Naravno da je nama u DSS-u to tada smetalo zato što još uvek važeći ustav iz 1990. ne dozvoljava mogućnost da AP Vojvodina ima svoje simbole. Međutim, ne smeta nam da i ta jedinica teritorijalne autonomije ima svoja obeležja, kao što je to u bilo kojoj drugoj zemlji koja poznaje teritorijalne autonomije u svom sastavu. Ali ta obeležja moraju da budu doneta ne samo uz saglasnost sa najvišim državnim aktom zemlje, već moraju i po svom izgledu da na jasan način predstavljaju činjenicu da je u pitanju teritorijalna autonomija koja je u sastavu jedne države.

Određene političke snage koje u ovom trenutku pripadaju vladajućoj većini, a tu pre svega mislim na DS, pripadaju grupi koja će omogućiti da se nakon stupanja na snagu novog ustava, a u saglasnosti sa novim nadležnostima Vojvodine i nakon usvojenog statuta APV, donese i odluka o obeležjima.

Rekli ste da do sada nije zabeleženo takvo jedinstvo postignuto u Skupštini Srbije oko novog ustava. Ali u zvaničnoj Vojvodini, čija skupština nije imala priliku da zaseda tim povodom, čuju se različita mišljenja o budućem položaju te pokrajine u novom ustavu.

- Proces donošenja novog ustava pokazao je jedan nov kvalitet na političkoj sceni Srbije posle više od deceniju i po obnovljenog višepartijskog sistema. U mandatu ove Narodne skupštine pokazalo se da je moguće postići političko jedinstvo kada su u pitanju najviši državni i nacionalni interesi. U poslednjih nekoliko godina postoji nekoliko odluka koje su donete jednoglasno, glasovima svih narodnih poslanika.

Bitno i potpuno novo jeste da je Vojvodina, u skladu sa položajem koji ima, dobila fiskalnu samostalnost, izvorne fiskalne prihode koji će garantovati da će na kvalitetan način uspeti ne samo da isfinansira ove nove izvorne nadležnosti određene Ustavom Srbije, već da će određeni iznos sredstava, a to je najmanje tri odsto vrednosti buyeta Srbije, biti uloženo u ono što je decenijama unazad nedostajalo za još veći kvalitet života građana pokrajine, a to su kapitalne investicije.

Da to sve ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, važno je istaći da je kao garant finansijske autonomije Vojvodine postoji jedan novi ustavni institut, pokrajinska imovina.

Partija za koju kažete da je poznata po pitanju “gde su naši novci”, isto to pita i dalje. Zašto je, dakle, Vojvodini garantovano baš sedam odsto republičkog buyeta, od čega tri sedmine za investicije, kada je tamo 27 odsto ukupne populacije, kada ta pokrajina čini 30 odsto teritorije i daje više od trećine bruto nacionalnog dohotka?

- Reč je o dodatnih sedam odsto za one poslove koji se obavljaju samo na teritoriji Vojvodine, a ne na teritoriji ostalih delova Srbije. Taj procenat je dakle namenjen za finansiranje onih poslova koji su u nadležnosti pokrajinske vlade. To znači sedam odsto više u odnosu na druge delove teritorije Srbije. A država će na isti način funkcionisati kada su u pitanju vojska, policija, pravosuđe i sve druge oblasti koje su u nadležnosti centralne vlasti. Na svakom delu teritorije Republike, pa i kada je u pitanju Vojvodina.

Do kraja nije ostalo sasvim jasno da li su predstavnici nacionalnih saveta zadovoljni novim rešenjem ustava. Oni su se sastali sa vama i Koštunicom u vladi, ali se na mišljenje nacionalnih saveta pozvao predsednik Skupštine Vojvodine kada je odlučio da pozove građane na bojkot referenduma.

- Gotovo da ne postoji zemlja u svetu koja ima taj obim garancije i zaštite kao što će biti u budućem ustavu Srbije. Da bi bilo kakva dilema u javnosti o položaju nacionalnih manjina bila otklonjena, dovoljno je reći da Ustav, između ostalog, sadrži i odredbu da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati. Znači, ni kod kojih pripadnika nacionalnih manjina ne treba da postoji bilo kakva bojazan da će se nešto što danas već imaju, u budućnosti nakon stupanja na snagu ustava, smanjivati. Naprotiv, može se samo proširivati.

Takođe, pošto nacionalne manjine žive ne samo u Vojvodini, nego i u drugim delovima Srbije, jako je važno za budući kvalitet njihovog života istaći da je prvi put uvedena ustavna obaveza države da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju, da oni delovi teritorije gde u većem broju žive pripadnici nacionalnih manjina ne budu zapostavljeni u pogledu ekonomskog razvoja. Centralna vlast će imati obavezu u budućnosti da vodi računa da ulaže i u te delove teritorije Republike Srbije.

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa često je u društvu DSS-a na referendumskoj kampanji po Vojvodini, ali pojedini funkcioneri SVM koji su i funkcioneri u pokrajinskoj vlasti kažu da će glasati protiv Ustava.

- Budući ustav je deo širokog političkog konsenzusa. Da bi se postigao, svako od nas je morao da od ponečeg odustane, da bude pomalo nezadovoljan. Mora se posmatrati celina ustava, a ne pojedini ustavni instituti. Ako se nađe neka odredba koja nije u potpunosti po ukusu jedne stranke ili funkcionera, ne sme se doneti zaključak da se bude protiv tog ustava. No, u Srbiji ne vlada jednoumlje u političkom životu i svako ima priliku da izrazi svoj stav.

Kada je u pitanju budući ustav Srbije, najvažniji stav će biti stav građana iskazan na referendumu 28. i 29. oktobra. A za sve one političare čiji stav neće biti u skladu sa stavom građana iskazanim na referendumu, biće to prilika da svoju političku principijelnost pokažu u javnosti, i da u ime tih građana ne obavljaju funkcije koje sada obavljaju. Jer u demokratskom političkom životu osnovni princip je da iza svake one opcije koja predstavlja većinu mora da stoji većinski stav građana.

Pokrajinska vlada je saopštila svoj stav da “bojkot referenduma nije u interesu dalje realizacije opredeljenja iz Platforme Izvršnog veća Vojvodine”. To bi trebalo da znači dalje zalaganje za zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast za Vojvodinu. U takvim okolnostima, da li je moguća saradnja DSS-a i DS-a?

- Platforma Izvršnog veća Vojvodine ima politički legitimitet samo jednog dela stranaka u Vojvodini. To nije Platforma Skupštine Vojvodine. Prema tome, onog momenta kada prestane mandat ili se promeni sastav ovog Izvršnog veća, ni taj dokument ne obavezuje bilo kog drugog. Ustav Srbije je bitno drugačiji od Platforme Izvršnog veća, a pokrajinski premijer je glasajući kao poslanik u Skupštini Srbije za novi ustav, zajedno sa DS-om, očigledno jasno i glasno iskazao stav kakav je njegov odnos prema toj Platformi.

Sada predsednik Skupštine Vojvodine najavljuje da će tražiti od pokrajinskih poslanika da podrže inicijativu o promeni ustava, ako on bude donet, i da tako ujedno potvrde tu Platformu.

- Kostreš je predstavnik drugog dela vlasti, ne predstavnik izvršne vlasti koja je usvojila tu Platformu. On ima politički legitimitet da govori kao prvi čovek, za sad, tog organa samo o stavovima tog organa. Do sada se Skupština Vojvodine o tome nije izjašnjavala, pa prema tome, nakon usvajanja ustava je malo kasno da se izjašnjava o takvoj vrsti akta. Da je želeo da mu da puni legitimitet, trebalo je da pre izrade ustava Srbije tako nešto stavi na dnevni red. No, meni se čini da će se Skupština Vojvodine posle referenduma izjašnjavati o nekim drugim stvarima, a ne o pitanju Platforme.

Postavlja se pitanje zašto bi DSS podržavao pokrajinsku vlast i Pajtićevu demokratsku vladu, a na drugoj strani radikale u Novom Sadu?

- DSS u Novom Sadu nije imao podršku centrale za takav potez. Odlukom vrha stranke taj odbor je raspušten i uvedeno je povereništvo. Ali kada je krajem prošle godine formiran Pokrajinski odbor DSS-a, jasno smo rekli da će politika koju nameravamo da sprovodimo u Vojvodini biti demokratska, proevropska i nacionalno odgovorna.

Snežana Nikolić