Rat za moć

Izet Fijuljanin iz Novog Pazara je iz sukoba sa vehabijama, pred Arab-džamijom u petak oko pola pet popodne, izašao sa razbijenim automobilom, prijavom za pokušaj ubistva i pritvorom od trideset dana. Zato što je pucao na Ismaila Gicića, Erhana i Jasmina Smailovića, narečene vehabije pazarske, koji su ga prethodno napali i motkama olupali auto. Sukob je započeo oko dva popodne, kada je, tokom molitve, tridesetak vehabija nasrnulo na imama i mujezina, koje su neki od vernika pokušali da zaštite. Tada je Habib Fijuljanin, brat docnije uhapšenog Izeta, ispalio nekoliko metaka u plafon hrama. Oružje je, navodno, uneo u džamiju povučen iskustvom ranijih napada vehabija. Napadači su dobili prekršajne prijave. Tako se pokazalo da država do sada nije uspela da nađe rešenje za gusto zamršeni sandžački čvor u kome su vehabije doduše jedna, ali sve važnija nit, snažno ukrštena sa trvenjima unutar lokalne političke elite i kriminalnim klanovima.

“Svakako da se pozadina događaja može tražiti u pokušajima samih vehabista da nametnu svoju interpretaciju islama. Ipak, ovo što se sada desilo koincidira sa napadima na Islamsku zajednicu Sandžaka”, objašnjava pozadinu događaja Rasim Qajić, predsednik Sandžačke demokratske partije i ljuti rival Sulejmana Ugljanina, predsednika SDA.

Nije prvi put da se vehabije sukobljavaju sa tradicionalnim vernicima i u ovoj džamiji, i šire. Već mesecima su u sukobu sa bosanskim reisom Mustafom Cerićem. Spolja, reč je o razlikama u verovanjima, načinu manifestovanja verskih opredeljenja. Iznutra, sandžačka stvarnost pokazuje i elemente kriminala. U svakom slučaju, njihova revnost i ekstremnost u upražnjavanju vere ne čude.

“Mahom su u pitanju tzv. povratnici, bivši kriminalci, narkomani, dakle ljudi koji nisu poneli veru iz porodice i koji samim tim idu iz jednog u drugi ekstrem”, kaže Muamer Zukorlić, muftija sandžački.

Uistinu, u Sandžaku ima 6 000 registrovanih narkomana. Ali, sada među vehabijama ima i ljudi koji nikada nisu imali probleme sa zakonom, asistenata na lokalnom univerzitetu. Da li se oni razlikuju i u ponašanju prema drugim vernicima, nije poznato. Stvar je u tome da je, kao i kod svakog drugog ekstremizma, ovde reč o psihološki izuzetno osetljivoj grupi, veoma pogodnoj za manipulacije svake vrste. Darko Trifunović, stručnjak za bezbednost, ističe da je ovde nesumnjivo na delu zloupotreba religije u političke svrhe i ne negira da su oni sada najopasniji po sopstvenu zajednicu, ali smatra da najveća opasnost leži u vezama vehabija sa terorizmom. Svojevremeno je Rašid Apizović, profesor Islamskog univerziteta u Sarajevu, povezao pojavu vehabija na ovim prostorima sa delovanjem britanske tajne službe Mi-6.

Ništa u ovom slučaju nije crno-belo, što pokazuju reakcije na sajtovima elektronskih medija. Neki stanovnici Novog Pazara su podsetili svoje verske i političke lidere da su mnogi, prema potrebi, koristili pomenutu grupu ljudi. U sandžačkoj atmosferi teško je odvojiti kriminalnu od političke afere. Još ako se tome doda i slaba ponuda mladima, a zatim i svima jasna okolnost da vlast u Beogradu sedi na klackalici između dve opcije, onda je jasno zašto je ovde fitilj veoma kratak. Ipak...

“Neka vrsta zloupotrebe svakako postoji ali ne mislim da se može govoriti o klasičnoj partijskoj zloupotrebi. Pa oni i ne učestvuju na izborima i stalno ističu da će glasati tek kada bude uvedeno šerijatsko pravo”, kaže Rasim Qajić.

“Kako to da se za jedan ovakav napad piše prekršajna prijava?” pita se muftija Zukorlić. “Osim toga, oni koji se izdaju za vehabije deluju kao organizovana grupa ali formalno-pravno oni to nisu. Nigde nisu registrovani!”.

Na svaki ekstremizam i svako nasilje, država mora da ima adekvatan odgovor. Prvi takav incident, prekid pozorišne predstave o životu Svetog Save Siniše Kovačevića pre sedamnaest godina u JDP-u, može se posmatrati kao izolovan slučaj. Ali od ranih devedesetih mnogo toga se promenilo. Ispadi u Vojvodini, ubistva sa još uvek nerazjašnjenom pozadinom, separatističke organizacije, “Nacionalni stroj”... Zajednica se sa svim tim nekako nosi. Kako se onda ćerati sa vehabijama?

Prava odbrana traži normalne demokratske uslove i političku kulturu, a toga ovde nema, reći će Žarko Trebješanin. Muhamed Jusufspahić je na konferenciji za štampu ovim povodom kazao da je reč o nezadovoljnim ljudima kojima treba dati posla. Muftija Zukorlić već govori o konkretnim potezima:

“Vlast mora konačno ovom prostoru prići ozbiljno, otvoriti dijalog, napraviti strategiju razvoja. Ovde je potrebno jedno natpolitičko telo koje će obuhvatiti sve verske zajednice, sve segmente društva, biti direktan partner Beograda. Treba primeniti koncept regionalnog ekonomskog razvoja, država mora da konačno započne borbu protiv organizovanog kriminala, da natera institucije da rade svoj posao. Ali za to treba politička volja.”

S druge strane, za Darka Trifunovića je stvar veoma jasna:

“Treba ih tretirati kao kriminalnu grupu, jer je sa porastom broja članova ovog pokreta, poslednjih godina, rastao i broj krivičnih dela koja su oni vršili. Setite se samo ubistva porodice Anđelić u Bosni.” Anđelići su katolička porodica koja je ubijena na Božić pre nekoliko godina kao žrtva vehabija. Ipak, ovo znači i mogućnost promene propisa. Ali, dok Rasim Qajić podseća na rastegljivost nekih naših kaznenih formulacija a Muamer Zukorlić tvrdi da je dovoljno dosledno promeniti zakon, Muhamed Jusufspahić misli da će zajednica islamskih vernika, kroz propovedi i pravo vaspitanje samoj sebi najbolje pomoći. Ali, tu je već reč o celom sistemu rešavanja pitanja islamskih vernika u Srbiji.