Vidimo se na Platou!

Da su studenti uvek u pravu, znali su i Nikola Pašić i Tito. Saznao je i Milošević. A studenti ko studenti, znaju za jadac, pa ako im neko zabrani da prenesu engleski jezik u četvrtu godinu, samo se izvrnu i štrajkuju glađu. Ali, ne uspe uvek. Uspe samo u onim filigranskim slučajevima kada se građanska i studentska prava isprepliću i kad se nečiji prsti, pa makar i u belim, univerzitetskim rukavicama, nađu u bušnom džepu civis academicus-a. Izgleda da se jedan takav fini slučaj baš događa. Zato, dobro došli na Plato, 2006. Ponovo radi studentski protest.

Elem, sve je počelo predreferendumskih dana (?!), tačnije 20. oktobra, kad smo u novinama pročitali da je Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije odlučio da diplomske studije završene po ranijim propisima izjednači sa zvanjem diplomirani-master, po novim, bolonjskim propisima. Posle šest dana, Veće Univerziteta u Beogradu je saopštilo da nema pravnog osnova za automatsko izjednačavanje dosadašnjih “diplomiranih” sa novim “masterima”. E, od tada su krenule rasprave čije su studije teže, koliko bolonjskih bodova vrede četiri godine studija, šta će biti s onima koji su pošteno magistrirali po starom, šta nije jasno filozofima, a šta hoće eteefovci, ko je potrošio šest godina na medicini, ko se buni, a kome odgovara...

Više od bačelora, manje od mastera: Ipak, studentima nije bilo teško da prokljuve da svako ko ne bude imao pravo da se posle “završenog fakulteta direktno upiše na doktorske studije, na tržištu rada ne može biti ravnopravan sa onim ko bude imao ta prava”. Kao i da je donošenje rešenja odloženo isključivo iz taktičkih razloga, jer je “stotinama diplomaca već naplaćena prva rata školarine za master studije”. Zato su studenti BU (Filozofski, Matematički, Fizički, Stomatološki i Arhitektonski fakultet) 16. novembra u 2, na Platou, odlučili da nastave protest, koji od početka ove školske godine tinja pod radnim naslovom “Dole školarine”. Te su zahtevima za upola manje školarine i jasne kriterijume za određivanje visine školarina “uz uvažavanje objektivnih socijalnih uslova”, samo prikačili i zahtev da se izjednači postojeće zvanje “diplomirani” sa novom diplomom “master”.

Profesor dr Sima Avramović, predstavnik BU u Konferenciji univerziteta Srbije (Konus) i predsednik statutarne komisije BU, kaže za NIN da nema tu nikakve taktike, nego “u ovom trenutku postoji jedna praznina, a to je lista zvanja”.

- Tu listu tek treba da definiše Nacionalni savet za visoko obrazovanje. To je ona tačka koja treba da bude vododelnica u utvrđivanju šta jeste bačelor. Zakon i nije mogao preciznije da definiše zvanje bačelor. Svaka struka će to definisati što na nivou akademskih, što na nivou strukovnih studija. Imaćemo lepezu od više stotina zvanja, koja će morati da se formira za različite struke i različite nivoe. To je ogroman posao koji stoji pred Nacionalnim savetom. U međuvremenu niko neće biti oštećen, uverava profesor Avramović. Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka, reći će, pak, da četvorogodišnje studije vrede 240 bodova, a da je za master diplomu potrebno 300 bodova, pa ko od dosadašnjih diplomaca hoće da se doškoluje do mastera, nek izvoli. Godinu dana – 60 bodova, čista matematika. A Nemanja Nikolić, jedan od organizatora protesta kaže da četvorogodišnje studije filozofije vrede 390 bodova što je za “90 više od mastera”. Profesor Avramović veruje da je najbolje da se ne preračunavamo, jer bi, u suprotnom, to bila kolektivna paranoja.

Sednica Konferencije univerziteta Srbije (Konus), zakazana je za petak, 17. novembar (kada ovaj broj NIN-a već bude u prodaji). Iako svi nekako očekuju da će na njoj biti odlučeno hoće li dosadašnji diplomirani imati status mastera ili bačelora ili nešto između, profesor Avramović ne razume zašto se to traži od Konusa: “Konus nije ovlašćen da donosi propis koji dejstvuje retroaktivno. Retroaktivnost je moguća samo ukoliko je propiše zakon, a ne nekakav Konus, i ukoliko je u samom zakonu utvrđen opšti interes - zašto se uvodi retroaktivnost. Toga, u ovom slučaju, nema. Ne može retroaktivno delovati ova odredba. Ja vam, dakle, ne mogu dati pravo mastera, to bi bila retroaktivnost u pozitivnom smislu, a to je dozvoljeno samo u krivičnom pravu. Nekadašnji diplomirani ekonomista imaće to svoje zvanje do kraja radnog veka. Neće on postati ni bečelor ni master. Kao diplomirani ekonomista imaće sva prava iz radnog odnosa i u pogledu nastavka školovanja koja je imao u vreme i po propisima kada je studirao.” Studenti će reći da se ovde uopšte ne radi o retroaktivnom priznavanju, već o zakonskoj obavezi po kojoj Konus mora da propiše opšte kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje da nazivi stečeni po ranijim propisima odgovaraju nazivima iz novog zakona. Pri tom, poistovećivanje diplomaca sa bačelorima (osnovne studije prvog stepena) vodilo bi, kažu studenti, narušavanju njihovih stečenih prava, jer novi bačelor nema isti tretman u daljem školovanju i na tržištu rada kao nosilac zvanja “diplomirani”.

Šta piše u Zakonu: Po članu 127. Zakona o visokom obrazovanju, svi oni koji su diplomirali, magistrirali i doktorirali prema propisima koji su važili do 2005, zadržavaju pravo na korišćenje tog naziva “u skladu sa propisima prema kojima su ih stekli”. I tu nema ničeg spornog. Problem nastaje kad, recimo, diplomirani matematičar odluči da od svog fakulteta zatraži da mu se to zvanje izjednači sa novim zvanjem propisanim Bolonjskom deklaracijom. Na to ima pravo, po članu 127, drugi stav. Član 127 kaže da je to moguće “u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta”, te da “ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona”. E, sad, hoće li mu fakultet izjednačiti diplomu sa bačelorom ili masterom? To je pitanje. Po članu 95 bolonjskom bačeloru odgovara “lice koje završi osnovne akademske studije”, te “stekne stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti”. Masteru, pak, odgovara “lice koje završi diplomske akademske studije” te stekne akademski naziv diplomirani, “sa naznakom zvanja drugog stepena diplomskih akademskih studija iz odgovarajuće oblasti – master”. Ni u jednom članu ovog zakona, dakle, ne može da se rastumači kom novom zvanju odgovara zvanje diplomiranog ekonomiste, diplomiranog pravnika ili diplomiranog inženjera elektrotehnike. Nediplomiranom bačeloru ili diplomiranom masteru?

Dr Srbijanka Turajlić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu Beogradskog univerziteta i saradnik Centra za obrazovne politike AAOM-a, kaže za NIN da je pitanje izjednačavanja diploma pitanje prava koja jedna diploma pruža, i to prava na zapošljavanje i prava nastavka studija: “To je bilo u prvoj verziji zakona o visokom obrazovanju, ali je izbačeno. Svuda se to rešava zakonskom odredbom, ne treba pojedinačni fakulteti da lupaju glavu oko toga. Uveden je, međutim, pojam ekvivalencija koji se zapravo tumači potrebom za izdavanjem novih diploma što je apsolutna besmislica. Nema nikakve sumnje da sve ljude koji su diplomirali do donošenja ovog zakona u pogledu prava zapošljavanja treba izjednačiti sa budućim masterima, jer ako se to, ne daj bože, ne bi desilo, mi bismo postali zemlja sa nevereovatno mnogo nepopunjenih mesta. Ne bismo imali nijednog profesora u osnovnoj školi, ne bismo imali nijednog sudiju, ne bismo imali nijednog ovlašćenog inženjera, projektanta... Prosto, ne bi imao ko da radi te poslove, jer ta radna mesta podrazumevaju master.”

Ko nije shvatio Bolonju: E sad, profesorka Turajlić kaže da je do zbrke sa zvanjima došlo zato što je kod nas pogrešno shvaćen koncept bolonjskog studijskog programa: “Bačelor je, zapravo, diploma koja je zamišljena kao bočni izlaz na univerzitetima i fakultetima kojom se dobija malo teorije i puno prakse. Ona treba da kvalifikuje ljude za poslove koje su nekad obavljali ljudi sa srednjom stručnom školom. Pošto se tehnologija promenila do te mere da oni više ne mogu da rade u čitavom nizu oblasti, nego je neophodno da imaju više obrazovanje, otud je nastala ideja za bačelor.” Kod nas su svi, nekako, napravili bačelor studije tako da vrlo liče na nekadašnje osnovne studije, tumači dalje profesorka Turajlić. Izbačeni su samo arhaični, zastareli delovi programa, ponegde nešto inovirani. Drugim rečima, ono čime bi Srbija trebalo da se bavi umesto rasprave o ekvivalenciji, neekvivalenciji, to je da se zaista raspravi šta treba da bude diploma bačelora, pa da zatim stvarno inovira svoje nastavne programe. “Onda celu ovu priču ne bismo imali potrebe da pričamo. Mi smo među retkim zemljama u Evropi, koja je uvela četvorogodišnji bačelor, a svi uglavnom imaju trogodišnji. Da imamo trogodišnji, onda se to pitanje prirodno ne bi postavljalo. Zašto imamo četvorogodišnji bačelor? Zato što postoji strah na fakultetima da država neće plaćati master studije kao što nekad nije plaćala magistarske. Ovde su pogrešno protumačene master studije kao nekadašnje magistarske. A one to nisu. One su regularni deo nekadašnjih studija i nismo mi dobili novi nivo na studijama sa masterom, dobijen je samo bočni izlaz – bačelor koji niko nije napravio”, zaključuje profesorka Turajlić, bivši pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Hoćeš master? Daj pare: Drugo važno pitanje ovde (pored prava na zapošljavanje) pitanje je prava na dalje školovanje.

Zagovornici ideje o izjednačavanju zvanja “diplomirani” sa zvanjem “diplomirani-master”, odmah će istaći primer susedne Hrvatske, u kojoj svako ko ima staru diplomu do 2011. može da upiše doktorske studije. A onima koji su i diplomirali i magistrirali, zakon daje pravo da direktno rade doktorsku tezu bez pohađanja doktorskih studija. Protivnici izjednačavanja diploma kažu da će Srbija onda preko noći postati zemlja sa najvećim brojem mastera i doktora nauka po stanovniku. I da bi to bilo nerealno, i da bismo se obrukali pred svetom. Ovi prvi pak kažu da se to nije desilo Hrvatima pa neće ni nama. I da je uzrok protivljenja izjednačavanju novih i starih diploma – novac. Jer, ako bi dosadašnje fakultetske diplome bile izjednačene sa “master” diplomama, onda naredne tri godine niko ne bi mogao da upiše master jer još niko nije završio bačelor. To znači da bi fakulteti ostali bez svojih master školarina koje uopšte nisu male. Studenti filozofije kažu da je njihov dekan baš zato protiv ovog zahteva, jer je Filozofski fakultet raspisao konkurs za upis na master studije pre raspisivanja zajedničkog konkursa na nivou Univerziteta. Tako je na ove studije “već upisan veliki broj diplomaca a svi su u samofinansirajućem statusu”.

Jedan iznervirani forumaš sa B92 sajta kaže da je “suština u pljački, prisilnom oduzimanju novca od diplomiranih, organizovanjem večernjih škola”. Drugi diplomac kaže da bi zbog prihvatanja Bolonjske deklaracije profesori i rektori trebalo da krenu prvo od sebe, da raspišu konkurs za profesore po evropskim kriterijumima, dopune obrazovanje, polože dodatne ispite, objave stručne radove po stručnim časopisima... “Koliko Vi bodova imate, profesore?”, pita treći. A svi uglas: “Vidimo se na Platou!”

Nego, idu izbori... A studenti su uvek u pravu.