Susret niskog intenziteta

Agim Čeku dolazi u Moskvu nepozvan! Upravo to bi se moglo zaključiti na osnovnu izjava ruskih zvaničnika povodom posete premijera Kosova Rusiji, zakazane za 30. novembar. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin rekao je da će “premijer Kosova Agim Čeku posetiti Moskvu krajem novembra na poziv Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije i da će u okviru te posete imati nekoliko susreta među kojima, možda, i sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova”.

Ova izjava izazvala je pravu buru negodovanja u Dumi. Predstavnik frakcije “Rodina” Dimitrije Rogozin postavio je pitanje kako je moguće da Duma poziva na razgovor “međunarodnog bandita” umešanog u čitav niz terorističkih napada među kojima su i napadi na ruske mirotvorce, a nezavisni deputat Nikolaj Kurjanovič je dodao da je reč o “krvavoj figuri” koja je umešana u pogibiju ogromnog broja Srba.

Odgovor Konstantina Kosačova, predsednika Komiteta, bio je da Duma nije pozvala Čekua i da čak o tome nije ni razgovarano.

U raspravu se uključio i prvi zamenik predsednika Dume Oleg Morozov koji je potvrdio da u Dumi nije bilo reči o dolasku kosovskog premijera.

Da bismo uneli malo jasnoće u krajnje zanimljivu situaciju, zamolili smo Kosačova da čitaocima NIN-a objasni u čemu je nesporazum i da li će Čeku, ako zaista dolazi nepozvan, imati priliku da razgovara s ruskim zvaničnicima?

“Ja sam ga lično pozvao”, rekao je Kosačov. „ Želimo samo da još jednom pozovemo kosovsko rukovodstvo da uspostavi direktne kontakte i dijalog sa vlastima u Beogradu.”

Kosačov je dodao da nije reč ni o kakvoj tajnoj poseti, pogotovu ne iza leđa srpskih vlasti.

„Mi smo obavestili o tome svoje srpske prijatelje i ne vodimo apsolutno nikakvu dvostruku igru. Drago nam je što smo kod njih naišli na razumevanje.”

Tako se ispostavilo da je reč o diplomatskom postupku koji omogućava da partner bude primljen ali da mu se da najmanji mogući značaj. Dolazak na lični poziv ima mnogo niži diplomatski rang i smatra se nezvaničnim, ali Čekua, koji već dugo želi da ga Moskva primi, sasvim zadovoljava. On će, sasvim je sigurno, pokušati da Moskvi objasni stavove svoje vlade i albanskog naroda u vezi sa skorim rešavanjem statusa Kosova. Pred posetu Moskvi čak je i promenio retoriku. Dosadašnje izjave da će Kosovo proglasiti nezavisnost bez obzira na stav međunarodne zajednice, zamenila je izjava da se bez Rusije ne može računati na dugoročno rešavanje statusa pokrajine.

Iako na prvi pogled nedosledno, ponašanje Moskve uopšte ne izlazi iz okvira onoga što ona zvanično govori. U svim međunarodnim konfliktima ruska diplomatija se trudi da razgovara sa obe strane. To se potvrđuje i kada je reč o nepriznatim postsovjetskim republikama Južnoj Osetiji, Abhaziji i Pridnjestrovlju, na čijoj se sličnosti sa Kosovom u poslednje vreme stalno insistira. NJihovi predsednici boravili su ovih dana u Moskvi gde su primljeni na najvišem nivou. Tim gestom Rusija još jednom stavlja do znanja međunarodnoj zajednici da stavlja u istu ravan eventualno otcepljenje Kosova, sa željom postsovjetskih nepriznatih republika da učine isto.

Čeku će, koliko se za sada zna, biti primljen na nižem nivou, s njim će razgovarati zamenik ministra inostranih poslova Titov i Konstantin Kosačov. Oni naglašavaju da poseta jednog od lidera kosovskih Albanca Moskvi samo potvrđuje aktivan stav ruske strane u rešavanju kosovskog problema i nameru da još bolje upozna stavove obe strane.

“Treba graditi odnose sa svim stranama konflikta u Srbiji. Prosto zato što drugi način za rešavanje problema uopšte ne postoji. Rusija ima svoje interese na Balkanu i ona mora da ih štiti u novim političkim uslovima. U skladu s tim, da bi uticala na događaje na Kosovu, ona mora da razgovara sa svima koji u njima učestvuju.

Prva reakcija predsednika Srbije bila je sasvim analogna. Po mom mišljenju, to je vrlo pravedan stav koji potpuno tačno odražava stvarnost. On pokazuje da saglasnost Moskve da kosovski Albanci dođu na razgovor, ne izaziva principijelnu odbojnost u Beogradu”, kaže politički analitičar Pavel Kandelj.

Ruska štampa posvetila je veliku pažnju Čekuovoj predstojećoj poseti. Uglavnom se podseća na biografiju “albanskog vojnog komandira”: “Agim Čeku je odiozna figura. On je od 1991. do 1995. godine ratovao u hrvatskoj armiji protiv Srba, a 1999. bio je vojni komandir Oslobodilačke vojske Kosova za vreme kosovskog rata”, objavljuje “Gazeta.ru”.

Moskovski “Komersant” u svemu vidi ekonomske interese Moskve: “Interes za Kosovo pokazuje ruski aluminijumski kombinat 'Rusal' koji želi da kupi ili napravi tamo termocentralu. Prošle godine 'Rusal' je kupio aluminijumski kombinat u Podgorici kome je potrebna električna energija, a najbliži izvor je upravo na Kosovu. Podrška kosovskog rukovodstva planovima 'Rusala' bila bi sigurno pozitivno ocenjena u Moskvi.”

Rukovodstvo Rusije sasvim je svesno negativnog odjeka koji će predstojeća poseta imati, ali je očigledno izračunalo da će korist od neposrednog kontakta s premijerom Kosova biti veća od moguće štete. Kao članica Kontakt grupe koja neposredno učestvuje u donošenju odluke o konačnom statusu Kosova, i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija čija bi reč trebalo da bude poslednja u verifikovanju te odluke, Rusija smatra da će joj takav kontakt omogućiti da ojača svoju ulogu u tim institucijama i pomoći da konkretnije doprinese rešavanju kosovskog problema.