Više od izložbe

Nije prvi put da Čačak, domaćin “Memorijala Nadežde Petrović”, jedne od najvećih i najznačajnijih smotri naše savremene likovne umetnosti, zasija na kulturnoj mapi Srbije. Ali, malo kada ranije blesnuo je ovaj grad kao ove jeseni sa izložbom nazvanom “Biblioteka, otvorena knjiga Balkana”. Taj naziv mogao bi se objasniti podnazivom: knjiga kao umetnički predmet. Reč je, dakle, o konceptu suprotnom onom “eks libris”: ovde se ne prezentuje umetnička vrednost likovne opreme knjige, već se predstavlja sama knjiga kao predmet umetničke inspiracije. Autor ove originalne teme i realizator njene prezentacije je poznati polimedijski umetnik i kulturni aktivista iz Čačka, Božidar Plazinić. Pomagali su mu Centar za vizuelna istraživanja “Krig” i gradska galerija “Vladislav Petković Dis”. Pokrovitelji izložbe je Ministarstvo kulture Srbije a sponzori čačanske ustanove i preduzeća. Umetnici iz osam balkanskih zemalja, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Turske, Rumunije, Makedonije, Bugarske, Turske i Albanije, njih devedeset šest na broju, sa svojih dvesta šesnaest radova, ispunili su veliki prostor monumentalnog čačanskog Doma kulture. Tu su se našla, jedna do drugih, dela naših istaknutih umetnika: Koste Bogdanovića, Vladana Radovanovića, De Stil Markovića, Talenta, Aleksandra Đurića, autora izložbe Plazinića, Dušana Junačkova, Nikole Yafa, pa Edina Numankadića (BiH), Mirče Dumitreska (Rumunija), Aurore Šehu (Albanija), Vlade Marteka (Hrvatska), Elene Panajotove (Bugarska) i drugih. Pred posetiocima je pravi spektakl neiscrpne inventivnosti ovih umetnika, inspirisanih originalnom temom. Oni uverljivo pokazuju da knjiga nije samo stvar za čitanje, već i predmet za gledanje. Izložene interpretacije nemaju ništa zajedničko sa primenjenom umetnošću grafičkog dizajna. Shvaćena kao motiv “po sebi”, knjiga je ovim maštovitim stvaraocima poslužila za izraz sa simboličnim, metaforičnim, kritičkim, ironijskim, parodičnim i politički aluzivnim značenjem.

Po tim svojstvima padaju u oči briljantna Radovanovićeva grafema “Pustolina”, duhovito zamišljeni “reljef” Andreja Đerkovića koji, zapravo, predstavlja zapis Brajevom azbukom, i Plazinićev eksponat u obliku knjige sa naslovom “Jugoslavija”, raskomadane na šest delova (simbolično, na šest sadašnjih “novih država”). U osvrtu na ovu izložbu nije moguće pomenuti ostale brojne kreacije čiji je lajtmotiv knjiga, izvedene na visokom nivou artificijelnosti, poput eksponata Vlade Mateka, Marice Prešić, ili asamblaža, zajedničke kreacije grupe Klokotrista.

Ono što ovoj izložbi daje poseban značaj jeste ideja da ona preraste u stalnu, bijenalnu smotru stvaralaštva umetnika sa balkanskog prostora. Ako bude razumevanja za vrednost te zamisli, i spremnosti da se logistički pomogne njena realizacija, čačanski “Balkanski bijenale”, pretvoren u instituciju, brzo bi se afirmisao kao evropski značajna umetnička manifestacija. Desilo bi se, dakle, nešto više od izložbe. Osim kulturnog značaja, taj bijenale postao bi simbol prevazilaženja antagonističkih tenzija koje su uzrokovale tragična zbivanja na Balkanu u nedavnoj prošlosti. Bilo bi to zborno mesto zbližavanja ljudi sa tog prostora, koje spaja ista sudbina, o čemu najbolje svedoče kultura i umetnost.