Igra na „nove Evropljane”

Ukrašena zastavama zemalja-članica i zaodevena u svoju karakterističnu bledomesečarsku svetlost, Riga, najlepši grad Baltika i glavni grad Letonije, izgleda da spremno dočekuje najviše ličnosti NATO-a na njihovom samitu 28. i 29. novembra ove godine.

Izbor Rige nije slučajan. To govori o značaju Baltika u strateškim planovima zapadnog vojnog saveza i većem osloncu Vašingtona upravo na “nove Evropljane”, privrženije američkom konceptu borbe protiv terorizma i nove preraspodele u međunarodnim odnosima. Blizina Moskve u svemu tome igra nemalu ulogu.

Na marginama političkih priprema za Samit odvijale su se slojevite pripreme za njegov uspešan tok u samoj Rigi, kao i na Baltiku uopšte. Olimpijski centar u Rigi, gde će se Samit održati, adaptira se i preuređuje već punih osam meseci. Obezbeđenje je višeslojno. Čini ga 3 000 policajaca i specijalaca, od kojih oko 2 000 iz drugih članica NATO-a. Vazdušni prostor i morski putevi Baltikom pažljivo su pokriveni.

U gradu su ustanovljene zatvorene zone, a oko zgrada gde će živeti i raditi visoki gosti načinjene su betonske barikade i čelični stubovi, dok je građanstvu preporučeno da ne bude previše ljubopitljivo, da izbegava pojavljivanje na balkonima i prozorima, ne koristi dvoglede i fotoaparate, ne baca cveće itd. Ovakva upozorenja izazvala su i jetke komentare, između ostalog i ovakav: “Šta onda na uvažene goste da bacaju građani?”

U sklopu informativno-propagandnih aktivnosti je i održavanje specijalnih lekcija u srednjim i visokoškolskim ustanovama o značaju NATO-a i međunarodne saradnje za dobrobit i demokratski razvoj baltičkih zemalja.

Kao što je poznato, sve tri baltičke zemlje u sastavu su NATO-a i Evropske unije, ali se proces njihovog transformisanja nastavlja. Svaka od njih nosi breme prošlosti. To opterećuje s obzirom na dijametralno suprotne poglede na period razvoja u okviru SSSR-a, odnosno pod nacističkom okupacijom. Stoga, na jednoj strani traženje da Moskva prizna “sovjetsku okupaciju” njihovih zemalja, a, s druge, da se potvrdi zakon o spomenicima poginulim crvenoarmejcima pri oslobođenju Baltika od nacizma.

Vladajuće elite Litvanije, Letonije i Estonije nastoje da održe čvrst stav prema Moskvi. Međutim, to otežava raspoloženje značajne grupacije stanovništva koje govori ruskim jezikom i koje je nezadovoljno svojim ograničenim pravima. A tu su i brojni privredni i ostali interesi kada je Rusija u pitanju... Konačni ugovori o granicama sa velikim susedom još čekaju na potpisivanje, kao, uostalom, i 25 raznih bilateralnih sporazuma.

Mada su nedavni izbori, parlamentarni u Letoniji i predsednički u Estoniji, prošli relativno dobro za čelne strukture, razuđenost glasova birača upućuje da je podrška sadašnjim vlastima vrlo krhka.

Sve u svemu, Baltik je postao važna karta u globalnim odmeravanjima snaga i nastupu prema Moskvi. Sam predsednik Buš neposredno pred učešće na Samitu u Rigi posećuje 27. novembra i Talin, glavni grad Estonije, što sa posetom Viljnusu od pre nekoliko godina zaokružuje baltički prostor.