Srbija, primalac i donator

Prva zemlja u svetu koja je dobila pomoć UNICEF-a bila je Jugoslavija. Tadašnja FNRJ našla se među zemljama koje su 1946. godine Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predložile da osnuje Međunarodni dečiji fond (UNICEF). Iz tog fonda pomoć je u prvom trenutku primilo oko šest miliona izbegle dece. Hrana, odeća i mleko upućeni su 1948. godine u Jugoslaviju. Bila je to prva takva akcija novoosnovane organizacije.

Iste godine postali smo i prva evropska i druga zemlja na svetu koja je osnovala Nacionalnu komisiju za prikupljanje sredstava za UNICEF. Pre nas to su učinile Sjedinjene Američke Države.

Za šezdeset godina UNICEF je izrastao u moćnu organizaciju aktivnu u 191 zemlji u svetu, a mi smo prešli put od prvog primaoca pomoći, preko višedecenijskog donatora, do ponovnog primaoca. U trenutku kada ova organizacija slavi šest decenija postojanja, Srbija je primalac pomoći, mada se polako približava poziciji donatora, za početak tako što počinje da sama finansira projekte.

UNICEF je osnovan prvenstveno da bi se pomoglo milionima dece koja su bila pogođena tek okončanim Drugim svetskim ratom, ali je potreba za pomoći, koja se u Evropi brzo smanjivala, u drugim delovima sveta rasla.

Danas svake godine oko 10 miliona dece u svetu umre od bolesti koje su mogle biti sprečene, kao što je pneumonija ili malarija. Više od polovine njih strada zbog posledica neuhranjenosti. Procenjuje se da bi oko šest miliona života moglo biti spaseno ako bi se preduzele osnovne mere, pružila pomoć u hrani, vodi i sredstvima za higijenu, kao i adekvatna edukacija.

Procenjuje se da je oko 300 miliona dece u svetu izloženo nasilju, eksploataciji i zlostavljanju, uključujući i najgore oblike prisilnog rada.

Više od 60 odsto prihoda danas se dobija od vlada, a ostalo od fondova i prodaje razglednica i drugih proizvoda. Čuvene UNICEF-ove razglednice počele su da se rade kada je sedmogodišnja Jitka Samkova iz Čehoslovačke 1950. godine, u znak zahvalnosti što je njeno selo dobilo pomoć, poslala svoj crtež. Već sledeće godina počeo je program UNICEF čestitki, u kome su učestvovali mnogi svetski umetnici. Iz nekadašnje Jugoslavije na razglednicama su se našli radovi Radomira Stevića Rasa i Zuzane Halupove.

Početkom devedesetih državi koja se raspadala i ubrzo potonula u ratove, opet je bila potrebna pomoć. U Beogradu je 1991. godine otvorena kancelarija UNICEF-a, preko koje je oko 40 000 izbegle dece i majki dobilo pomoć. U godinama krize pomoć je pružana u obrazovanju, zdravstvu, programima psihološke podrške, edukacije. Uz njihovu pomoć pokrenuta je borba protiv dečije paralize koja je do 1996. godine još predstavljala ozbiljan problem. U poslednjih devet godina nije zabeležen nijedan slučaj.

Uz pomoć UNICEF-a Srbija je uspela da postigne da i tokom godina krize procenat smrtnosti dece bude u stalnom opadanju i gotovo se približi standardima evropskih zemalja. Tokom tog perioda promovisani su i programi podrške dojenju i uspostavljene “Bejbi frendli” bolnice.

Danas UNICEF u Srbiji sarađuje sa vladom u implementaciji zakona koji se odnose na zaštitu dece i pomaže programe koji podržavaju obrazovanje.

En Liz Svenson, direktorka UNICEF-a za Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru, kaže: “Naravno, najugroženija su deca koja su pogođena siromaštvom. Procenjuje se da je oko 600 000 dece u Srbiji ugroženo siromaštvom i da im je potrebna pomoć u zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Recimo, predškolsko obrazovanje, koje sada postaje obavezno, teško da može da dođe do one dece kojoj je najpotrebnije. Mislim na decu koja nemaju nikakve mogućnosti da se pripreme za školu i kojoj često uopšte nije pruženo nikakvo obrazovanje. Reč je često o romskoj deci koja su socijalno isključena, ali i o deci drugih grupa koje su pogođene siromaštvom ili isključene zato što imaju posebne potrebe ili žive u nerazvijenim područjima ili su izbeglice. Wima je često potrebna i osnovna zdravstvena zaštita. Kao i sve zemlje u regionu i Srbija napreduje ekonomski, ali taj napredak često ne stiže do onih kojima je najpotrebniji. Poslednjih godina bavimo se i borbom protiv nasilja u školama, programima aktivnog učenja, edukacijom i prevencijom HIV-a kroz programe za adolescente.”

Već gotovo pedeset godina UNICEF u svoj rad uključuje poznate javne ličnosti koje promovišu prava dece. Emir Kusturica postao je 2002. godine prvi nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju i Crnu Goru. Tri godine kasnije košarkaš Saša Đorđević učestvovao je u akciji “Škola bez nasilja”. Ova akcija bila je prva koja je finansirana isključivo lokalnim sredstvima, čime je Srbija učinila korak bliže ka tome da opet postane zemlja donator.

U saradnji sa Vladom Srbije počeo je i projekat “Šansa deci za promenu” kojim se podržava reformisanje pravosuđa i pomoć deci koja dolaze u sukob sa zakonom.

Obeležavajući šezdeset godina postojanja UNICEF je u Beogradu organizovao izložbu “Sećanje na prošlost, pogled u budućnost”, u okviru koje će biti postavljena izložba fotografija ključnih momenata ove organizacije u Jugoslaviji i Srbiji, stare UNICEF-ove čestitke, najnoviji podaci o deci u Srbiji, kao i filmovi koji se bave dečijim pravima, poput filma “Sva nevidljiva deca”, omnibusa od sedam priča u kojima su se sudbinama dece bavili Emir Kusturica, DŽon Vu, Spajk Li, DŽordan i Ridli Skot...

U galeriji “Progres” svakoga dana biće predstavljani programi i otvoreno Dečije ćoše – prostor u kome će deca kroz crteže moći da predstave svoje želje.