Cenzura

Dobro je neko rekao da to što se dešavalo sa prikazivanjem kineskog filma “Letnja palata” reditelja Loua Jea nije klasična cenzura. To je bio pokušaj jedne strane ambasade da svoju zabranu filma prenese na naš teren.

Iako je bilo dosta grešaka u koracima, odlično je to što je reafirmisan princip da kod nas više u umetnosti nema cenzure i zabrana. I da je sloboda u umetnosti dragocenija od svakog drugog utilitarnog principa. Svako u vlasti je tokom ove epizode pokazao svoje pravo lice i na čast im to lice. Međutim, nije ni to na odmet znati.

Cenzura se u sferi filma pojavila veoma rano. U Americi je 1909. godine osnovan Nacionalni bord cenzure za film. Osnovao ga je Narodni institut grada Wujorka, samoimenovani čuvar javnog morala. Filmska industrija je dobrovoljno prihvatila njihove “usluge” i čak su plaćali 3,5 dolara po jednoj stopi pregledane filmske trake. Filmovi nisu klasifikovani u kategorije, kao u Velikoj Britaniji od 1913. godine, već je film prošao ili nije prošao cenzuru, s tim da su sporne scene mogle biti isečene i film zatim prihvaćen kao moralan.

Na teritoriji koja će biti Jugoslavija, postojala je kontrola filmova iz vremena Austrougarske. Jugoslovenskim Zakonom o filmu iz 1932. godine postojala je institucija pregleda stranih i domaćih filmova, koja u novim uslovima i novim zakonima reguliše pregled filmova u socijalizmu posle Drugog svetskog rata. Do 1962. godine postojala je Savezna komisija za pregled filmova, dakle, postojala je cenzura, ali čija se funkcija krije iza ove eufemističke formulacije.

Cenzura potiče od latinskog glagola censere, ceniti, procenjivati, nadzirati. U nadležnosti cenzora u drevnom Rimu, biranih svakih osamnaest meseci među bivšim senatorima, bili su buyet, urbanističke dozvole i moral građana.

Kako je cenzura oduvek smetala umetnicima, ostali su zabeleženi mnogi aforizmi na tu temu, kao:

“Nije problem u tome da cenzor zabranjuje ono što ja napišem, već ono što bih ja mogao da napišem” (Lav Tolstoj).

“Prvi uslov napretka je da se ukine cenzura” (Yory Bernard Šo).

“Ja bih bila vrlo uvređena kad moji filmovi ne bi bili ocenjeni kao filmovi iks kategorije” (Mej Vest).