Tajna Nadine “ajdovače”

Nemojte samo da mi kažete da ste pili “ajdovaču”! Jer, to božansko piće pravi samo Nada Ajdačić, i, pravi ga samo za – mene! Šta!? Kao ne znate o kojoj Nadi je reč!? Govorim vam, bre, o onoj Nadi koja je, pre dvadeset godina, ulovila Miloševića da spaljuje uvozni radioaktivni otpad u Kladovu, pa je Služba ozbiljno razmišljala da nas pobije, a onda su nam progledali kroz prste. Valjda su osetili da ću da otkrijem Troju na Dunavu i da će to biti velika vajda za Srbe...

Danas je Nada srećna baka, a i ja sam, hvala bogu, dobro. Baka Nada, od sina Dejana i ukrajinske snaje Lide ima unuka Jaroslava, i, eno ih gde srećno žive u Kijevu. Nada je sinu ove godine i slavu predala, ali za Olju i mene pravi, ipak, slavsku večeru. E, na toj večeri pije se “ajdovača”, a ona ti je, brale, jača od polonijuma. I, pošto nisam monopolista, a još manje globalista, evo, odaću vam tajnu kako se pravi “ajdovača” koju Nada nevino naziva “muškim likerom”. Elem, na proleće, naberu se mlade iglice od bora pa se stave u teglu sa šećerom. Tegla se stavi na sunce četrdeset dana, to jest, dok se ne napravi taj božanski sok koji se onda prelije čistim alkoholom a koji, uglavnom, piju Rusi kada od Staljingrada krenu put Berlina. Nego, “ajdovača” je jaka i za Ruse, to hiperborejsko piće piju samo Srbi i bogovi. I to ne svi Srbi već samo oni koji zasluže slavsku večeru kod Nade.

Dunem, tako, naiskap “ajdovaču” iz srebrne ukrajinske čašice i, odmah mi na uši i hontanelu, izlazi dim a alveole u plućima pevaju od sreće, u stomaku toplo ko u furuni. Dunem još jednu “ajdovaču”, za zdravlje unuka Jaroslava, ukrajinskog Srbina, i, baš prijatno iznenadim organizam. Iznenadim i bogove koji su se šćućirili pored trpeze da vide da li sam, zaista, Hiperborejaac ili samo foliram. I šta ću? Dunem i treću “ajdovaču” za spas Srbije, a i za ovo što smo ušli u Partnerstvo za mir. Kažu da je Boki gadno pismo napisao Bušu i da ovaj jadnik nije imao kud te naredi da nas prime u Rigi kao svoje, a Kosovo će da nam uzmu. Ovde podrignem, mislim, od “ajdovače”. Ah, Srbi, ludi Srbi! Još će da vas ubede da imamo debelog razloga da se uputimo put Avganistana, da se koljemo sa talibanskom braćom, da je sve to dobro za Srbiju. Uvaliće nam i NATO baze, a za uzvrat objasniće nam da je Bgd pašaluk prava mera srpske države. A zaista, zaista vam kažem, Srbi moji; u ratu koji će dogodine početi, Amerika će silno izgubiti i do 2012. godine neće je ni biti! Jer, setite se, tako su se i Rimljani raščepili i nikad se iz “špage” nisu vratili.

Nego, uz “ajdovaču”, Nada služi gibanice i razne salatice, a tu je i njen “ajvar” od mlevenih feferona sa – šećerom! Kad se taj ajvar sudari sa “ajdovačom” u stomaku nema tog virusa koji može preživeti i arijskom telu nauditi. E, onda, tek, krećem na suve ljute leskovačke paprike punjene pirinčem i – mlevenom šunkom. Posle tih paprika, brale, možeš da piješ vina koliko ti duša hoće i da stojiš mirno, na jednoj nozi, kao čaplja u Obedskoj bari.

Posle Nadinih večera uvek krenu “vampirski” razgovori. I tu se, odmah, požalim na gospođu Radojković sa Dorćola. Uvalila mi, bre, Antičke kultove u našoj zemlji od Rastislava Marića. Uvalila mi njegovu doktorsku disertaciju iz 1932. godine, a Mariću u komisiji bili Veselin Šajkanović i Milan Budimir, pa sad ti vidi, bajo moj! I na šta ću da naletim kod tog g. Marića? NA PSEUDO-ALEKSANDRA!? A taj Pseudo-Aleksandar živeo u prvom veku nove ere i “išao je odeven kao Aleksandar Veliki sa pratnjom od četrdeset ljudi kroz Meziju i Trakiju, od Dunava do Bizanta”. A onda je “tu prešao Bosfor i kod Halkedona, noću uz obrede zakopao DRVENOG KOWA”(!?) Posle toga je “nestao”!? Pod zemlju ili na nebo, kao Isus. A tom “Pseudo Aleksandru su davana konačišta i hrana i niko nije smeo da mu se protivi”!!? Kada sam ovo pročitao kao zemljotres da je prošao kroz ovo moje arijsko telo, kao da sam litru “ajdače” popio.

Sluša me Nada Ajdačić, ali sluša i Jung, primakao se do Olje za trpezom. Drmne i on jednu “ajdaču”, malo se strese, pa počne očinski:” Pa, znaš, sinko, tu su ti stvari prilično jasne. Ili je Aleksandar Veliki, zaista, živeo u prvom veku, što ti, već, tamburaš, pa je, kasnije, antidatiran tri veka unazad. Ili je Pseudo-Aleksandar niko drugi do Isus koji je hodio Srbijom sa četrdeset (m)učenika, to jest, telesnom gardom zilota čiji su kratki mačevi istovetni mačevima Aleksandrovih pratioca. Razmišljaj o tome da se Isus predstavljao kao Aleksandrov sin, u svakom slučaju kao njegov krvni potomak i da su mu zato od Dunava do Bosfora, kroz Meziju i Trakiju davali prenoćište i hranu.” Tu prekinem Junga: A zašto su nosili drvenog konja od Dunava do Halkedona? “Zato što je Troja bila na Dunavu, a sa Halkedona su bili oni koji su konja pod dunavsku Troju doneli. Trojanska nesreća je, ritualno, morala da bude zakopana tamo odakle je ta nesreća i došla na Dunav...”

Olja me ćuška ispod stola da krenemo, da ostavimo Junga i Nadu nasamo... A napolju magla, pala na Bgd, na Srbiju. Mada najgore su Bagzijeve magle, a i ove haške magle. Mada ima i drugih, gušćih magli koje se sa zemlje neće dići još dugo. Evo, recimo, onog dana kada je Bagzi prodavao maglu u Specijalnom sudu, novine su objavile da CIA nije ubila samo Yona već i njegovog brata Roberta Kenedija 5. juna 1968. godine i to, baš, kada je dobio nominaciju Demokratske stranke da kao protivkandidat Ričardu Niksonu uđe u izbornu trku za predsednika SAD. Novi video snimci i fotografski dokazi prikazani u emisiji “Wusnajt” na BBS povezuju trojicu operativaca CIA sa atentatom na Roberta Kenedija u hotelu “Ambasador” u Los Anđelesu. E, sad, šta će CIA na slavlju Kenedijevih kada “domaći teren” nije domen rada CIA? To se pita i Pol Šrejd, Bobov prijatelj koji je, takođe, bio pogođen metkom. Zatim, svedoci su izjavljivali da je pištolj Sirhana Sirhana, mladog Palestinca optuženog za ubistvo, bio metar, metar i po, ISPRED Kenedija, dok je autopsija pokazala kako je fatalni hitac ispaljen sa 2,5 santimetara od Bobijevog POTIQKA!? Herbert Špigel, sa univerziteta Kolumbija (SAD) inače, svetski autoritet za hipnozu veruje da je Sirhan bio hipnotički programiran da “pokrije” prave ubice.

Gluvo doba noći, a magla u Gročanskoj toliko je gusta da se ne vidi ni FK “Obilić”, a kamoli CZ. Kad, eto ti, opet, Junga. Ostavio Nadu, došao kod mene da mi kaže da se manem ubistva srpskog Kenedija. A onda, ovako, poentira: “Ako se ni danas ne zna da li je Aristotel bio vođa zavere u atentatu na Aleksandra Velikog kako onda misliš da se dozna po čijem nalogu su ubili Đinđića?”

Otpustim Junga i zadremam u beržeri. Usnim moju Crnu iz Vrčina. Ali, usnim je sa golim dupetom, usnim je kao crnu majmunicu! I brižan pitam je: Šta ti je sa dupetom, crna ženo!? Da nije i na tebe pokušan atentat? A Crna će: “Ma, nije atentat nego je onaj tvoj brat Dragiša stavio lepak za miševe na tavanu, pa sam, eto, sela u taj lepak. Nego, pusti to! Došla sam da ti kažem da se čuvaš Junga, da ne primaš od njega sve zdravo za gotovo. Jer, i Jung radi po nalogu CIA! Zadužen je da te zaluđuje, da te ubedi da je i Aristotel umešan u ubistvo srpskog Kenedija, a da je Pseudo-Aleksandar, tobože, pravi Aleksandar!”

I ode moja Crna sa golim dupetom, ode kao da je razgovarala sa svojim detetom.