Cena izbora

Gotovo da nema novinara, analitičara ili politički svesnog birača koji drži do sebe, a da se još bakće pitanjem: varaju li parama naše političke stranke? Svi znaju da varaju, samo je pitanje KAKO? Jer, parama koje su zato izdvojili poreski obveznici, a dodatne granice im postavio zakon, nikako ne bi mogli da nas ubede da im još jednom poverujemo. To MORA da košta više. Gotovo da nema novinara, analitičara ili politički svesnog birača koji drži do sebe, a da još postavlja pitanje: trguju li naše političke stranke političkim uticajem koji su tek namerne da osvoje? Svi znaju da trguju, samo je pitanje SA KIME?

Zaključno sa 31. decembrom 2005. godine u Srbiji je bila registrovana neverovatna 421 politička stranka od kojih 13 ima poslanike u sadašnjem sazivu Narodne skupštine. Kako bi i same dale municije napred opisanom uverenju raširenom koliko su, sumnja se, i same, političke stranke su se pozivu, inače po opštem uverenju više nego nesavršenog Zakona o finansiranju političkih stranaka, da za svaku proteklu godinu Odboru za finansije podnesu finansijski izveštaj, izveštaj ovlašćenog revizora, izveštaj o prilozima većim od 6 000 dinara i spisak imovine odazvale na sledeći način: za 2004. godinu su sve tražene finansijske dokumente podnele samo četiri stranke, a za 2005. godinu samo tri: Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka (Novi Pazar), Demokratska stranka Srbije (Beograd) i Socijalno-liberalna partija Sandžaka (Novi Pazar). Pošto je zakon stupio na snagu 1. januara 2004. godine, stranke još nisu testirale zakonsku obavezu da Republičkoj izbornoj komisiji podnesu izveštaj o načinu finansiranja (prihodi i rashodi) predizborne kampanje za parlamentarne izbore. Ali su svi kandidati za predsednika Srbije na predsedničkim izborima 2004. godine takav izveštaj podnele Republičkoj izbornoj komisiji.

KOLIKO PARA: Sve veće domaće političke stranke, koje je anketirao NIN, ne samo da nikako ne žele da kažu koliko su planirale da potroše za predstojeću predizbornu kampanju nego to objektivno nisu ni u stanju. Šef Izbornog štaba SRS Dragan Todorović kaže da su zakonom, koji su “doneli žuti misleći da će uvek imati 172 poslanika” propisana sasvim dovoljna sredstva iz javnih izvora, šef Izbornog štaba Demokratske stranke Srbije Jovan Palalić kaže da se “svi moramo uklopiti u zakonske okvire i da se u finansiranje izbornih kampanja mora uvesti zakonski red”, dok se većina drugih sagovornika od tog nepristojnog pitanja brani tvrdnjom da će, kako je propisano, izveštaje o svim troškovima podneti nadležnom organu kad izbori prođu.

Pošto Narodna skupština Republike Srbije nije usvojila budžet za sledeću godinu, sasvim je verovatno da će odluka o privremenom tromesečnom finansiranju države biti osnov za utvrđivanje iznosa budžetskih sredstava namenjenih stranačkoj predizbornoj aktivnosti. Prema informaciji koja je nezvanično data NIN-u ta bi sredstva trebalo da iznose oko 392 miliona dinara ili zakonom propisanih 0,1 odsto republičkog budžeta umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti, penzionom i zdravstvenom fondu. Republička izborna komisija do 5. januara prima izborne liste stranaka, ali sve važnije stranke, sem SPS-a i nekih manjinskih stranaka, predale su liste. Nijedna još nije dobila ni dinara, a sve liste zajedno podeliće pre izbora na ravne časti 20 odsto pomenute sume – znači oko 78,4 miliona dinara. Po okončanju izbora, preostalih 80 odsto podeliće stranke koje uđu u parlament prema broju poslanika.

Sem javnih izvora, stranke u Srbiji imaju zakonsko pravo, ali i potrebu da koriste privatne izvore (članarinu, priloge pravnih i fizičkih lica), kao i prihode od svojih promotivnih aktivnosti i imovine. Prihodi od članarine nemaju zakonskih granica, ali njihov značaj opao je čak i kod, po tim prihodima nekad čuvene Laburističke stranke Velike Britanije, a kako opadanje broja članova tako i teška ekonomska situacija sasvim je članarine kao izvor marginalizovalo kod stranaka u Srbiji. Partijski porez na stranačke i javne funkcije koje članovi dobijaju po osnovu političke pozicije svoje stranke nešto su izdašniji, ali takođe nedovoljan izvor. Tu su zato donatori: fizička i pravna lica. Sem što novac iz privatnih izvora ne sme biti veći od pomenutih 78,4 miliona dinara, fizičko lice ove godine (ukoliko se naša polazna cifra od 392 miliona pokaže kao tačna) ne može stranci donirati više od oko 392 000 dinara, a pravno lice ne više od 1 560 000 dinara. Sve priloge iznad 6 000 dinara, stranka ubuduće mora zabeležiti u finansijski izveštaj koji posle izbora podnosi Republičkoj izbornoj komisiji sve sa imenima davalaca. Pošto inostrane ankete među članovima političkih stranaka potvrđuju da niko pare ne daje a da nešto ne traži za uzvrat, sredstva iz privatnih izvora su predmet najveće sumnje. O njima se najviše priča i najmanje zna.

Mada se poslednjih dana dosta licitiralo sa realnim sredstvima neophodnim za pristojnu predizbornu kampanju, Nemanja Nenadić iz Transparensi internešenel Srbija smatra da se kampanja može uraditi i sa novcem manjim od milion evra. I da je čak dobro što su iznosi ograničeni jer su time i mogućnosti za “trgovinu uticajem” ograničeni. U tu svrhu, kaže on, neke su države zabranile televizijsko reklamiranje u predizbornim kampanjama koje čini i njihov najskuplji deo.” Dva miliona evra za kampanju? Pa dobro, nije zgoreg imati tolike pare, ali videli ste ovu dosta agresivnu vladinu referendumsku kampanju, koja je koštala oko 1,5 miliona evra. Ja ne verujem da ijedna stranka ima predizbornu kampanju tog obima”.

KOJA AGENCIJA: Zanimljivo je da se u nama bliskim evropskim zemljama stranke hvale agencijama čijim će se uslugama koristiti u predizbornoj kampanji, dok se kod nas ovakav ugovorni odnos krije kao najstrože čuvana tajna. Većina naših političkih stranaka se hvali da će se osloniti na sopstvene snage u predizbornoj kampanji za koju se tvrdi da će biti najskuplja u istoriji (kroz istu takvu su nedavno prošli Austrijanci), pred izbore za koje se tvrdi da će biti odlučujući za budućnost zemlje. Šef Izbornog štaba DSS Jovan Palalić ovakve tvrdnje ne uzima za ozbiljno jer ne veruje da ijedna naša stranka ima takve unutrašnje kadrovske potencijale, a da će angažovati agenciju za predizborni marketing priznaje i Socijalistička partija Srbije. Teško je pouzdano utvrditi zašto se postojanje agencije krije, ali jedan od uzroka može biti sumnja da su marketinške agencije tajna veza između stranaka i njihovih tajnih finansijera (vidi intervju sa Žozefom Lončarem).

Zanimljivo je takođe da vlasnici pojedinih agencija potvrđuju svoje lično, ali odriču učešće svoje agencije u marketinškom poslu za određenu stranku, kao što je slučaj sa Srđanom Šaperom (Mekenerikson) i Igorom Avžnerom (Fokus komunikejšn). Ovaj novinar nema posebnih dokaza, ali verovatno se istim (nepoznatim?) razlogom može objasniti tvrdnja Miloša Radoševića iz najmoćnije agencije za zakup oglasnog prostora Direct Media (vlasnik direktor Narodne kancelarije Dragan Đilas)

da ova agencija ove godine nije sklopila ugovor ni sa jednom političkom strankom o obezbeđivanju oglasnog prostora na elektronskim medijima, ni neposredno ni preko neke druge agencije.

Na molbu da nam kao pomoć da neku orijentaciju o popustima koje na elektronskim medijima uživa veliki naručilac oglasnog prostora, Radošević kaže da je ove godine postignut dogovor da popusta u političkom marketingu nema kako bi se izbegla mogućnost prigovora o favorizaciji neke političke stranke. Agencija jedino od klijenta dobija proviziju (maksimalno 3 odsto) za medija-planiranje spotova.

RTV Studio B prošle nedelje je direktno prenosio konvenciju Demokratske stranke, ali na pitanje koliko bi koštalo ako bi ovaj novinar hteo da iznajmi isti prostor za prenos nekog koncerta, direktor marketinga te kuće kaže da i oko ovog prenosa sad pregovaraju sa Republičkom radiodifuznom agencijom. Jer Studio B je javno preduzeće, ali nije javni servis, jer nema prihoda od pretplate. Oni po zakonu marketingu mogu da posvete šest minuta na sat programa, pa je sad dilema da li su direktnim prenosom konvencije demokrata prekršili propise.

NADEŽDA MILENKOVIĆ: Čedin Šaper Tri nedelje je dovoljno vreme da vidite valja li vam slogan Nadežda Milenković je, nažalost, prestala da piše za nedeljnik “Vreme”. Razišla se. Znamo mnoge koji su prvo čitali njenu kolumnu “Kufer pun marketinga”. Sem što zna da piše o marketingu, ona zna da ga pravi. “Pravim jako dobre reklame”, kaže. Sad je odlučila da svoje znanje besplatno stavi na raspolaganje koaliciji oko Čedomira Jovanovića. Besplatno i iz uverenja. “Ja sam Srđan Šaper”, rekla je na jednoj stranačkoj konvenciji. Iz šale. U čemu se Čedin Srđan Šaper razlikuje od Borisovog Srđana Šapera kad je u pitanju taj posao koji radite? - Pa ja nisam agencija i nemam agenciju. E, i Šaper kaže da predizbornu kampanju Demokratskoj stranci ne radi agencija nego on sam. I Igor Avžner za sebe kaže isto. - Je l? Pa za Avžnera sam i ja čula isto. Druga razlika je što sam se ja uključila gratis, bez nadoknade, kao i ostali u kreativnom timu. Ideje i njihova realizacija su u ovoj kampanji besplatni. Idejna razlika u pravljenju kampanje? Teško mi je da procenim pošto još nismo videli kampanju DS sem slogana. Zato što život ne može da čeka? - Da, što prilično liči na Čedinu kampanju pre nego što su raspisani izbori: Srbiji se žuri. Koliko u pripremi kampanje idete duboko: tražite li od stranke da vam kažu sve slabe tačke koje bi tokom kampanje protivnici mogli da im otvore i pripremate li odgovore na njih? - Da. Početni kreativni sastanci su se sveli na to. To se u našoj struci zove SVOT analiza ili snaga, slabost, mogućnosti i pretnje. Tu SVOT analizu radite u reklami za bilo koji proizvod. Tako je bilo i sada, s tim što je Čeda sam, sa svojom ekipom, uradio tu SVOT analizu. Meni su je predstavili i ja sam se složila sa time. Na koji način pratite efekat slogana? - Sama ideja se unapred testira u fokus grupama, to su manje grupe ljudi za koje ste procenili da su deo vaše ciljne grupe. A da li se slogan primio u narodu vidite brzo: ako ga citiraju u novinama, ako se spominje na sajtu, koristi u nekim emisijama. Ako slogan počne da se koristi nezavisno od kampanje – prošao je, radi posao. Imate li neko vreme posle koga testirate slogan? - Zavisi od emitovanja, ali tri nedelje je neko pristojno vreme posle kojeg možete da kažete da su vas videli svi za koje ste želeli da vas vide, i dovoljan broj puta. ŽOZEF LONČAR: Agencija ključna Naročito su na udaru javna preduzeća, ona rade sa više agencija kako bi zadovoljila apetite više partija “Sa onim parama koje prikazuju na svojim računima, političke stranke ne bi mogle da urade ni dečju kampanju”, kaže za NIN direktor i glavni i odgovorni urednik časopisa posvećenog svetu marketinga “Taboo” Žozef Lončar. “Koliko ja znam, danas nema partije koja nema svoju marketinšku agenciju i kad povežete partiju, njenu agenciju i klijente te agencije, možete potpuno zatvoriti krug sticanja para”, tvrdi Lončar. Znači, tako se finansiraju? - Da. I naročito su na udaru javna preduzeća kao klijenti tih agencija. Dobra javna preduzeća rade sa mnogo agencija jer moraju zadovoljiti mnoge apetite političkih stranaka. Qudi iz agencija otvoreno kažu: mi dolazimo iz te i te partije. ’Ajde probajte da im ne date pare. Poslednjih se dana time mnogo licitira. Pa, koliko je to para potrebno za pristojnu predizbornu kampanju? - Stvarno mislim i to odgovorno iznosim da je 2,5 do tri miliona evra donji prag neophodan za ostvarenje određenog propagandnog pritiska i pod uslovom da imate dobru temu. Imate u poslednjem broju „Ekonomista” fantastično razmišljanje direktora Meridijan banke o njenom propagandnom pritisku, koji je bio ogroman, a za rezultat je imao povećanje njenog tržišnog učešća za samo 0,2 odsto. Neki put nije važna veličina propagandnog pritiska, važno je da li ste pogodili temu kojom komunicirate sa ciljnom grupom. Ipak, bilo je vrlo kreativnih kampanja koje nisu dale očekivane rezultate? - Cela poenta je u tome da li ste definisali ciljnu grupu, jer ne možete jednom porukom gađati sedam miliona Srba. U prevodu: ja sam kao profesionalac likovao pred mogućnošću da referendum ne uspe i bio sam jako tužan što je uspeo. Jer, kampanja je bila očajna. Isto važi i za poruku: „ljudi, imamo jedan život”, to je sjajno, ali obraća se građanima sa akademskom titulom, a njih je u populaciji od sedam miliona tako malo, čak i kad bi svi glasali za Demokratsku stranku to ne bi dovelo do željenog cilja. Znači, ili imate više poruka prema više ciljnih grupa, ili jednu poruku prema dominantnoj ciljnoj grupi gde mislite da ste dobro pozicionirani. Ali ne verujem da naše partije, osim radikala, znaju ko su im ciljne grupe, nego idu sa takozvanim nametanjem poruke po principu „i ćorava koka zrno nađe”. Znači vi pridajete veoma veliki značaj toj poruci? - Ona je kapitalna.