Na staroj stazi

U utorak (05.12.06), 25. dana štrajka glađu Vojislava Šešelja, u sedištu njegove stranke atmosfera je bila napeta. Posle završetka predsedničkog kolegijuma, u posetu su stigli inostrani analitičari predvođeni Srđom Trifkovićem, inače učesnici tribine “Kosovski rasplet: zapadne opcije i srpska strategija” u organizaciji Američkog saveta za Kosovo – NVO čije je sedište u Vašingtonu. Tomislav Nikolić lično je primio bivšeg funkcionera Reganove administracije, bivšeg kanadskog ambasadora u Beogradu, profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, profesora Akademije britanske ratne mornarice, stručnog saradnika ruske Akademije nauka u Moskvi... Razgovarali su o zdravstvenom stanju predsednika stranke i o razlozima koji su ga nagnali da štrajkuje glađu. Posle sat vremena ušla je šefica kabineta zamolivši Nikolića da hitno izađe jer je Šešelj na telefonskoj liniji. Izašao je brzinom metka ostavljajući poluodškrinuta vrata kroz koja se, preko spikerfona, čuo još uvek snažan glas haškog štrajkača glađu. Prostorija se napunila stranačkim funkcionerima koji su upijali svaku njegovu više nego razgovetnu reč. Ubrzo je neko zatvorio tapacirana vrata kabineta ... Nikolić se svojim gostima pridružio posle pola sata objasnivši da poziv nije očekivao u to doba. Šešelj se obično javlja oko 18 sati.

I na kraju tog vrlo živahnog utorka Šešelj je zabeležio i svoju prvu pobedu. Na RTS-u je u okviru emisije posvećene Šešeljevom štrajku glađu gledaocima postavljeno pitanje – da li je posle svega stekao prednost nad Tribunalom? Čak 1 257 gledalaca izjavilo je da jeste a samo njih 114 da nije.

Gledano s političke tačke, ovo prvo testiranje javnog mnjenja svakako je najbolnija tačka pred predstojeće izbore. Stranke demokratske provenijencije po ko zna koji put usmerile su svoju kampanju protiv aveti prošlosti targetirajući kao takve SRS i SPS u očajničkom pokušaju da ih spreče da prerastu u aveti naše budućnosti. Već gledano – politički analitičari su upozorili da evroreformski blok neće imati sreće ako svoju izbornu priču bude bazirao jedino na otklonu od zlih radikala koji nas vode u sigurnu propast.

U međuvremenu, aždaja u koju najdemokratskije stranke odapinju strelice kao kec iz rukava izvlači omraženog i voljenog predsednika koji se pred našim očima transformiše u mučenika. I kako sada pevati po ko zna koji put antiradikalsku pesmu, kada se dežurni negativac bori za život utamničen u Tribunalu? U instituciji koja je uslov svih uslova za naše približavanje EU ali koja je nemarno do sada progutala 11 života građana srpske nacionalnosti.

Sa druge strane, nije lako ni radikalima. Uprkos povremenim ispadima oni su do pre pola godine popravljali imidž razbojnika koji su dotad predano negovali. Trud koincidira sa Šešeljevim dobrovoljnim odlaskom u Hag. Najbolji primer je Maja Gojković, gradonačelnica Novog Sada. Ruku na srce, ni Toma Nikolić, ni Aleksandar Vučić ne zaostaju mnogo.

Nije sasvim jasno, ali je očigledno da je potom došlo do naglog zaokreta i “vraćanja na staro”. Prva žrtva je Maja Gojković. Potpuno je marginalizovana u stranci, navodno na izričito Šešeljevo insistiranje. Onda štrajk glađu i sada već čuveni politički testament koji radikale definitivno vraća u vode političkog ekstremizma i kojeg čita (što nije nebitno) Zoran Krasić, poznat po pronalaženju ustaša u samom državnom vrhu. A u testamentu zahtev da SRS nikad ne odustane od koncepta Velike Srbije, da se uporno bori za oslobađanje RSK i RS i ujedinjenje svih srpskih zemalja. Da se oštro suprotstavi evroatlantskim integracijama i ulasku u EU; da nikad ne prizna otcepljenje KiM od Srbije. Testament je takav da radikali komotno mogu da zakukaju za novcem koji je otišao američkoj agenciji “Barbur i Grifit” koja je, kažu predano radila na građenju radikalskog prihvatljivijeg lika.

Ipak, složiće se mnogi da se u Haškom tribunalu vrpolje od neprijatnosti jer su zahvaljujući Šešeljevoj rešenosti dovedeni u situaciju da spasavaju ono malo kredibiliteta što im je preostalo. Neki glasovi govore da su od početka potcenili Šešeljev štrajk. Navodno ih je zavaralo što je već bilo nekoliko neuspelih štrajkova optuženika koji su kasnije kamerama uhvaćeni da varaju.

Sada kada je situacija zaista postala dramatična, haški zvaničnici jadikuju kako je još jedino njima stalo do Šešeljevog života dok ga je Srbija već skoro sahranila. Srbija, naravno, mirno prihvata i ne pokušava da Šešelja nagovori da promeni odluku. Groteskno je na mitingu zazvučao poklič jedne radikalske prvakinje koja ga je pozvala da istraje do kraja.

Igra živaca je u toku. Tribunal ne želi još jednu smrt pod svojim krovom ali boje se da će, ako popuste, čitav sistem ispustiti iz ruku i da će se možda još neko od pritvorenika ohrabriti da pođe Šešeljevim putem. Pri tom se priklanjaju teoriji po kojoj je Šešelj započeo štrajk glađu jer njegovoj stranci u predizbornoj kampanji ne odgovara početak suđenja kao faza u kojoj dominira tužilaštvo. Optužbe protiv Šešelja navodno su tako jake (potkrepljuje ih preko sto svedoka) da su tužioci sigurni u svoj uspeh. Zato u Hagu ima mišljenja da Šešelj možda štrajkuje glađu i zbog toga što je procenio da će biti osuđen na dugu kaznu.

Dobro je znati da nisu retki primeri da sudovi, naročito u demokratskim zemljama, optuženima za težak zločin često maksimalno izlaze u susret. A sa stanovišta žrtava, suočavanja sa prošlošću i potencijalne katarze, kome je važno da li se optuženi branio sam ili ne?

Jadranka Šešelj, supruga Ovo nije španska serija Nama ne treba sažaljenje. Mi se ne pojavljujemo u javnosti da bismo jadikovali, već da skrenemo pažnju na problem i da se ne zaboravi šta je suština borbe Suprugu Vojislava Šešelja smo zatekli u času dok joj se u holu stranke jedna aktivistkinja, u slučajnom prolazu, pravdala što u rukama nosi dve velike šampite. Žali se da joj je to treći obrok tog jutra i da što se više sekira zbog Šešeljevog stanja, više jede. Jadranka se srdačno smeje i kaže da nema razloga da bude zbunjena ističući da od svih očekuje da se normalno ponašaju i da nikom ne treba da bude neprijatno. “Primećujem da i novinari kada razgovaraju sa mnom pokušavaju da iskoriste našu porodičnu brigu, ali nama ne treba sažaljenje. Ovo nije španska serija. Mi se ne pojavljujemo u javnosti da bismo jadikovali već da skrenemo pažnju na problem i da se ne zaboravi šta je suština borbe. Iznad svega smo ponosni na Voju i ohrabruje me što vidim da većina to razume, kako kod nas tako i u svetu.” Ko, po vama, još nije shvatio o čemu se radi? - Licemerno mi je oglašavanje onih koji su se navodno zabrinuli zbog Vojinog zdravstvenog stanja i koji se zalažu za Vojino lečenje. Kao da je on bolestan. Vrhunac licemerja je izjava Pokara koji se pravi nevešt izjavljujući da se porodica i prijatelji ne interesuju za njega od kada štrajkuje glađu. Zvaničnici Tribunala pokušavaju da nametnu priču kao da on ima sva prava koja, međutim, ne želi da koristi. Tu verziju kao da su prihvatili naši zvaničnici navodno zabrinuti za Vojino zdravlje. Svi zanemaruju suštinu a ona glasi da je on tamo obespravljen i da je doneo najtežu odluku. Založio je svoj život da se izbori za svoja prava. Čini se da hoćete da kažete da se država nije dovoljno založila da zaštiti prava vašeg supruga? - Vlada se četiri godine nije interesovala za Vojinu sudbinu. A to je bila njena obaveza. Izgleda da vlada misli da je njena prevashodna obaveza da zadovolji Tribunal a da nema obaveze prema svojim građanima. Mislim da se premijer oglasio samo zbog toga što je shvatio da Vojin štrajk prevazilazi stranačke okvire, udovoljio je očekivanjima javnosti. Kako komentarišete inicijativu Vuka Draškovića i Zorana Stankovića da se Šešelju dozvoli lečenje na VMA? - Pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja samo je posledica. Vuk se pravi da to ne primećuje ali hoće da ostavi utisak plemenitog i humanog čoveka koji želi da pomogne Voji da se izleči. Predlog da dođe ovamo i da se leči smešan je. U javnosti ste kritikovani zbog spota koji prikazuje iščekivanje i tugu vaše dece dok očekuju očev poziv. Kažu da je reč o tipičnoj zloupotrebi dece? - Spot je stavljen u blok predizbornog marketinga a tu mu nije mesto. To je trebalo da bude apel porodice, prosto smo hteli da skrenemo pažnju javnosti. Sad nam prebacuju da je to neukusno jer su se pojavila deca. Ali moja deca četiri godine žive u strahu i neizvesnosti. To je, uostalom, bila naša a ne stranačka ideja. Tribunal vas je nedavno kaznio zato što ste navodno otkrivali imena zaštićenih svedoka. - Meni je mesec dana bila zabranjena poseta iako Tužilaštvo nije osetilo obavezu da tu tvrdnju obrazloži. Po tom principu, ako Tužilaštvo smisli nešto pakosnije mogla bih da se nađem na njihovoj optužnici kao inspirator nekih zločina. Izgleda da je dovoljno da Tužilaštvo izrazi sumnju pa da se postupi po tome. U međuvremenu su mere zabrane ukinute ali ja neću da putujem jer poštujem Vojinu odluku da više ne prima posete. Jasno mi je u koliko se rizičan poduhvat upustio ali ne dozvoljavam da strah nadvlada pa da se prepustim očaju. Više sam besna i ljuta.