Partnerstvo za šta?

Pre samita u Rigi, Srbija se ponašala kao udavača NATO-a. Sada, posle samita na obalama Baltika niko se pred nama na Balkanu više ne može hvalisati: mi imamo NATO, a vi nemate! Istina, još nismo dobili i pravu pozivnicu za Alijansu, iz Rige je stigla samo karta za predsoblje NATO-a. Zapravo, ta je karta samo formalizovala postojeće stanje, jer nismo samo mi ušli u Partnerstvo za mir, NATO je preko Kosmeta već odavno ušao u Srbiju. Nekome u selo, nekome u televizor, a nekome i u krevet.

Samit u Rigi, i preko pozivnice za Srbiju, jasno je potvrdio da su SAD glavni gazda unutar zapadnog vojnog saveza i da kada Vašington nešto odluči svi ostali moraju da slušaju. Tek toliko o terminu “Partnerstvo za mir”. Partneri u stavu mirno. Doduše, slogan samita trebao je da glasi: “Izgradnja NATO koji ima globalne partnere i veći uticaj”, a ti globalni partneri trebalo je da budu Japan i Australija, ali u završnom saopštenju iz Rige to je, nekako, ostalo skriveno. Umesto Japanaca, eto nama Srba, Crnogoraca i Bosanaca. Razlog da Crna Gora i Japan opet zarate?

U Rigi je trebalo da se proglasi i potpuna operativnost rezervnih snaga NATO-a, kao i snaga za brzo delovanje, ali i da evropski saveznici Amerike izdvoje nove trupe za Avganistan. Sve to palo je u senku pozivnice Srbiji, Crnoj Gori i BiH da pristupe Partnerstvu za mir. Istovremeno, NATO je iz Rige podržao “teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenitet Jermenije, Azerbejd`ana, Gruzije i Moldavije”. Te četiri države nisu članice NATO, ali su u Partnerstvu za mir.

Koja je to razlika u odnosu na Srbiju i pitanje Kosmeta? Da li samo u datumu kada je neka zemlja ušla u Partnerstvo za mir? U Beogradu su oko toga na sceni dva stajališta. Vlada Srbije smatra da je ulazak u Partnerstvo za mir ojačao poziciju Srbije oko Kosmeta, dok političari iz nekih drugih stranaka misle kako članstvo u predsoblju NATO-a ne garantuje i teritorijalni integritet Srbije.

Dakle, ispada da ono što važi za Gruziju, Azerbejd`an, Moldaviju i Jermeniju ne važi i za Srbiju. Ispada da NATO i nije formiran radi odbrane državne celovitosti zemalja članica, a da je Partnerstvo za mir jedna fina institucionalna forma u kojoj se članice malo bore protiv terorizma, a malo prave bureke i previjaju ranjenike. Jer, u tom Partnerstvu za mir je i Belorusija još od 1994. godine, a njeni političari i danas ne mogu da putuju po Zapadu, jer je zemlja od strane SAD proglašena za jednu od članica “osovine zla”. I sada u tu državu “osovine zla” dolaze i američki, nemački i britanski oficiri i proigravaju zajedničke vežbe sa oficirima armije Belorusije. Što znači da u Partnerstvu za mir ima i zločestih država kojima se garantuje teritorijalni integritet. No, kako se to Srbiji oko Kosmeta, ipak, ne garantuje, jer tako su mnogi u Beogradu protumačili kartu iz Rige, ispada da je Srbija, ipak, najzločestija zemlja.

Navodno smo dosta zakasnili oko te karte, no svejedno, ako rešenje za Kosmet bude nepovoljno za Srbiju Partnerstvo za mir moglo bi mnogim političarima u Beogradu da bude i nezgodan poklon posle izbora. Jer, onda bi se moglo postaviti i pitanje: Partnerstvo za šta? Za veći ulazak stranih investicija? Pa,”Telenor” nije čekao poziv iz Rige da kupi “Telekom”, Amerikanci su davno kupili železaru u Smederevu, cementare su odavno prodate... Skoro tri milijarde dolara stranog kapitala ušlo je u Srbiju i bez Partnerstva za mir.

Reforme vojske i odbrambenog sistema? One su se i bez Partnerstva za mir odvijale onako kako to SAD i NATO traže. Razvoj demokratije u Srbiji? Dobro, tu imamo verovatno prednost nad Tad`ikistanom, Azerbejd`anom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i ostalim državama-stanovima, koje su već godinama uvažene članice Partnerstva za mir.

Ostaje, dakle, Kosmet kao ključno pitanje bezbednosnih garancija Srbiji od strane NATO-a, ali sada i Partnerstva za mir. “Prijem Kosova u Evropsku uniju ne može se desiti sve dok ono ne bude priznato kao potpuno samostalna država koja može da preuzme međunarodne obaveze. EU verovatno neće primiti Srbiju sve dok ona ima teritorijalne pretenzije prema onome što bi moglo da postane susedna joj država”, piše u nedavnom izveštaju Doma lordova, gornjeg doma britanskog parlamenta. Slično uvaženim lordovima i nekadašnji ambasador Velike Britanije u Beogradu, gospodin Dejvid Gauen upozorava Srbiju “da će pristup i ponašanje Beograda prema statusu Kosova svakako biti uzeti u obzir i kada se bude razmatralo približavanje Srbije ka EU i NATO”.

NJegov kolega u Beogradu, ambasador SAD gospodin Majkl Polt najavio nam je rešenje za Kosmet odmah posle parlamentarnih izbora u Srbiji, rekavši “da će međunarodna zajednica igrati centralnu ulogu, dok će Beograd i Priština morati da žive sa rešenjem za Kosovo”. Ambasador Polt još je i dodao “da je situacija na Kosovu jedinstvena, da je međunarodna zajednica morala da interveniše tamo zbog ogromnog kršenja ljudskih prava i očiglednih zločina protiv čovečnosti krajem prošle decenije”, pa se i zapitao: “Da li da zaštitimo teritorijalni integritet svakog režima koji izabere da ubija sopstvene građane, moramo da se postaramo da svi imamo ista ljudska prava?”

Što se tiče represije prema Albancima na Kosmetu krajem prošle decenije i ljudskih prava, da li to znači da su SAD isključivi svetski gospodar ljudskih prava, moralni krstaš 20. i 21. veka, ili Amerika uspostavlja razliku između vrednih i bezvrednih žrtava. Tako je represija nad Albancima u Jugoslaviji bila nepodnošljiva za vrednosti i principe prosvećenih, dok je višegodišnje istrebljivanje Kurda u Turskoj ne samo odobreno u Vašingtonu, prikriveno u zapadnim medijima, već i pomognuto vojno, policijski i politički. No, Turska je član NATO, važan američki saveznik i to Kurdima ne pruža nikakvu šansu ne samo da prežive, nego i da ih neko javno i požali.

To, naravno, nije i razlog moralnog pridikovanja, još manje razlog za otimanje 15 odsto nečije teritorije. Da li bi i formalni gubitak suvereniteta nad Kosmetom označio i gubitak identiteta Srbije? Kauzalna veza između suvereniteta i identiteta duboko je urezana u srpskoj svesti, a samo u srpskom jeziku postoji reč “zlopamtilo”. Od “zla” i “pamti”.

Mogu li to uopšte da shvate naši novi partneri iz Partnerstva? Jer, partneri se ne kažnjavaju. Pogotovo ne u startu...