Srbi na meti

Iako ima srpsku pravoslavnu crkvu i vernike, Sazhalombata (28 km jugoistočno od Budimpešte), uz još nekoliko gradova u Mađarskoj, dugo nije imala svog stalnog sveštenika. Dolaskom Lukijana Pantelića za episkopa budimskog i administratora temišvarskog situacija se iz osnova promenila. Preosvećeni je odlučio da dovođenjem mladog svešteničkog kadra iz Rumunije udahne novi život hramovima, obnovi i poveća broj verujućih i rekonstruiše dotrajale svetinje.

Ponavljao je “Crkva je dom Božiji, stvorena je za sve i meni je najbitnije da bude puna, živa, da ne dozvolimo da postane muzej”. I duhovni život Srba u Mađarskoj vrlo brzo ne samo da je bio osvežen, već je, zbog punoće sadržaja, bivao sve interesantniji i drugima, Rumunima, Rusima, pravoslavnim Mađarima... Dolazili su (često i porodično) ne samo na kulturne priredbe Srba, nego i na liturgije i večernje molitve!

Ocu Daliboru Milenkoviću iz Belobreške (Rumunija) pripala je sazhalombatska parohija (Srbi grad skraćeno zovu Bata) i administratorstvo nad stonobeogradskom (sekešfehervarskom) parohijom. Batska crkva, posvećena rođenju Presvete Bogorodice, kao i stonobeogradska koja slavi sv. Jovana Krstitelja, brzo su počele da se menjaju. Pogotovo ona u Bati. Počela su krštenja, često su obavljane sitne unutrašnje i spoljnje prepravke svetinje (paralelno pripremani i konkursi za veće projekte), nikla je nova muzejska postavka, smenjivale su se izložbe slika, osnovan je crkveni hor, oživeo srpski klub. Grad je počeo srpsku versku zajednicu da uključuje u svoje programe.

I onda...

- U parohijski stan oca Dalibora 27. novembra u pola šest uveče upalo je nekoliko nepoznatih muškaraca i fizički zlostaljalo njega, njegovu suprugu i bebu staru nekoliko meseci! Nakon brutalnosti prilikom savlađivanja otpora, oteli su im novac, dokumente i automobil (koji je bio parkiran u dvorišnoj garaži parohijskog doma). Razbojnički napad odmah je prijavljen mesnoj policiji, ali do danas iz policije nema nikakvih vesti. Nažalost, ni većeg interesovanja da se ovaj teški kriminalni akt reši – rekao je za NIN protonamesnik Vojislav Galić, paroh sentandrejski.

Ali, tu nije kraj. Pola časa posle ponoći, 28. novembra, isti razbojnici su se po drugi put vratili u dom jereja Milenkovića, koji je u 22 časa uključio redovnu alarmnu signalizaciju u ceo crkveni kompleks (zbog osujećenja eventualne pljačke hrama). Kriminalci su pokušali još jedan prepad.

- Ni tada se policija nije pojavila da zaštiti našeg sveštenika. Srećom, razbojnici nisu uspeli, jer su se (pored alarmnih uređaja) srpski meštani samoorganizovali da čuvaju svog duhovnika, kao da mi, Srbi, imamo Kosovo i usred Mađarske! – ogorčeno nam je izjavio vladika budimski Lukijan.

Ovo je četvrto razbojništvo koje se ove godine desilo nad Srbima u Eparhiji budimskoj. Ni jedno zvanično saopštenje povodom tih kriminalnih radnji mađarska policija nije izdala!? Štaviše, ubrzo prestane i sa istragama.

- Kada moj zamenik uputi protest u ime eparhije dobije “mlako” obaveštenje da će svaka od tih istraga biti nastavljena i izvinjenje što policija te slučajeve nije ozbiljno shvatala – dodaje u neverici vladika Lukijan.

Jerej Milenković i njegova porodica trenutno se u Rumuniji, u sveštenikovom rodnom mestu Belobreški, oporavljaju od šoka i zadobijenih povreda.

Za to vreme u Bati, u organizaciji grada, održavaju se Božićne svečanosti čiji programski naslov je – “Otvorene kapije”. Žiteljima se tokom nedelju dana (od 3. do 10. decembra) predstavljaju različite verske zajednice – rimokatolička, reformatska, evangelistička i srpska pravoslavna. Tim povodom, o pravoslavnoj veri, srpskim običajima i liku i delu sv. Save Batlijama je 6. decembra predavanje trebalo da održi jerej Dalibor Milenković...

VLASTIMIR VUJIĆ