Konstantinov monogram

Srećna vam Nova godina, Srbi moji, a ujedno srećan vam i Božić! Šta, poranio sam? Ma nemojte mi reći! Pre će biti da vi kasnite, i, slušaj ovamo, rode srpski; Božić vam je u ovu subotu, 23. decembra, dakle, dan po zimskoj kratkodnevici. Samim tim, tad vam je i – Nova godina!? Jer, tada ti se, moj Srbine, rađa novo mlado sunce, tada ti je bog Jarilo bezgrešno oplodio majku zemlju, to jest Kebelu (kevu) i tako, gle, rodi se i ove subote mali Božić. A tako je od kada je veka i čoveka.

I, sad, pazi na šta si ti pristao, moj Srbine, moja jado! Da te slude sa julijanskim i gregorijanskim kalendarima, pa tako Božić slaviš 7. januara, a Novu godinu – trinaestog!? Pri tom, Novu godinu slaviš i prvog januara!!? Gde ti je mozak, čoveče!? Kako ne razumeš da si usvajanjem rimskog i vizantijskog kalendara postao raspolućeno, šizofreno biće koje je izgubilo dodir sa Suncem. Postao si sluđeni mikrokosmos, manjkava luča mikrokozma. I možeš li da shvatiš, brale, koliko si takav nikakav smešan našim starim arijskim bogovima kada rađanje mladog sunca, umesto 23. decembra, proslavljaš, ej tamo u januaru. Šta da bogovi pomisle o tebi nego da si skroz pošandrcao i da bauljaš kroz prostor i vreme kao muva bez glave! Pa se još čudite što gubite sve bitke od cara Konstantina pa, evo, do danas.

Kapitulirali ste, bre, i uoči ovog Svetog Nikole! Dobili ste kancelariju NATO-a usred Beograda, usred Ministarstva odbrane u Nemanjinoj. Kapitulirali ste, načisto, i, ako je za utehu, ovog puta ste kapitulirali tiho, gotovo nečujno, sa prigušivačem. Ono što je Vuk Drašković bučno najavio, Boki ove nedelje, bez pompe, potpisao.

Dobro, neće odmah NATO avioni da sleću na aerodrome. Nema potrebe, a i magla je. Ali, zato strane trupe, koliko sutra, mogu slobodno da umarširaju u Srbiju i krenu put Kosova da ga brane od Srba, a možda i Šiptara. Zaista vam kažem, Srbi moji: na Kosovu će, možda, biti novi Izrael pošto su mu, ovamo, gde je sada, dani odbrojani.

Nego, nesreća ne ide nikad sama. Posle kapitulacije sledi nam i zabrana svinjokolja. I, vidim, Rumuni će, zbog svinjokolja, možda i bojkotovati ulazak u EU. Rumunski seljak Vasilika Margarite kaže: “Mislio sam da ćemo članstvom u Evropskoj uniji dobiti finansijsku pomoć i slobodu! Kakva je to sloboda kad ne mogu da koljem svinju u sopstvenom dvorištu!” Svega 33 odsto Hrvata je, u anketi, za ulazak u EU, jer ako uđu, kako će onda da kolju Srbe. Lepo je to objasnuo ujka Stipe, onomad, u Australiji.

I da vidiš, Sremci, a bogami i Banaćani, već se spremaju da se odreknu svinjokolja, to jest, da kapituliraju. Iz Kleka mi javljaju da ove godine neće biti svinjokolja nego da pošaljem poštom pare za šunke, slanine i kulene.

I, šta ću, krenem po vino, kod Jove u Slankamen, a sve računam da ću tamo da naletim na svinjokolj. Šišamo autoputem, pa skrenemo na staru slankamensku yadu, da eskiviramo drumarinu. Prolazimo kroz Banovce, kad, ispred jedne kuće, na kartonu od ambalaže, neispisanim ali jasnim rukopisom piše: USLUŽNO KLAWE. Aj, teraj, dalje, kad, opet, na kartonskoj firmi “Uslužno klanje”. Tu shvatim da je Vojvodina već jednom nogom u Evropi, jer se paori masovno odriču klanja po kućama. Šta, kao ne znate šta je uslužno klanje? Izvedeš svinju iz avlije, odvedeš je uslužnom koljaču, platiš klanje, i dobiješ sve obrađeno, istope ti i čvarke, ako zahtevaš.

E, sad, video sam u Surduku, na izlogu jedne oštračke radionice i ovakvo obaveštenje: “Ako niste prešli na uslužno klanje, a vi, kod nas, naoštrite noževe da vašim svinjama bude lepo kada ih koljete.” U Sremu, dakle, lepe svinje, lepo kolju. Izađemo iz Surduka, i, tek tada, primetim da, na zadnjem sedištu našeg “saksa”, sedi Jung. “Mani već da jadikuješ zbog svinjokolja, i što nećeš jesti toplih čvaraka sa kazana. Nego, drži se ti i dalje starog slovenskog kalendara”, kaže Jung, pućne na lulu, pa nastavi: “Nego, znaš li kada su vam, konačno, uzeli Nepobedivo Sunce?” Kad? Pitam. “Onog časa kada je falsifikovan monogram rimskog cara Konstantina. Jer, u tom monogramu nisu utisnuti inicijali Isusa Hrista već, ko zna da čita, iz tih inicijala jasno se vidi da je Konstantin bio SLOVENSKOG RODA, ne samo zato što je rođen u okolini Skoplja. A krst je pojednostavljen prikaz kruga, kola, kalendara. Jedan krak krsta je prikaz dugodnevice od 22. juna. Drugi krak je prikaz kratkodnevice od 23. decembra. A ravnodnevica od 23. septembra je horizontala koja prolazi kroz tačku u kojoj se krakovi dotiču. Prema tome, krst nije slovo H, to jest Hristov inicijal u Konstantinovom monogramu... Ali, ako ti to objašnjavam, u sitna creva, morao bi da me voziš ne do Slankamena već do Ciriha.”

Tu će Olja: “Ako ne prestanete da dimite sa tom lulom, nećete sa nama ni do Slankamena.” I da vidiš, prpa bato! Jung odmah gasi lulu, a meni neprijatnooo, i, zurim u vojvođanske magle. U polju samo ovčari sa ovcama, na nebu samo gavranovi, ali proleti i neki soko. Jednog sokola lično poznajem, uvek stoji na starom bagremu pored bandere na kojoj piše: “Vikend naselje Velibor Vasović”... Kada bolje razmislim, Vojvodinu, pa i Srem, nekako, najviše i volem u ovo doba godine kada počnu magle. Gledam u te mistične vojvođanske pejzaže i čekam da se odnekud pojavi Leonardo iz Vinče ili, bar, Crnjanski. I nisam siguran da li gledam u magle Toskane ili su, ipak, banatske magle Čarnojevića...

Nego, nema Jove u Slankamenu! Otišao od ranog jutra da baca mreže na njegovo mesto, ej, tamo, gde Tisa ulazi u Dunav. “Mani ga! Dva dana nije iš‘o zbog magle, pa se unervozio, i, ode jutros rano!” Tako mi kaže njegova žena Nada Golubica. I dok mi ona u podrumu toči vino, pitam kada će da kolju. A Nada će: “Znaš, i mi smo prešli na uslužno klanje, samo što ja topim čvarke. To, nekako, volem sama da radim...”

Iz Slankamena zapucamo na novosadsko groblje jer je, u ponedeljak, bila godišnjica mojoj tašti Jeleni. A sa groblja, ajd, kod kumova Slavice i Duleta. I dok u “Sečuanu” jedem svinjetinu sa pečurkama, onako, između dva zalogaja, pitam: Kume, jesi li klao kod tebe u Šumlju? A on vrda li, vrda, ali ne može da sakrije da je i on prešao na uslužno klanje.

I, da li od tuge ili od vina, zadremam na prednjem sedištu našeg “saksa”. A moja Crna iz Vrčina me u snu teši: “Ne tuguj zbog toga što Vojvodina polako prelazi na uslužno klanje. Kako ne vidiš da je cela Srbija na uslužnom klanju i kada je tranžiraju, eto i nas u Uniji.”