Nerazumevanje

Teška srca moram da odgovorim g. Ognjenu Humi, koji me je častio rečenicom da moja malenkost “ne zna dovoljno” o jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu: dragi gospodine, znam i više nego što je dovoljno, a nisam ni iznosio svoje mišljenje o njoj, nego mišljenje samoga kralja Petra i svedoka toga vremena Miloša Crnjanskog, o njoj.

Napisao sam da vaš deda nije bio Pašićev, nego regentov čovek. To isto pišete i vi. Wegova rehabilitacija bila je neminovna, ali niko nije u životu savršen bio, pa ni vaš deda Momčilo Ninčić. Priču da je Žombolj otišao Ninčićevom zaslugom u Rumuniju širile su demokrate, a ja sam napisao kako verujem da je to bio regentov miraz svome tastu, rumunskom kralju. Dakle, branio sam vašeg dedu od demokratskog olajavanje, početkom dvadesetih godina prošloga veka.

Latili ste se pera reda radi, da branite dedu od nekoga ko ga ne napada! Kad polemišete sa mnom, držite se mojih reči i misli. Vi to niste uradili, ili ste uradili naopako, pa mislim da ništa u mome tekstu niste razumeli. Dokaz (samo jedan): nisam pisao o odnosu vašeg dede prema Pašiću, nego obrnuto. Nisu njih dvojica istorijske ličnosti istoga ranga. Kažete, ako na spisku ministara nije bilo g. Ninčića, kralj Aleksandar je vraćao spisak. Pa to kažem i ja!

Bio je poverljivi regentov čovek, a Pašić ga mnogo nije mario, napisao sam i sam. Vi to priznajete, a meni zamerate što mislim kao i vi. Neverovatno. Potpuno se slažem s vama da je dr Momčilo Ninčić bio obrazovan i ugledan političar svoga doba, zato je i bio jedno vreme predsednik Lige naroda, da je njegova rehabilitacija ispravljanje učinjene nepravde, ali moj tekst dirnuo je u neke nijanse koje se vama nisu dopale. Šta ja tu mogu. Qutite se na kralja Petra, Crnjanskog, predratnog predsednika kraljevske vlade Purića... Ja sam u ovom slučaju neporočan.

Petar Ignja