Kako “hasap” kaže

O politici kontrole hrane u Srbiji se, doduše, malo zna jer brigu o uspostavljanju standarda za tržišnu utakmicu proizvođača hrane u svetskim relacijama do sada je vodilo samo Ministarstvo poljoprivrede, koje je čak izdvajalo sredstva za uvođenje HACCP sistema. Ipak, i sami proizvođači prate šta se u svetu dešava i pokušavaju da ne zaostaju za inostranom konkurencijom. Da bi od 1. januara naredne godine mogli izvoziti svoje proizvode u Evropsku uniju, proizvođači prehrambenih proizvoda: mineralnih voda, sokova, piva, konditorskih proizvoda, mesa i mesnih prerađevina, otpočeli su prilagođavanjem svojih proizvodnih pogona i samih procesa proizvodnje svetskim standardima, koje zahtevaju EU i Svetska trgovinska organizacija. Sistem principa za proizvodnju hrane HACCP (“hasap”) koji osigurava potpunu zdravstvenu bezbednost prehrambenih proizvoda u svim segmentima proizvodnje i prerade, od 2009. godine će postati obavezujući i unutar Srbije, sve u skladu sa postojećim Zakonom o veterini i Strategijom o bezbednosti hrane, pa su ovdašnje firme, svesne da treba spreman ući u tržišnu utakmicu, otpočele da ga uvode. Ovaj sertifikat funkcioniše tako što i bukvalno prati put hrane od “njive do trpeze”. U Srbiji je trenutno oko 650 preduzeća u procesu uvođenja ili je već dobilo sertifikat za HACCP standard.

Sve veća orijentacija na bezbednost dovela je u svetu do toga da sam HACCP, međutim, nije dovoljan. ISO 22000 je standard koji je “zaživeo” septembra 2005. godine i koji objedinjuje zahteve za sistem menadžmenta kvalitetom (ISO 9001) i principe bezbednosti hrane (i pića) HACCP. Ovaj sistem je specifičan jer je orijentisan direktno na zadovoljstvo i bezbednost konzumenta (potrošača), što do septembra 2005. nijedan drugi standard nije imao u vidu. Konkretno, međunarodni sertifikat ISO 22000 se odnosi na strogu kontrolu proizvoda od sirovina i ambalaže, preko proizvodnje, do skladištenja i distribucije. Tim međunarodnim priznanjem definiše se procedura za identifikaciju i praćenje svih kontrolnih tačaka u cilju sprečavanje opasnosti koje mogu da utiču na bezbednost hrane u lancu proizvodnje i distribucije.

Početkom decembra kompanije “Knjaz Miloš” i “Karlsberg (Carlsberg) Srbija” dobile su međunarodni sertifikat ISO 22000. Najvećem domaćem proizvođaču mineralne vode sertifikat je uručio Paul Andre, predstavnik sertifikacione kuće World Register Group iz Čikaga i direktor američkog sertifikacionog tela AQA (American Qualitdž Acessors). “Knjaz Miloš” je ranije već dobio HACCP sertifikat i time dopunio seriju dokumenata, koju čine još i JUS ISO 9001:2001 sertifikat i međunarodni SQS sertifikata ISO 9001:2001, a kojima se potvrđuje da su proizvodi ove kompanije vrhunskog kvaliteta.

“Karlsberg” pivari je pored sertifikata ISO 22000 uručen i sertifikat za sistem upravljanja menadžmentom kvaliteta ISO 9001. Oba sertifikata uručila im je međunarodna organizacija za procenu i kontrolu menadžmenta i kvaliteta “D’ Lojds redžister grup” (The Llodžd’s Register Group).

Ohrabruje, svakako, činjenica što je “Karlsberg Srbija” prva pivara koja je, ne samo u Srbiji već i u sklopu “Karlsberga”, dobila sertifikat ISO 22000.

- Primena tog standarda, koji je u upotrebi od septembra 2005. godine, dodatno štiti potrošače pokrivanjem kritičnih kontrolnih tačaka i preduzimanjem preventivnih mera kako bi se izbegle neželjene posledice, a kvalitet svojih proizvoda dovodi na nivo onih iz Evropske unije, kaže Isak Šeps (Isaac Sheps), generalni direktor kompanije “Karlsberg Srbija”, koja je pre tri godine preuzela pivaru “Čelarevo”.

Šeps uz to najavljuje da će “Karlsberg Srbija” početi i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda vrednog tri miliona evra. Tokom 2007. godini pivara u Čelarevu, po njegovim rečima, trebalo bi da uvede sistem upravljanja zaštitom životne sredine EMS (ISO 14000), kao i standard OHSAS 18000 koji se odnosi na bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu dodelio je, u decembru, takođe, 2,4 miliona dinara pomoći za uvođenje sistema bezbednosti hrane HACCP u šest preduzeća. U Izvršnom veću Vojvodine potpisani su ugovori o subvenciji sa preduzećima “Telek paprika” iz Martonoša, Forreti mini-peciva iz Subotice, “Progres” iz Novog Sada, “Bio vita” iz Vajske, “Van Drunen farms Evropa” iz Banatskog Karađorđeva i AIK Bačka Topola. Pokrajinska vlada se na ovaj korak odlučila kako bi se proizvođačima hrane obezbedili uslovi za konkurentnost na domaćem i stranom tržištu, prema standardima EU.

Nešto ranije, početkom oktobra, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije potpisali su sa čelnicima 56 srpskih preduzeća iz sektora prehrane ugovore za finansijsku pomoć pri uvođenju standarda ISO 9001/HACCP. Inače, tokom 2006. godine 343 privredne organizacije iz Srbije potpisale su ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane (i na taj način se ugovorno obavezale na implementaciju i sertifikaciju integrisanog HACCP / ISO 9001 sistema, odnosno standarda). Sve ukupno, ove godine još oko 300 zahteva je odbijeno uglavnom zato što su potrošena namenska sredstva Ministarstva.

Do 2009. godine podršku Ministarstva poljoprivrede, prema najavama iz ovog resora Vlade Srbije, treba da dobije 70 do 80 odsto preduzeća iz oblasti prehrambene industrije. To znači da će biti obuhvaćena sva preduzeća koja imaju šanse da prežive “tržišnu utakmicu”. Zakonom o veterini već je propisano da će proizvođači hrane životinjskog porekla od 2009. godine morati da poštuju HACCP sistem a biće obavezni i u drugim sektorima, u ugostiteljstvu, na primer. Znajući to, Ministarstvu poljoprivrede, koje, za sada, finansira samo prehrambena preduzeća, javljaju se i zainteresovani u preduzećima iz takozvanog sektora usluga, poput restorana, veleprodajnih objekata, hotela...

HACCP je izuzetno značajan jer podrazumeva praćenje svih faza proizvodnje, tako da se na osnovu dokumentacije u svakom trenutku može utvrditi ko je obavio koju delatnost određenog dana, pa odgovornost za bezbednost proizvoda u velikoj meri prelazi s države na samog proizvođača. To što se odgovornost za eventualne probleme može utvrditi i naknadno, razlog je što su mnogi trgovinski lanci u Srbiji (Delta i Metro, za sada) počeli od svojih dobavljača i proizvođača da zahtevaju poslovanje po HACCP standardima.

Da se uvođenje međunarodnih standarda isplati, dokaz je činjenica da su srpski klaničari samo mesec dana pošto je EU napravila listu objekata koji ispunjavaju sve uslove za izvoz svežeg mesa iz Srbije, ugovorili velike poslove. Doskora su dozvolu za izvoz govedine u EU imale samo dve klanice: “Stokoimpeks” i “Zlatibor”, a sada su na listi i “Big bul”, “Kolbis” iz Novog Sada i “Juhor” iz Jagodine. Proširenje liste klanica koje će moći da izvoze u EU je postignuto samo uvođenjem ISO standarda i HACCP. To je i prilika da se izvozna kvota bolje iskoristi. Poznavaoci prilika na svetskoj pijaci napominju i da su klanice motivisane da ulažu u proizvodnju za izvoz, jer je goveđe meso skuplje u Evropi nego u Srbiji. Treba reći da će EU stalno kontrolisati da li klanice koje su dobile dozvolu ispunjavaju tražene standarde, kao i da će sve druge, koje ispune propisane uslove, takođe moći da se nađu na listi izvoznika na evropsko tržište. Zbog neispunjavanja propisa o standardizaciji “Klanica Srbija”, inače, do sada nije ispunjavala izvozne kvote. Sada kad su se klaničari modernizovali, treba očekivati da će Evropa imati razumevanja i da nam neće smanjiti godišnju kvotu od 10 000 tona za izvoz junećeg mesa.

Listu izvoznika mesa iz Srbije, inače je prihvatio Generalni direktorat za zaštitu potrošača EU a ovih dana juneće meso iz Srbije će krenuti put zemalja EU, najpre u Italiju i Grčku, a potom i u druge zemlje. Prema rečima direktora Republičke uprave za veterinu Dejana Krnjaića, prve pošiljke junetine krenuće iz jagodinskog “Juhora”. U ovoj fabrici meso za izvoz je već spremno, a pored italijanskog i grčkog, junetina iz Srbije će se uskoro naći i na tržištu Francuske i Velike Britanije. I u Bačincima, gde je klanica industrije mesa “Big bul”, spremaju izvoz u regiju Toskane i Trsta a očekuju da će se uskoro realizovati i drugi izvozni poslovi, u Grčku, pre svega.

– Postignut je veliki rezultat i to je potvrda da je Srbija prepoznata kao država koja svojim nadzorom, preko nadležnih službi, osigurava jednak stepen bezbednosti hrane životinjskog porekla potrošačima i u Srbiji i EU, kaže Krnjaić, napominjući da je već znatno povećan broj teladi u tovu što pokazuje da su ovdašnji klaničari svesni da je to izuzetna poslovna prilika.

Ističući da srpska roba može imati prođu u konkurenciji sa svetskim proizvođačima, Paul Andre kaže da je “bilo lepo gledati kako na svetskom kongresu u Akapulku svi učesnici, među kojima je bilo i Japanaca”, s pažnjom prate prezentaciju iskustava fabrike konditorskih proizvoda “Banini” iz Kikinde, koja je integrisala međunarodne sisteme kvaliteta.