Vojvodina nije gubitnik

Bojan Pajtić, predsednik pokrajinskog Izvršnog veća

Vojvodinu u 2007. vidim kao veliko gradilište na kome će se graditi snažna infrastruktura, zdravstveni centri, Vojvodinu koja će koristi finansijske benefite koje smo dobili novim ustavom i tako početi da liči na regije u zapadnoj Evropi. Danas to nije slučaj. U mnogim selima nema ni elementarnih uslova za život, nema vodovoda, kanalizacije, u nekim selima nema ni telefona. Nije to Vojvodina kakvu želimo i kakvu zamišljamo. To je novogodišnja želja predsednika pokrajinskog Izvršnog veća Bojana Pajtića.

Kako komentarišete uverenja da je Vojvodina u novom ustavu dobila ekonomske ustupke, ali izgubila nadležnosti?

- Vojvodina nije izgubila nijednu nadležnost, iako nije dobila onoliko koliko smo želeli i što je evropski standard. Pokrajinski zakoni su svakako evropski standard i nezadovoljan sam što ga je bilo nemoguće dostići, ali to je zato što se samo Demokratska stranka zalagala za njega. I pored toga, novi Ustav daje više nadležnosti Vojvodini, daje pravo na imovinu (do sada je bila republička), vraća Vojvodini njene simbole i daje garanciju da će preko 30 odsto buyeta Srbije pripasti nama.

Postoje primedbe da Vojvodina nije dobila ono što je trebalo od privatizacije?

- Vojvodina po zakonu dobija 50 odsto od privatizovanih preduzeća. Očekujem da ćemo to i dobiti. Postigao sam dogovor sa predsednikom republičke vlade Vojislavom Koštunicom da sva preduzeća NIS-a budu registrovana na teritoriji Vojvodine, pa očekujem da preko privatizacije naftne industrije i drugih velikih kompanija tih 50 odsto sredstava dođe ovde. Nezadovoljni smo što taj procenat nije isplaćivan od privatizacije banaka.

Ko kupuje Vojvodinu?

- Oni koji imaju para, a ogromna većina naših paora nema para, njih je više od 90 odsto i zbog toga država ima odgovornost da omogući da oni dođu do više zemljišta i da ga obrađuju. Predložili smo da u Zakonu postoji stav da se licitacija državnog zemljišta odvija u dva kruga, pri čemu bi pravo da konkurišu u prvom krugu imali samo individualni poljoprivrednici iz te opštine, a tek u drugom bi se licitacije odnosile na sve zainteresovane. Ovako, pored toga što su bogataši kupili velike površine, oni su u situaciji da neće imati konkurencije ni prilikom zakupa, što je loše. Naš amandman vlada nije prihvatila.

Kakvu komunikaciju imate sa strancima, da li su oni spremni da investiraju u Vojvodinu?

- Spremni su, posebno Nemci i Austrijanci, 80 odsto investicija u Vojvodini su iz te dve države. Sa Štajerskom je osnovan “Vojvođansko-štajerski biznis centar” i u njemu smo stranim preduzetnicima pružili priliku da svoje poslove počinju po beneficiranim cenama, uz državnu logistiku, da bi se prevazišle administrativne prepreke. U ovom trenutku je

Vojvodina najinteresantnija u Evropi u investicionom smislu zbog niskih cena građevinskog zemljišta, niskih zarada što je za nas minus, ali za stranca je to prednost.

Brinete li o Srbima u susednim zemljama, u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj?

- Završićemo Tekelijanum u Budimpešti za dve nedelje, možda i pre, već kada izađe ovaj broj NIN-a. Tekelijanum je najstarija i najveća zadužbina van granica Srbije posle Hilandara, njegov internat biće ponovo u funkciji, služiće onome što je želeo narodni dobrotvor Sava Tekelija, da bude rasadnik intelektualaca koji se obrazuju i iz drugih zemalja, da bude mesto gde će odlaziti srpska omladina ne samo iz Vojvodine da se upoznaju sa tradicijom svog naroda, takođe i sa institucijama, tradicijom Mađarske sa kojom imamo tradicionalno snažne veze.

BOJANA KARAVIDIĆ