Isto to, samo (mnogo) drugačije

Koja vam je trgovina poznata između Srbije i Moldavije? Sem skandalozne trgovine ženama? Koje su, posle naših, najlepše. Ali ni sama Moldavija nije neinteresantna za našu privredu, oni gotovo ništa ne izvoze, a mnogo će da uvoze. Kao i Albanija kojoj je primarni cilj da podigne standard svoga stanovništva”, kaže Danilo Golubović, državni sekretar za poljoprivredu u Vladi Srbije. E pa, Kosovo i sve bivše jugoslovenske republike, sem Slovenije (sa kojom je nestala Jugoslavija i bez koje nema nove), sa Albanijom i Moldavijom (koje su garancija da niko o novoj Jugoslaviji i ne sanja) potpisale su Srednjoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA). Koji će na snagu stupiti tek kad ga ratifikuju parlamenti pet država, a računa se da će se to dogoditi sredinom sledeće godine.

U pravu su svi. I oni koji misle da je pred nama pljunuta Jugoslavija. Dokaz: sporazum je potpisan uslovno, zbog spora (oko tretmana duvana i naftnih derivate), a koga bi drugog nego Hrvatske i Srbije. A između Bosna. U pravu su svi. I oni kojima sve liči na čekaonicu za EU-Evropu. Dokaz: na putu ka tom cilju kroz CEFTA su prošle Poljska, Mađarska, Češka, Slovenija. I oni koji misle da bi posle 1. januara 2007. godine, kad je iz istog razloga napuste Rumunija i Bugarska,

CEFTA je bila samo bilateralni sporazum između Hrvatske, pune EU-nade, i Makedonije, da u nju nisu manje-više ugurane Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija, Moldavija, a nije bilo javnog protivljenja ni potpisu koji je ispod istog dokumenta, u ime Kosova, stavio UNMIK.

U pravu su svi. A naročito oni kojima sve liči na utešni lilihip, koji nas je podsetio da Pakt o stabilnosti, obratite pažnju, jugoistočne Evrope još postoji mada je CEFTA u širokom luku zaobišla i termin jugoistočna Evropa, a u još širem termin Balkan.

POLITIKA: Neki će reći da su potpisi stavljeni pod Sporazum u Bukureštu rezultat političke stabilizacije regiona. Drugi će reći da je ta stabilizacija cilj potpisa stavljenih pod Sporazum u Bukureštu. U svakom slučaju, politika u celom ovom poslu igra značajnu ulogu. Počevši od činjenice da Evropska unija i međunarodna zajednica ne pokazuju naročito zapažene sposobnosti u rešavanju dva ključna regionalna politička i ekonomska problema – Bosna i Hercegovina i Kosovo; ekonomija, kao krajnje izvorište političkih nesporazuma, dobro dođe i kao politički naizgled neutralan lek. A da je region još u popriličnom neredu, svedoči nekoliko problema na koja morate naići u nameri da napravite njegovu manje-više kompletnu socio-ekonomsku sliku. Na demografske podatke o broju i strukturi stanovništva u Bosni i Hercegovini i na Kosovu možete se osloniti samo s velikom rezervom. Upravo se ni u jednom ni u drugom slučaju ne radi o podacima nego o procenama. Tako se raspoložive procene o starosti stanovništva Kosova, čija se populacija po statističkim kriterijumima jedina U CEFTA može smatrati mladom, kreću u rasponu od prosečnih 23 do 27 godina.

Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni takođe su haotični. Statistike Kosova i Srbije jedine su regionalne statistike koje Crnu Goru kao spoljnotrgovinsku činjenicu vode zasebno. Sve ostale države potpisnice CEFTA daju zbirni podatak za SCG. Sama Crna Gora ne konstatuje statistički Srbiju kao spoljnotrgovinsku destinaciju. Statistika Srbije ne obuhvata spoljnu trgovinu Kosova, ali je ne daje ni posebno.

Od ovakvih sporazuma, po teoriji, što bi rekla jedna gospođa koja je pokazala da zna kako treba sa inflacijom, najviše koristi imaju najjače ekonomije. One su ipak imale najglasnije (političke) rezerve. Spoljnotrgovinski najslabiji, nisu se ni čuli: pokrivenost uvoza izvozom srpskih proizvoda u Albaniju iznosi samo 27 odsto, a na Kosovu SAMO oko četiri odsto.

Spoljnotrgovinska “pocepanost” bosansko-hercegovačkih entiteta između Hrvatske i Srbije takođe je evidentna, mada se mora konstatovati (što pokazuje i tabela) da je oslonjenost F BiH na Hrvatsku kompletnija i na izvoznoj i na uvoznoj strani nego oslonjenost Republike Srpske na Srbiju i Crnu Goru. Nije uputno iz ovoga izvlačiti brzoplete političke zaključke. U slučaju da se to ipak čini, CEFTA bi mogla biti regionalni lek za bosansku političku boljku.

ITALIJA: Zemlje potpisnice Srednjoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini već su umrežene bilateralnim spoljnotrgovinskim sporazumima. Od 2001. do 2004. godine međusobno su potpisale 32 takva. Ne samo tim sporazumima nego i opštem smirivanju regiona može se zahvaliti što je od prvog sporazuma do danas njihova međusobna trgovina porasla za 33 odsto. Koliko je tu doprinela politika, koliko novopronađena stara saglasnost njihovih privreda, a koliko sporazumi, teško je razlučiti. Tek one jedna drugu u neuporedivo većem stepenu vide kao izvozne nego kao uvozne destinacije.

Kompletni podaci o njihovoj spoljnotrgovinskoj razmeni, međutim, nude jednu zanimljivu pojavu koja nije u neposrednoj vezi ni sa njihovim političkim ni ekonomskim međusobnim odnosima. Italija, koja je do pred Drugi svetski rat bila dominantni spoljnotrgovinski partner tadašnje Jugoslavije, da bi joj taj primat sa kratkom ruskom epizodom zadugo oduzela Nemačka, ponovo je prva. Kod čak četiri zemlje članice CEFTA- Hrvatska, Albanija, Srbija, Crna Gora, i jednog od bosanskohercegovačkih entiteta – Republika Srpska - Italija je prva izvozna destinacija. Kod Hrvatske i Albanije ona je glavni partner i u uvozu.

SRBIJA: Posle Hrvatske, Srbija je ekonomski najjača država u CEFTA. Tako da njena privreda može iz te sendvič-situacije dvostruko da profitira: da je pritisak kvalitetnijih proizvoda iz jače Hrvatske natera da podiže svoj opšti proizvodni kvalitet, a da je pritisak jevtinijih proizvoda iz ekonomski slabijih članica natera na odgovarajući cenovni kvalitet. Hrvatska i BiH se žale da sa Srbijom imaju problema zbog njene zaštite domaće duvanske i naftne industrije, odnosno pritiska njenog mesa i mleka. Sa svoje strane, Srbija bi ozbiljnije probleme mogla da ima sa uvoznim pritiskom makedonskih vina (i to u rinfuzi), voća i povrća.

Ono što je najveća opasnost po sporazum CEFTA, nevidljivi načini da se necarinskim i neporeskim putem nepoželjni strani proizvodi zaustave, na raspolaganju je i Srbiji. Wena poljoprivreda u CEFTA ulazi sa ukupnom zaštitom od 21 odsto, a makedonska sa nešto iznad devet. U CEFTA ih čeka nula.