Ko je sve na meti poreznika

Da Srbija polako ulazi u sazvežđe zemalja gde se i na sve zgoditke u igrama na sreću ili neke druge nagrade mora platiti porez, dokaz je to što će pobednik u “Velikom bratu” televizije B92 biti oporezovan. Vladimir Ilić, državni sekretar za poreze i carine u Ministarstvu finansija Vlade Srbije, kaže za NIN da je imao sastanak sa predstavnicima TV B92 i Poreske uprave da bi se utvrdilo kakav je status ove nagrade.

- Dobitniku ove nagrade je na sumu dobitka od 100.000 evra obračunat porez na dohodak građana i na ostala primanja, tako da je pobedniku u ovom šouu ostalo 84.000 evra, dok je 16.000 evra otišlo u državni budžet. To, međutim, nije sva njegova poreska obaveza prema državi. Početkom 2008. godine ovaj poreski obveznik će morati taj svoj dobitak uz, naravno, ostala primanja da prijavi i biće mu obračunat porez od oko 10 odsto za sumu koja prekorači zakonom propisani limit, objašnjava Vladimir Ilić.

Naime, ko tokom jedne godine zaradi više i prekorači limit, moraće da plati porez. Ove godine će porez na zarade platiti svi kojima su ukupna primanja minule 2006. godine prekoračila limit od oko milion dinara. Limit zarada tokom 2005. godine bio je 1,2 milion dinara a za prošlu godinu tek treba da bude izračunat.

- Čeka se služba statistike, koja treba da izračuna kolika je bila prosečna godišnja zarada u Srbiji tokom 2006. godine. U godišnju zaradu ulaze svi prihodi: plate, autorski honorari, prihodi od zakupa, prihod od samostalnih delatnosti… Dakle, svi koji su zaradili iznad trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Srbiji biće obavezni da plate porez na razliku između onoga šta su ukupno zaradili i tog cenzusa. U praksi, to otprilike znači da će porez morati da plate svi koji su u proseku zarađivali više od 1.000 evra mesečno, kaže Ilić, slikovito skenirajući novčanike boljestojećih građana Srbije.

Tokom 2006. godine porez na dohodak je platilo oko 12.000 građana a ove godine će ih, prema Ilićevim procenama, biti više od 15.000. Tačan broj teško je reći, ali je procenat onih koji podležu ovoj dažbini srazmeran u odnosu na okolne zemlje. Kako kaže, “taj procenat vrlo je približan zemljama u okruženju i zavisi od standarda građana”.

Oni koji ne prijave zarade preko limita za oporezivanje mogu računati na to da će ih poreski organi goniti.

- Tokom januara od isplatilaca zarada Poreska uprava dobije podatke o prihodima. Nakon toga za one koji ne prijave zarade iznad prosečnih slede kazne, krivične prijave i plaćanje poreza uz obračunatu kamatu, najavljuje Ilić, komentarišući da je poreski sistem danas u Srbiji bitno uznapredovao, pre svega zahvaljujući reformama, ali i boljoj informisanosti građana i boljoj poreskoj kulturi.

U 2007. godini očekuju se ne samo veći prihodi od poreza već i povećanje pravičnosti u naplati ove dažbine državi.

- Cilj nam je da što veći broj ljudi plaća manje poreze. Da svi koji treba plaćaju a iznosi da budu određivani u zavisnosti od prihoda. Jedna od ključnih pozitivnih stvari od 1. januara je smanjenje poreza na zarade zaposlenih. Praktično, poslodavci su do sada plaćali 74 na sto dinara neto zarade a danas plaćaju 62,7 dinara, u proseku. To će bitno smanjiti troškove svim poslodavcima. Takođe, uveden je neoporezivi cenzus od 5.000 dinara, što treba da doprinese zaštiti standarda građana sa najnižim primanjima. Tako će zarade tamo gde su najniže u Srbiji, u nerazvijenim krajevima, na primer Knjaževcu, Beloj Palanci ili opštini Lebane, biti opterećene sa 53 dinara na sto dinara a u razvijenim opštinama i u Beogradu biće nešto veće, poslodavci će plaćati malo više od 63 dinara poreza i doprinosa na sto dinara zarade. Uvođenjem tog neoporezivog cenzusa postignuta je svojevrsna pravičnost, odnosno, ispravljamo paradoks da u tim opštinama, gde su plate niže od republičkog proseka, oporezivanje više ne bude veće od 87 odsto od zarada, kao što je to do sada bio slučaj, objašnjava Ilić.

Uz to je u Srbiji uvedena i kategorija poreskog podsticaja za kategorije novozaposlenih: za zapošljavanje mlađih od 30 godina, invalida i starijih od 45 godina. Ilić kaže da još očekuje (ovih dana) najnovije rezultate ove akcije. Prema postojećim podacima, do 1. decembra je, od 1. septembra, zahvaljujući ovim merama, zaposleno više od 3.000 ljudi. Za njih poslodavci na 100 dinara zarade plaćaju 25 dinara poreza i doprinosa. Ove olakšice su na tri, odnosno, dve godine.

Na prosečnu mesečnu zaradu od 22.000 dinara poslodavci su ranije plaćali oko 15.000 dinara poreza i doprinosa. Uključujući sve poreske povlastice, plaćaće samo oko 5.000 dinara, što znači da će imati oko 10.000 dinara uslovne uštede.

- Bilo bi dobro da te uštede iskoriste za poboljšanje uslova rada, modernizaciju proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta. Iz razgovora sa nekim poslodavcima zaključujem da će većina njih ta sredstva usmeriti na povećanje zarade zaposlenih, što je svakako dobro za te ljude mada bi za državu, zapravo, bilo bolje da se ovi podsticaji iskoriste za nova radna mesta, smatra Ilić.

Govoreći o tome koliko će ovo umanjenje poreza na dobit koštati državu, odnosno, smanjiti prihod u budžetu, Ilić kaže da će prema preliminarnim procenama u državnu kasu ući oko 28 milijardi dinara manje.

- Ako se prihod zbog snižavanja stope poreza na dobit smanji sa 14 na 10 odsto, to će biti najviše 30 milijardi dinara gubitka u budžetu. Ali, moramo sagledati i sve pozitivne efekte jer ove mere treba da doprinesu uvođenju nelegalnog poslovanja u legalne tokove. Poslodavci će, zapravo, sada biti motivisani da prijave radnike na crno kao i da svim zaposlenima plaćaju poreze i doprinose na ukupna primanja a ne samo na minimalac, kao što je to bio slučaj. To je, dakle, mera koja ima više pozitivnih efekata. Sad su firme daleko spremnije da realno iskazuju svoje bilanse jer to im poboljšava kreditni rejting kod banaka. To automatski doprinosi rasterećenju privrede. Imamo fantastičan efekat jer će smanjenja stope na dobit dovesti do povećanja stranih investicija. Stranci kažu da je pored dobre obučenosti kadrova i jeftine radne snage poreska politika velik podsticaj za ulaganja. Konkurentni poreski sistem sa niskom stopom poreza na dobit motivisao je menadžment italijanske fabrike obuće da svoj pogon preseli iz Rumunije u Srbiju, konkretno u Suboticu, gde danas radi preduzeće za proizvodnju obuće “Leonardo”.

Ilić se nada da eventualno dalje smanjenje poreza u Srbiji neće više zavisiti od političke volje već isključivo od toga da li će država moći da proširi osnovicu za oporezivanje. Pri tome će, kako kaže, sa porastom broja kompanija i više zaposlenih imati pretpostavku da se smanje opterećenja na zarade i na druge vrste poreza.

- Sa stopom poreza na dobit od 10 odsto Srbija ima najpovoljniju stopu poreza na dobit u Evropi. Period do ulaska u EU trebalo bi da iskoristimo u pravcu daljeg jačanja konkurentnosti naše ekonomije i privlačenja direktnih stranih investicija, kaže Ilić navodeći da je sa ljudima iz “Sintelona” razgovarao o pogodnostima poreskih propisa za njihovo poslovanje u odnosu na ambijent u drugim zemljama.

Jer, stope poreza na dobit su u većini drugih zemalja progresivne: od 10 do 20 odsto idu do 50 procenata. U nekim zemljama je porez na dobit čak i 70 odsto, ukoliko se pređu određeni limiti. To podstiče inostrane firme da svoje poslovanje prebace u poreski povoljnije zemlje. Sa stopama poreza na dobit samo Crna Gora je povoljnija od Srbije jer ima stopu od devet odsto. Ali, oni nam sa tim jednim procentom nisu nikakva konkurencija.

Državni sekretar ne spori da je za naše građane, imajući u vidu njihov materijalni položaj, ovoliko poresko opterećenje, ipak, veliki namet. Komentarišući za NIN najavu Milana Parivodića, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinatora Ministarstva finansija, da će manjak u državnom budžetu Srbije zbog smanjenja poreza na zarade biti nadoknađen povećanjem poreza na dodatu vrednost (PDV) za jedan do dva odsto, Ilić je kategoričan:

- Promene stope PDV-a sigurno neće biti. Ministarstvo finansija je napravilo nacrt izmena zakona o PDV-u, gde nema ni naznaka o tome da će stope PDV-a biti menjane. Menjaju se samo neke tehničke stvari. Nema potrebe za tim da se menjaju stope poreza na dodatu vrednost.

Ilić, međutim, ukazuje na problem zbog utaje poreza. Samo tokom minule godine u 1.300 krivičnih prijava vrednost utajenog poreza premašuje iznos od 200 miliona evra. To je, kako kaže, suma s kojom bi se isfinansiralo 200 manjih fabrika.

- Kod nas ne postoji dovoljno svesti o društvenoj opasnosti utaje poreza. Imamo i 2.500 krivičnih prijava za utaju poreza u prethodnim godinama. Ne verujem, međutim, da je išta od toga procesuirano. A ako nemamo dovoljan broj izvršnih sudskih presuda, nema ni povratne informacije o opasnosti od utaje poreza, komentariše Ilić navodeći da je, prema njegovim saznanjima, bilo samo nekoliko sporadičnih slučajeva koji su okončani sudskim presudama, ali tek na tri do šest meseci zatvorske kazne.

A za velike utaje poreza nema presuda. To su, uglavnom, postupci u postupku. Na pitanje da li to znači da za poreske utaje krivica pripada i sudstvu, Ilić kaže da bi bilo drugačije kada bi bilo doneto nekoliko ozbiljnih presuda sa zatvorskim kaznama od tri do pet godina.

- U sudstvu Srbije imamo nedovoljan kapacitet ali i nedovoljnu stručnost. Naše sudije moraju biti obučene po pitanju poreskih i carinskih prekršaja, komentariše Ilić.

Govoreći o tome da je plaćanje poreza više pitanje kulture i tradicije Ilić napominje da je isti aršin i prema pitanju korupcije. Prema odredbama Nacrta zakona o zapleni imovine, predviđeno je oduzimanje imovine stečene krivičnim delima.

- Kada ovaj zakon bude usvojen, oni za čije poreklo imovine postoji opravdana sumnja moraće, kao u SAD ili nekim evropskim zemljama, da dokazuju da su legalno stekli ta sredstva ili drugu imovinu. Moraće da dokažu da su na tu imovinu platili porez, objašnjava Ilić.

Začeci ove prakse već se vide u akciji unakrsne procene imovine. Više od 1.300 lica je već u postupku. Počelo se sa onima koji su učestvovali u privatizaciji. Da podsetimo, do 1. januara 2003. godine bio je rok da se prijavi vrednost imovine veće od 20 miliona dinara. Za taj deo imovine neće morati da dokazuju poreklo dok će za ostatak bogatstva to biti neophodno.