Čudo se tek očekuje

Neko se ovih dana setio zgodne pričice kojoj se, provereno, podjednako smeju i Srbi i Amerikanci. Elem, hteli Amerikanci da provere što se to Srbi stalno nešto protive, pa izveli eksperiment: uzeli tri miša i jednom dali da pije viski, drugom votku, a trećem šljivovicu. Nakon izvesnog vremena došli da provere učinak. I – onaj što je pio viski sav srećan spava, onaj koji je pio votku sedi i peva, a onog što je pio šljivovicu morali su dugo tražiti. Na kraju, nađu ga u zoološkom vrtu, kod kaveza sa lavovima, uhvatio se za šipke i viče “mac, mac...”

Šereti su, eto, tako obeležili deceniju i po postojanja Republike Srpske, oni drugi uobičajenim manifestacijama koje su ovog puta zbog malog jubileja bile nešto pojačane.

Pravile su se, dabome, štokakve retrospektive, čule mnoge reči kojima se pokušala opisati kratka, ali vrlo burna istorija RS, a medijsku pažnju i pažnju ovdašnje javnosti najviše su privukle poruke rukovodstva Republike Srpske o njenoj budućnosti. Umirujuće su delovale reči da su “najveći izazovi prošli, sledi vreme političke stabilizacije i ubrzanog ekonomskog oporavka i razvoja”. Nekome verovatno te reči deluju preterano parolaški, ali ovde one imaju efekat jer su prilikom sličnih godišnjica neka prethodna rukovodstva RS obično govorila da “vreme izazova tek dolazi”, a sad se prvi put, eto, čulo da su ključna iskušenja prošla. To nije nijansa, već potpuna promena pozicije RS u okviru BiH.

Vredi, možda, podsetiti da je Republika Srpska nastala pre bosanskohercegovačkog rata, devetog januara 1992. godine, najviše kao strah Srba od majorizacije brojnijih tada Muslimana, sada Bošnjaka. Tog dana su se iz bosanskohercegovačkog parlamenta izdvojila 83 srpska poslanika i proglasila, važan detalj u nazivu, Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu. Time su, objašnjavano je, jasno kazali najmanje dve stvari: neće dozvoliti majorizaciju i neće iz BiH, jasno je iz naziva.

Kasnije će uslediti rat, promena naziva u Republiku Srpsku. Nastala odlukom legitimnih narodnih predstavnika, Republika Srpska će dobiti i međunarodno priznanje Dejtonskim mirovnim ugovorom, kao jedan od dva državotvorna entiteta u BiH.

Današnja BiH unekoliko se razlikuje od one projektovane u Dejtonu. Došlo je do većeg stepena centralizacije i unitarizacije. Mnoge nadležnosti entiteta prenesene su na nivo BiH, pre svega ujedinjene su vojske, uveden je jedinstven sistem indirektnih poreza... Možda to najbolje ilustruje podatak da je prvi posleratni sastav Saveta ministara BiH brojao tri ministarstva, a sada ih je jedanaest. I pored toga, postoji verovanje da je RS sačuvala prilično visok stepen samostalnosti, ali nevolja je što su ambicije Sarajeva da se RS potpuno ukine, a gotovo neskrivene namere jednog dela onih koji se podrazumevaju pod pojmom međunarodna zajednica da postojanje ovog entiteta obesmisle.

Takav prilično grub pritisak je proizveo iznenađujuće snažan otpor u Republici Srpskoj. I to od svih političkih opcija. Trenutno najglasniji i najčvršći u tom otporu je Savez nezavisnih socijaldemokrata, opcija od koje to u Sarajevu i međunarodnoj upravi nisu očekivali.

Usput, nekome će možda biti zanimljiv podatak da je jedino Milorad Dodik od 83 poslanika koji su pre petnaest godina utemeljili RS ostao do danas igrač u visokoj politici. Sve druge je vreme, na ovaj ili onaj način, potrošilo.

I još statistike: za petnaest godina promenjeno je sedam poslaničkih saziva Narodne skupštine RS, čak jedanaest vlada, a bilo je šest predsednika Republike Srpske.

Mada su opšti ekonomski pokazatelji ovde i dalje prilično neveseli, ipak i na tom planu kao da stvari počinju osetnije da menjaju. U 2005. rast proizvodnje je bio bezmalo dvadeset odsto, minule godine veći od 15, a u ovoj se očekuje čak i veća stopa. Raste, dabome, bruto društveni proizvod, plate i penzije takođe beleže dvocifreni rast. Ali, čudo se tek očekuje, sledi neka vrsta “nju dila”, ogromne investicije u javne radove, pre svega u infrastrukturi i energetskom sektoru.

Ostaje, međutim, na političkom planu neka vrsta borbe po principu bosanskohercegovačkog “melting pota” gde se od Bošnjaka, Srba i Hrvata pokušavaju napraviti Bosanci. I ta borba za identitete će kroz različite pojavne oblike verovatno obeležiti i vreme koje dolazi.