Posustala globalizacija

Američki ekonomista Fred Bergsten uporedio je liberalnu trgovinu, pokretačku snagu globalizacije, sa biciklom: ako zastane, srušiće se. Izgleda da se sada to događa: globalizacija posustaje i daje suprotne rezultate od onih koji su najavljivani u vreme njenog nastanka, pre jedne i po decenije.

Ovo su tvrdnje nekih evropskih i azijskih stručnjaka koji su poredili predviđanja zagovornika globalizacije od pre jedne decenije sa sadašnjim stanjem svetske privrede. NJihovi nalazi privukli su posebnu pažnju političara, ekonomista i poslovnih ljudi uoči održavanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Globalizacija nije oslabila nacionalne privrede, nego ih je, u nekim važnim zemljama, čak ojačala, tvrde ekonomski analitičari iz jugoistočne Azije, regiona koji je među prvima osetio “talas budućnosti”. Nadnacionalne korporacije nisu nadmašile moć država. U Evropskoj uniji, SAD ili Kini država je jači ekonomski činilac nego pre jedne decenije, tvrdi profesor Valden Belo sa Filipinskog univerziteta. Istina, države su mnogo više međuzavisne nego nekada, ali njihovu privrednu dinamiku i dalje određuju nacionalni faktori i interesi.

Govorilo se, pre jedne i po decenije, da će nadnacionalnim moćnim korporacijama upravljati svetska elita, predvođena Amerikancima, koji će se oslanjati na dve važne nadnacionalne institucije, Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond. Sada se ispostavlja da u svetu postoji samo nekoliko istinski nadnacionalnih korporacija, da su nacionalne ekonomske elite opstale i da su Svetska banka i MMF zapali u “krizu poverenja”, jer su – tvrdi se – doprineli osiromašenju mnogih zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Neke od njih su podozrive i, ako mogu, ne traže finansijsku pomoć ovih institucija. A neke čak pre isteka rokova vraćaju kredite, uz zaricanja da ih više neće ni uzimati (Tajland, Indonezija, Brazil, Argentina, Rusija).

Takođe se sada ispostavlja da su moć i mogući dometi globalizacije bili preuveličavani. Zar bi, da nije tako, nacionalizacija u Latinskoj Americi bila aktuelnija od privatizacije? U međuvremenu je Amerika, jedina svetska supersila i predvodnica globalizacije, širom sveta primenila svoje uobičajene “dvostruke standarde”. Zagovarala je liberalnu trgovinu, a sama se ogradila jakim protekcionističkim merama. Ona odbija i da potpiše Protokol iz Kjota, prebacujući tako glavni teret zaštite životne sredine na pleća Evrope i Japana.

A kako su sami promoteri globalizacije dosad prošli i koliko su zaradili na račun drugih?

U jednoj studiji, pripremljenoj za Svetski ekonomski forum u Davosu, tvrdi se da se u petogodišnjem periodu, od 1998. do 2003, udeo razvijenog Zapada u svetskoj trgovini nije mnogo izmenio. Udeo SAD je čak opao (sa 12,8 na 12 odsto), a udeo Evropske unije se neznatno uvećao (sa 15,4 na 15,5 procenata). Ali, dohodak je u Americi rastao za samo 1,4 odsto godišnje, upola manje od rasta produktivnosti. Pri tom je samo 10 odsto stanovništva osetilo da mu dohodak raste brže od nacionalnog rasta produktivnosti.

(Glavni dobitnik ovako viđene globalizacije je Kina: izvukla je 120 miliona ljudi iz dubljeg siromaštva i svoje učešće u svetskoj trgovini uvećala sa 2,8 na 4,4 procenta.)

Nemački ekonomista Gabor Štajngart – čija je knjiga “Svetski rat za blagostanje: globalna jagma za moći i napretkom” bestseler u Nemačkoj – uveren je da prosečni Amerikanac nije u globalizaciji osetio blagostanje, iako je nesporno da se jedan mali broj ljudi veoma obogatio, i to na račun drugih.

Tačno je, kaže on, da je u globalizaciji Amerika mnoge siromahe u svetu učinila još siromašnijim i da je produbila ekonomski jaz između Severa i Juga. Ali je ona i sama postala žrtva pohlepe. Dok seli svoju industriju na druge kontinente u potrazi za jeftinijom radnom snagom i većim profitom, njena srednja klasa postaje gubitnik u globalizaciji, tvrdi nemački ekonomista. Ona živi na kredit, u ogromnim dugovima kao i sama država Amerika, i “ima manje para, manji ugled u društvu i manje šanse da napreduje” nego nekada.

S jedne strane, Amerika svojom kulturom i načinom života – od rok-en-rola do Interneta – “kolonizuje” svet. Polovina svetskih poslova obavlja se u dolarima, dve trećine svetskih deviznih rezervi su u dolarima. S druge strane, SAD su u eri globalizacije od prvog svetskog poverioca postale prvi svetski dužnik. U trgovini sa svim jačim partnerima su u deficitu – sa Evropom 120 milijardi, sa Japanom 80 milijardi, sa Kinom čak preko 200 milijardi dolara.

Verovatno je da bi se neke od ovih stvari desile i da nije globalizacije. Ali je činjenica da su se desile upravo u eri širenja i glorifikovanja globalizacije, pa su, samim tim, i njeni produkti.