Ko su novi svetski lideri

S jedne strane, globalna ekonomija i biznis cvetaju kao nikada. Multinacionalne kompanije i banke beleže rekordne profite. Privredni rast nikad jači, od Drugog svetskog rata naovamo. Rast cena nafte, gasa i metala očigledno nije usporio razvoj svetske ekonomije. Došlo je i do pada cena tih sirovina, dok se svet već organizuje za život posle nafte, sa obnovljivim izvorima energije i nuklearkama.

S druge strane, globalna geopolitika i ekologija su u veoma zabrinjavajućem stanju.

Tenzije rastu. U Iraku se nastavlja američka okupacija, koja košta tu velesilu oko 200 milijardi dolara godišnje (sedam puta celokupni srpski bruto domaći proizvod), dok Irak postepeno klizi u građanski rat koji dovodi u pitanje i njen teritorijalni integritet. Iran je u direktnoj koliziji sa međunarodnom zajednicom oko nuklearnog programa, dok ga Rusija ubrzano oprema raketama koje bi mogle da se suprotstave eventualnoj američkoj intervenciji.

Kina je oborila, pre koju nedelju, satelit na najvišoj koti, tamo gde su pozicionirani vojni, “špijunski” objekti SAD i Rusije i time stavila do znanja da se mora računati i na nju. Počela je da igra i globalnu igru koja joj omogućava privredni rast bez presedana, devizne rezerve od preko 1 000 milijardi dolara. Prvi put je organizovala samit sa afričkim zemljama kojima daje jeftine kredite a za uzvrat dobija privilegovani pristup sirovinama. Rusija se sve otvorenije afirmiše, dok se Indija budi. Na Bliskom istoku se ne nazire rešenje, a donatorska konferencija koja je dodelila pet milijardi dolara Libanu za rekonstrukciju, nažalost liči na sličan događaj pre desetak godina kada se činilo da je napokon sve krenulo nabolje.

Klimatski poremećaji su sve vidljiviji. Od neuobičajenih uragana u Evropi i Aziji, nestanka “večitog” snega sa vrha Kilimandžara, preko odvajanja sve većih santi leda na Antarktiku i povećanja vodostaja okeana koji će kroz koju deceniju potopiti Maldive, te delove Floride, Holandije, Bangladeša, sve je jasnije da nema vremena za čekanje. Međutim, industrijski i politički lobiji u SAD i Kini koče primenu Kjoto protokola (koji mi i dalje nismo ratifikovali!) dok se ne vidi šta će doći posle njegovog okončanja krajem 2012. U poređenju sa budućom osvetom prirode prema ljudskom rodu, sve izgleda beznačajno.

Gde je Srbija u svemu tome? Kako braniti naše nacionalne interese u Davosu?

Bio sam ove godine jedina zvanica sa Balkana. Moj cilj, kroz više od četrdeset bilateralnih sastanaka za tri dana (skoro više i ne idem na plenarne skupove) bio je jasan – afirmisati zemlju i braniti naše stavove o Kosovu. U Davosu sam bio u svojstvu “mladog svetskog lidera za period 2005-2010. godine” po izboru Foruma, ali i kao kandidat DS-a za premijera Srbije. Primenio sam demokratski princip na koji se pozvao Gerhard Šreder tokom posete Beogradu: nema kritike sopstvene vlade u inostranstvu. Naše razmirice, naš “prljavi veš” nisu tema kada se nastupa na globalnoj sceni. Na toj sceni samo postoji državni interes i jedinstvo. Radio sam na četiri nivoa.

Prvo, politički. Najvažniji susret bio je sa Olijem Renom, evropskim komesarom za proširenje Unije. Naša evropska perspektiva je jasna, rokovi utvrđeni, sa mogućim zaključkom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za šest meseci i dobijanjem statusa zemlje kandidata za Uniju tokom prve polovine sledeće godine. Izručenje generala Mladića neće biti uslov za obnovu pregovora, sve dok personalni sastav vlade uliva poverenje da će se na tome ozbiljno raditi, ali napredak u vezi s Hagom se očekuje da bi se pregovori okončali. Nema povezivanja pitanja Kosova i ulaska u EU, mada se od nas očekuje “konstruktivni” prilaz prvom pitanju, ma šta to značilo... Rekao sam u šali Oliju Renu da sam spreman da naučim celu Kalevalu (epsku pesmu) na finskom jeziku ako bi to ubrzalo naše dobijanje “bele šengenske liste”. Dobro je shvatio koliko je to važno za nas. Izdvojio bih, uz susrete sa premijerom Švedske, nekolicinom američkih senatora, potpredsednikom Unije Žakom Baroom, težak i otvoren razgovor sa Garetom Evansom, predsednikom Međunarodne krizne grupe koja brani stavove o Kosovu koji su veoma udaljeni od naših. Mora se razgovarati, ubeđivati, naročito one koji su uticajni, a ne slažu se (još) sa nama.

Drugo, privredni. Cilj je bio dalji angažman postojećih investitora i privlačenje novih. Grupa Metro se obavezala da investira 110 miliona evra i otvori 3 000 direktnih novih radnih mesta tokom sledeće tri godine. Aktavis, vlasnik Zdravlja u Leskovcu, otvoriće u tom gradu pogon za proizvodnju ambalaže za lekove. Titan cement će napraviti novi pogon u domenu granulata u vrednosti od 50 miliona evra. Nestle Evropa će razmotriti otvaranje ili preuzimanje daljih proizvodnih pogona koji će povećati naš izvoz. Sa Majkrosoftom, na susretu sa Žan-Filipom Kurtoa, predsednikom svih tržišta sem SAD, a na bazi dobrih rezultata razvojnog centra u Beogradu (jedan od četiri u svetu koji je radio na novom operativnom sistemu Vista), dogovorili smo dalje jačanje njihovog prisustva. Na jesen bi Bil Gejts posetio Beograd da zaključi strateško partnerstvo u domenu elektronske državne uprave sa nama. Nećemo biti “Majkrosoft kolonija”, ali će ta kompanija privući više visokih tehnologija kod nas.

Treće, društveni. Veoma sam srećan što su dvojica veoma različitih, ali prvoklasnih ekonomista pristali da savetuju buduću demokratsku vladu. Prvi, nobelovac Stiglic, pomoći će oko institucionalnih promena i ravnomernog regionalnog razvoja, dok bi drugi, trenutni guverner izraelske centralne banke i bivši broj dva MMF-a, Stenli Fišer, pomagao oko makroekonomije. Paranoični mogu da odahnu, niko umesto nas neće donositi odluke, ali je dobro dobiti savete od ovako renomiranih ljudi. Sreo sam predsednike nekoliko vodećih svetskih univerziteta (Harvard, Berkli, INSEAD, Londonska poslovna škola); valjalo bi da povećamo prisustvo naših studenata u tim elitnim centrima kroz budući državni Stipendijski fond. Sa gospođom Lisvud, koja vodi najjaču asocijaciju vodećih žena sveta, dogovorili smo se da organizujemo regionalnu konferenciju u Beogradu posvećenu ravnopravnosti žena i muškaraca. Neobično joj se dopala naša originalna inicijativa izbora “Ženske vlade” (“Blic” i Evropski pokret u Srbiji)... To bi moglo da se generalizuje svuda u svetu.

Četvrti i poslednji, medijski. Uz intervju magazinu Tajm, koji je izašao tokom Davosa i imao dosta odjeka, puno vremena sam proveo sa anglosaksonskom štampom i televizijama. Teško je objasniti koliki je njihov uticaj na formiranje javnog mnjenja tzv. međunarodne zajednice. Pri tome, pozvao sam i jednog od mojih omiljenih umetnika Pitera Gebrijela da poseti Beograd, mada već dve godine na održava koncerte. Videćemo, probaćemo, jer je i to efikasan način afirmacije zemlje.

Šta dalje? Prvo, treba ojačati naše prisustvo na Svetskom ekonomskom forumu. Ponudio sam Forumu tri kandidata iz Srbije za titulu mladog globalnog lidera, mlađeg od 40 godina. Drugo, bilo bi dobro da organizujemo i regionalnu balkansku konferenciju sa Forumom kad se steknu politički i ekonomski uslovi za dalju afirmaciju naše zemlje. Napokon, uzgred budi rečeno, treba formirati jaku demokratsku vladu koja će moći sledeće godine da bude pravi “hit” Foruma po svojoj poruci i nastupu.

Božidar Đelić

Ko su novi svetski lideri? Ove godine nisu bile pozvane holivudske zvezde. Sijali su novi ili ponovo aktuelni politički i privredni lideri. Među onima koje sam imao prilike ili da sretnem ili da čujem, izdvojio bih četvoricu koji su ostavili najjači utisak na mene. Dejvid Kameron, mladi i impresivni novi vođa britanskih konzervativaca. Neće biti lako njegovom budućem rivalu, Gordonu Braunu, britanskom ministru finansija, koji je u Davosu po ko zna koji put potvrdio impresivnu intelektualnu snagu. Dmitri Medvedev, potpredsednik ruske vlade i predsednik upravnog odbora Gasproma. Govorio je o razvoju demokratije u Rusiji, programu za poboljšanje prosvete i zdravstva u toj ogromnoj zemlji. Sve mi se čini da je on budući ruski lider: informisan, staložen, spreman za novu, jaču ulogu Rusije u svetu. Mohamed Katami, bivši iranski predsednik, koji je veoma razložno predstavljao glas razuma u trenutnim nategnutim odnosima između Irana i ostatka sveta. Poslednji izborni rezultati u toj prelepoj zemlji pokazuju da će se umerenije osobe kao on mnogo više pitati u budućnosti. Paskal Lami, direktor Svetske trgovinske organizacije, Francuz koji je vodio kabinet bivšeg predsednika Evropske komisije Žaka Delora, za vreme “zlatnog doba napretka Evropske unije”. Kakva ličnost, koji integritet, kakvo znanje... Možda će on ipak uspeti da zaključi tzv. Doha rundu trgovinskih pregovora, uprkos svemu.