Pomoć umesto milostinje

Kori Udovički, nekadašnji ministar rudarstva i energetike i guverner Narodne banke Srbije od 1. februara je direktor regionalnog ureda za Evropu i zemlje Zajednice nezavisnih država Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Regionalni ured pokriva aktivnosti u 29 zemalja centralne i istočne Evrope i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Osim činjenice da je na čelu UNDP za Evropu i Zajednicu nezavisnih država naš čovek, tačnije rečeno, žena, koja će samim tim što je poslednjih nekoliko godina bila aktivna u ekonomskom životu Srbije bolje razumeti ovdašnje probleme, za Srbiju je njeno imenovanje i svojevrsni PR na globalnom nivou.

Uoči polaska za NJujork Kori Udovički za NIN priča o tome da UNDP u okviru reforme UN, koja je u toku, treba da dobije još značajniju ulogu.

- UNDP je organizacija koja sprovodi razvojne aktivnosti UN u zemljama članicama kojima je to potrebno — 166 zemalja. Kad kažemo “UN” mislim da obično prvo pomislimo na Generalnu skupštinu i Sekretarijat koji je opslužuje, u kojima se dogovaraju međunarodne politike i usklađuju interesi država članica. Međutim, ekonomski i ljudski razvoj su odmah pored obezbeđivanja mira po važnosti i “starosti” u mandatu UN, a te se aktivnosti sprovode kroz Program za razvoj UN (UNDP) kao i niz drugih specijalizovanih programa. Iako nije nezavisna agencija, kao što su to Svetska banka ili UNESKO, UNDP je program samih Ujedinjenih nacija. Uz to, UNDP je ipak autonomna organizacija. Ima odvojen budžet od UN i na terenu, a može da pored budžeta organizacije mobiliše i dodatna donatorska sredstva za razvojne projekte.

Šta konkretno spada u mandat UNDP?

- Ujedinjene nacije imaju tridesetak specijalizovanih agencija, među koje spadaju, tehnički, i Svetska banka i MMF ali, i niz programa, kancelarija ili konvencija među kojima su na primer UNICEF, visoki sekretarijat za izbeglice (UNHCR), program za čovekovu okolinu (UNEP) i sl. U sklopu reforme UN koja je u toku, UNDP treba da postane koordinator programa rada svih tih organizacija na terenu kako bi aktivnosti UN bile međusobno usklađene.

UNDP se usredsređuje na četiri oblasti delovanja. To su, najpre aktivnosti na smanjenju siromaštva, gde je naročita pažnja usmerena na ljudski razvoj, sa naglaskom na specifične probleme marginalizovanog stanovništva, unapređenje žena i borbu protiv HIV–a. Sledi oblast energija i čovekova okolina, koje su uslov održivosti razvoja. Ništa manje bitna oblast je demokratsko upravljanje državom, i prevencija kriza i postkrizni oporavak. Po mom mišljenju u našem regonu je za UNDP najvažniji ali i najteži zadatak unapređenje upravljanja društvom i ekonomskim razvojem. Primarna je izgradnja institucija i njihovog kapaciteta, kako bi mogli da “igraju” ulogu koja obezbeđuje dobro, produktivno, funkcionisanje tržišne privrede. Svetska banka je mnogo veća i posmatra celokupni program razvoja zemlje, sa makro nivoa. Ona uglavnom razgovara samo sa vlašću, fokusira se na opšta ponašanja i modele razvoja zemalja, dakle, na krupne zadatke države. UNDP je tu da pomogne da se taj zadatak države stvarno i sprovede, onako kako je, da tako kažem, modelski zamišljen. UNDP mora da se bavi procesom: kako da se zamišljene institucije uspostave, da pomaže da se razvojni proces sprovede, da se obuče ljudi kako da pišu planove i strategije...

Znači UNDP koordinira razvoj ali i daje preporuke?

- UNDP može da da preporuku ali nije u poziciji da na bilo koji način nešto uslovljava. Zadatak UNDP je da realizuje politike Ujedinjenih nacija. A politika UN nastoji da u konkretnim slučajevima ne bude nasuprot politika same države o kojoj je reč. Mada, to nije uvek jednostavno jer, istovremeno politika UN, pa i aktivnosti UNDP-a, moraju uvek da se čvrsto zasnivaju na principima ljudskih prava, na kojima se zasniva i etika oko koje su države članice osnovale UN. UNDP može da deluje i u državi u kojoj aktuelna politika u najvećoj meri ne poštuje ljudska prava, i razlikuje se od politike UN. Ali, mogućnosti za delovanje tada su mnogo manje i usredsređene na minimizaciju patnje pojedinaca. Mandat Ujedinjenih nacije je da se i u najvećim sukobima i u najtežim situacijama nađu ljudima na pomoći. UNDP nije opremljen da radi u kriznim situacijama, – za to su zadužene druge organizacije, kao što je to Visoki komesarijat za izbeglice, na primer. Ali, radi na prevenciji kriza i pomaže u postkriznom periodu, na oporavku društva i najugroženijih društvenih grupa.

Znači, vi ćete biti angažovani više u nerazvijenim zemljama i u marginalnim grupama, odnosno zemljama gde ima problema sa takvim grupama?

- Moj region je Evropa i Zajednica nezavisnih država s tim što program UNDP postoji samo u zemljama koje imaju potrebu za pomoći u razvoju. U mom regionu UNDP je angažovan u 29 zemalja pri čemu u 24, odnosno sad kad je Crna Gora postala nezavisna, u 25, ima svoja predstavništva.

S obzirom na to da radi na lokalu, na terenu predstavništva su vrlo bitna. To nije organizacija koja gro politike osmišljava u centru, pa onda ide u posetu državama i primenjuje je u lokalu, kako rade Svetska banka i MMF. Ako u nekoj zemlji postoji predstavništvo podrazumeva se da postoji i određena aktivnost UNDP. Ali, i među tim predstavništvima postoje “odlazeća”, gde se program polako zatvara jer su te zemlje ušle ili će uskoro ući u EU. Ipak, i među njima ima posla za UNDP. I sama sam bila iznenađena kada sam to uvidela. UNDP je organizacija koja je prosto podesna za kanalisanje raznih vrsta pomoći i za sprovođenje i partnersku saradnju sa drugim donatorima. Zato ne treba da čudi što se našla značajna lista poslova i projekata na kojima UNDP može da sarađuje ne samo sa Evropskom unijom već i sa njenim članicama na pripremi institucija i kapaciteta u zemljama koje se pripremaju za ulazak u EU. Pogoduje što je UNDP fleksibilna organizacija – bar u poređenju sa drugim međunarodnim organizacijama, i što je naročito podesan za prenošenje znanja.

S kim UNDP sarađuje u zemljama gde je aktivan?

- Moglo bi se reći da imamo tri partnera. Pored centralne države to su lokalne vlasti i nevladine organizacije. Ne bih gradirala sa kim više sarađujemo.

Ima raznih oblika projekata. Često UNDP sprovodi projekat kojeg neki donator smatra potrebnim i želi da ga sprovede, a sam nema mogućnosti to da uradi. U Evropi su to, na primer, često bilateralni donatori. Sa holandskom vladom puno sarađujemo u Evropi, a sada je, na primer, i španska vlada celom UNDP-u, a ne samo kancelariji za Evropu, dala vrlo značajna sredstva. Ova španska vlada, koja je levo od centra, u odnosu na blagostanje u Španiji pokazuje veliko interesovanje za pomoć nerazvijenima.

Znači, UNDP je neko ko transferiše pomoć bogatih siromašnima, a da to ne bude u formi milostinje?

- Da, postoji niz veština i znanja koje su potrebne da bi se pomoć adekvatno prenosila i dodeljivala onima kojima je namenjena, a naročito kad je reč o javnim fondovima za koje je naročito važno da ne budu zloupotrebljeni. To može da bude nešto tako jednostavno kao što je dostavljanje hrane ugroženom stanovništvu u postkonfliktnoj situaciji, ali se UNDP uglavnom bavi složenijim aktivnostima. Na primer, UNDP u Srbiji podržava uhodavanje vladine kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, ili Pravosudni centar za obuku i usavršavanje. Uz to, UNDP je na jugu Srbije posredovao u izgradnji škola i druge infrastrukture, ali je sad usredsređen na obučavanje i omogućavanje lokalnim vlastima da stvore programe razvoja za svoje zajednice i da zatim prikupljaju fondove da realizuju zamišljene projekte. Moram da istaknem da na jugu Srbije UNDP sprovodi projekte koje uglavnom finansira EU jer je EU odmah po izbijanju konflikata 2002. godine odvojila sredstva za pomoć opštinama na jugu Srbije. UNDP je imao fleksibilnost da ta sredstva odmah aktivira i stavi u upotrebu, te je ostao posrednik, organizator projekata koje su u EU smatrali potrebnim.

Kad kažemo da ste posebno aktivni u 24 zemlje može li se napraviti gradacija po tome koliko je kojoj od njih potrebna pomoć?

- Ne bih sada licitirala. Region kojim ću ja rukovoditi vrlo je raznorodan. Možemo grubo grupisati zemlje u tri različite grupe. U prvu grupu spadaju nerazvijene zemlje sa visokim stopama siromaštva, na koje se i organizacija sa mandatom tipa UNDP fokusira. Pored centralnoazijskih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza: Uzbekistana, Tadžikistana... u takvim problemima sa ljudskim razvojem, iako ne pripada centralnoazijskim zemljama je i Moldavija. Tamo su indikatori ljudskog razvoja na vrlo niskom nivou. Wima je potrebna klasična razvojna pomoć, fokusirana na pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, na stvaranje prilike za minimalnu zaradu.

U drugoj grupi su oni koji još nisu ni kandidati za pristupanje EU ali se tome mogu nadati. I njima je potrebna pomoć, veća nego zemljama iz treće grupe, koje su već na vratima ili unutar EU. Ovoj drugoj grupi je važno i pitanje siromaštva i potrebna je pomoć za ljudski razvoj. Što je manje razvijena sredina često su i problemi marginalizovanih slojeva stanovništva veći. Pitanje uključivanja tog stanovništva je bitno. To su, pre svega Romi, ali ne smemo zaboraviti da status marginalizovanih pojedinaca imaju i osobe sa invaliditetom. HIV pozitivno stanovništvo je i problem marginalizacije i zdravstveni problem. Međutim, važno i sve važnije je pitanje priprema države i njenih institucija za pristupanje Evropskoj uniji.

Spadaju li u te marginalizovane grupe i populacija gastarbajtera, građana iz ex YU i Turske, koji često imaju poseban tretman u zemljama zapadne Evrope, gde privremeno žive i rade?

- Dobro ste se setili. I oni su ponekad marginalizovani. UNDP nema programe u razvijenim zemljama jer su one sposobne da same rešavaju te probleme. Ali moguće je zamisliti da bismo, da imamo programe za razvoj u zapadnoevropskim zemljama, verovatno bili upućeni na tu grupaciju ljudi. UN se uvek bore za ravnopravnost ljudi, za uključivanje svih, pa i marginalizovnih grupa u harmoničnu celinu.

Gde je Srbija na ovoj mapi UNDP?

- Mi bismo voleli da je u trećoj, ali je u drugoj grupi.

Šta ocenjujete kao najveći problem u Srbiji?

- U Srbiji je problem siromaštva još veoma prisutan. Činjenica je da se u zemlji kao što je Srbija iz siromaštva najlakše izlazi kroz ubrzavanje privrednog rasta, a to pak može da se učini samo poboljšavanjem politika.

Radili ste i ranije u međunarodnoj organizaciji, u MMF, na terenu pa i ovde, u Bosni i Hercegovini. Sad ulazite u posao sa terena, iz zemlje kojoj je pomoć UNDP potrebna.

Kako ocenjujete rad UNDP ovde u Srbiji i u regionu?

- Pošto sam radila u međunarodnoj organizaciji koja je pomagala, a i u državi koja je primala međunarodnu pomoć, imam tu prednost da poznajem obe strane procesa pružanja pomoći. Mislim da ima prostora da se UNDP kao organizacija poboljša. Aktuelna je reforma sistema organizacije UN, u koju se ja sada uključujem i u kojoj je velika uloga mog budućeg šefa, gospodina Kemala Derviša, koji je administrator UNDP. On se u svojih prvih godinu dana na tom položaju posvetio pripremi reforme poznate pod nazivom “Jedne Ujedinjene nacije”, čiji je cilj da smanji nedostatak koordinacije između rada raznih UN agencija i programa. Ovo je sad sjajna prilika da se problemi preteranog administriranja minimiziraju. Znači, da se iz tih sredstava, iz onoga što UNDP zna i može, izvuče maksimalna korist za primaoce. Da se bolje pogađaju potrebe primaoca. Tu je veoma bitan treći stub delovanja UNDP, a to su donatori, koji takođe ponekad ne koordiniraju dovoljno sa primaocima izbor oblasti i tipova pomoći koju će da pruže, jer, podsećam, UNDP ima relativno mali deo sredstava kojim raspolaže.