Volja i pravda

Mesto u istoriji evropske kinematografije, Klod Šabrol ne zauzima kao stvaralac grandiozne sinematičke forme, nego kao majstor za intrigu, kompleksne dijabolične karaktere i vibrantnu atmosferu. Wegovi filmovi – rado gledani i u kinotekama i u repertoarskim bioskopima, podjednako cenjeni i od filmofila i od filmologa – ako i ne pokreću povest kinematografije i ne izazivaju specifično estetsko zadovoljstvo, razotkrivaju psihološke tajne ljudskog društvenog ponašanja, što ima značaj antropološkog uvida.

“Ukus moći” je drama sa konfliktom između pravdoljubivog pojedinca i finansijskih moćnika koji korumpiraju državni sistem. Ukratko, reč je o sudskoj istrazi sumnjivog poslovanja jedne ogromne, bogate firme. Pošto je uzdrmala vezu poslovnih ljudi i uticajnih političara, obznanivši koliko to oštećuje buyet države, sudija koji se godinama bavi tim slučajem (igra je Izabel Iper), biva “unapređen” na “odgovorniji položaj”. U medijima se digla prašina, koja će se u istoj sezoni i sleći; građani su nakratko uživali u strogosti pretnje i iščekivanju njenog izvršenja nad nevaljalcima, a zatim će sve to pasti u zaborav, kada na javnu scenu stupi nova finansijska “komedija”; pale su glave pobočnih učesnika u tim prljavim poslovima tajkuna i političara, ali su i struktura i moć organizacije ostali netaknuti.

“Ukus moći”, poput prethodnih šezdesetak Šabrolovih filmova, odlikuje vibrantna atmosfera, u kojoj ništa od predočenog ne može da se uzme zdravo za gotovo. Karakteri su nepouzdani, radnja nesigurna a odnosi nestabilni. Svaka situacija treperi i na frekvencijama svojih potencijalnih tokova. Na primer, junakinja filma, neustrašivi borac za pravdu, u srdačnim je odnosima sa jednim od tajkuna, ključnim u korupciji koju istražuje. Ovaj je odnos na ivici flerta i ne bi nas iznenadilo da sklizne u preljubničku aferu. Sve do pred kraj filma, kada izda nalog i za njegovo hapšenje, logično je da sumnjamo – sumnjajući i u tu sumnju – da sudija, u stvari, pomaže ovom moćniku da se otarasi poslovnih konkurenata i da sebi prokrči put do vrha u strukturi finansijske oligarhije. Takođe, nismo sigurni da li je na glavnu junakinju izvršen pokušaj ubistva ili je ona povređena u saobraćajnoj nezgodi koju je, usled umora, sama izazvala. Muževljevo protivljenje njenoj frenetičnoj posvećenosti poslu, mogli smo s pravom da tumačimo i kao njegov strah od pravosudnog razrešenja afere. Na to nas je smišljeno naveo reditelj kada je, na početku filma, junakinja suprugu rekla da je jedan od osumnjičenih hvalio njegovu laboratoriju. Brat njenog muža, čije se doseljenje u njihov stan poklapa s početkom pokretanja sudskog postupka, sa njom je u vrlo prisnim odnosima, i mi – na tu nas pretpostavku navodi mizanscen – nismo sigurni da li je ova izrazita bliskost stvar prijateljskog poštovanja, familijarne ljubavi ili, pak, seksualne privlačnosti. U poslednjoj sekvenci filma, kada je pita – pored automobila koji je, kao i druge stvari tokom filma, zaradio igrajući poker (te partije nikada nismo videli!) – da li će nastaviti sa istragom, pošto je voljom viših instanci razrešena te dužnosti, i kada reditelj zadrži naš pogled neobično dugo na krupnom planu njegovog lica u napetosti iščekivanja odgovora, ne možemo a da ne pomislimo, na samom kraju filma, da je ovaj čovek, najbolji junakinjin prijatelj, njen dever, verovatno i njen špijun, doušnik suprotne, optužene strane. Najzad, a pre svega, Izabel Iper nam otelovljuje osobu koja sa preteranom strašću obavlja svoj posao; pred nama je fanatična i, možda, manijakalna ličnost koja u ispitivanju osumnjičenih sadistički uživa. Da li je tu reč o pravdoljubivosti ili o psihopatološkoj ambiciji koja se ostvaruje u društveno uviđavnoj zoni, ostaje dubiozno. Na ovaj način, Klod Šabrol, s pravom nazvan francuskim Hičkokom, pokazuje i dijaboličnu prirodu izvršenja pravde u društvu. Da bi se, dakle, izvršila pravda u nepravednom društvu, potrebna je, uz društvenu moć, i snažna volja koja uživa u uništavanju nepravednih protivnika. Što u svojoj odmazdi prema nepravednicima pravednik nalazi više užitka i ulaže manje ljudskosti, pravda će biti efikasnija – sviđalo se to nama ili ne.