Čija će biti kasa

Exit je za šest godina postao državni brend, ali trojica autora, odnosno Dušan Kovačević protiv Ivana Milivojeva i Bojana Boškovića, udeo svog autorstva određuju u sudu. Prvi je pokrenuo spor protiv ostalih organizatora Exit festivala zbog navodne nelegalne upotrebe prava na autorsko delo i žig. Okružni sud u Novom Sadu predložio je suprotstavljenima dogovor, ali je u utorak, u drugom pokušaju, samo zakazano novo ročište za 26. februar.

Sasvim su ozbiljne Kovačevićeve optužbe protiv Udruženja Exit. Pominju se pranje novca, korupcija, narkomanija, “veze sa političkim mešetarima”. Kovačević za NIN kaže:

“Pokušavam da sačuvam Exit od zloupotrebe, od namere nekih političara da eventualno peru novac preko Exit-a, ili nekih organizovanih kriminalnih grupa da ga koriste za ilegalne poslove poput prodaje droge. Ne može se organizovati festival i govoriti – mi smo neprofitna organizacija i udruženje građana, a da pri tom postoje firme preko kojih se izvlači novac, a za koje javnost ne zna. Uputili smo predlog drugim koautorima (Milivojevu i Boškoviću) za profesionalizaciju Exit festivala u smislu da se festival podeli na nekoliko desetina podsegmenata i da za svaki konkurišu javno određene firme i organizacije, na primer za bezbednost, tehniku itd, pa da najkvalitetnija dobije da radi određeni deo festivala.”

U međuvremenu, osnivači Exit-a utvrđuju “količinu” vlasništva. Kovačević kaže:

“Postoje tri autora i tri vlasnika Exit brenda između kojih ne postoji ugovor ko je koliko vlasnik. Komuna je ponudila ne da kupi festival, već da dobije licencu za organizaciju festivala, hrvatska kompanija je ponudila da kupi festival, postoje ponude Udruženja Exit da sve organizuje kao do sada i Exit konzorcijuma koji čini 21 domaća i strana firma i organizacija, koji bi organizovao festival po segmentima – prodaju karata, obezbeđenje i drugo, što sam ja predložio. Niko me ne može uveriti da postoji firma koja može sve poslove oko festivala da uradi sama.”

U ponudi Exit tima tj. Kovačevića, navode se kompanije koje su članice konzorcijuma. Pored nekoliko inostranih, neke od domaćih su: Guča festival, Kraljevski red vitezova (referenca je multimedijalni projekat Bogoljubljenje), Akademija viteških umetnosti (pokroviteljstvo srpske kraljevske porodice, zadužbinarstvo), Balkanski muzički centar, JAZAS, Studentska unija Fakulteta tehničkih nauka...

Ali, najnovije Kovačevićevo saopštenje sadrži novinu da je odlučio da festival Exit poklanja Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji “zbog šireg doprinosa i uslova pod kojima je nastao i zato ne može biti vlasništvo pojedinca već šire društvene zajednice, jer je tako i nastao.” Exit ne može biti izmešten sa Petrovaradinske tvrđave i niko ga nikada ne može prodati. “Sa Gradom bismo definisali ugovor o pravu autora da i dalje učestvuju u njegovom razvoju i organizaciji, iako Grad već učestvuje u organizaciji kroz javna preduzeća koja obavljaju značajan deo posla za Exit.”

Na pitanje da li pregovaraju sa pokrajinskim i republičkim vlastima, Kovačević kaže da od kad traje sudski spor, nema takvih akcija, na njegovu žalost.

Exit je proglašen za nacionalni “proizvod od posebnog interesa”, odnosno za brend Srbije. Može li država da ga zaštiti ili će na međunarodnoj sceni postati poznata kao brend za samouništavanje uspešnih?

Bojana Karavidić