Roki protiv svinjske kuge

1. Roki je priča o gubitniku koji pobeđuje. Nedavno je snimljen i šesti deo. Roki je priča o dečaku iz predgrađa. Došao sam u Žitište zbog Rokija Balboe, kojem u zaboravljenoj srpskoj provinciji podižu spomenik. U Mostaru su podigli spomenik Brusu Liju. A onda je neko ukrao nunčake iz ruku Brusa Lija i stavio mu u ruke flaše piva. Takav Brus Li je primereniji onom Mostaru kojeg poznajem iz priča Jakova Grobarova.

2. Zoran Babić je potpredsednik SO Žitište i potomak čuvenog Ćopićevog junaka Jovandeke Babića. Kad sam čuo da je Jovandekin unuk, bilo mi je jasno zašto je podržao priču o spomeniku Rokiju Balboi.

“Ideja je potekla od par mladića iz Žitišta. Inicijator te ideje je bio Bojan Marčeta, koji je snimatelj TV Zrenjanin. Skupština opštine Žitište imala je jedan dan, nakon objavljivanja u dnevnoj štampi, da odluči da li će tu inicijativu podržati ili neće. Ja sam odlučio da tu inicijativu podržim. Razlog je jedan jedini, a to je promena imidža u Srbiji i Vojvodini, zato što su iz Žitišta poslednjih par godina odlazile samo loše vesti, poput elementarnih nepogoda, raznih životinjskih zaraza. Svinjska kuga, neka specijalna živinska kuga, nju kastl, besne lisice, monstruozna ubistva, i tako dalje. Smatrali smo da će ovo biti šaljiva ali u principu ozbiljna vest koja će otići iz Žitišta po Srbiji. Međutim, to je uzelo toliko maha da su za četrdeset osam sati svi svetski mediji, kako elektronski tako i štampani, objavili ovo kao udarnu vest. Za poslednjih dvadeset godina nije otišla vest iz Srbije a da su je svetski mediji preneli kao nešto pozitivno. Mislimo da lik kao lik nije toliko bitan, koliko je bitno da u jednoj maloj sredini postoji svest da građani i svi relevantni činioci podrže takvu vrstu ideje. Ovo se poklopilo sa svetskom premijerom Rokija VI. Mislim da je i to jedan od razloga zašto je ovo dobilo toliko prostora u svetskim medijima. Ono što je zanimljivo jeste da smo stupili u vezu sa gradskom skupštinom u Filadelfiji. Uputili smo im jedan mejl, tražili smo neku vrstu podrške, stupili smo u kontakt sa vajarom Šolnbergom, koji je napravio original skulpture 1973. godine i očekujemo odgovor od njegovog studija. Mislimo da je gospodin Špiček, legenda jugoslovenskog novinarstva, stupio u kontakt sa gospodinom Staloneom. I to je to. Osnovali smo udruženje u kojem je dvadeset mladih ljudi. To je jedan dokaz kako pozitivna energija, ako je stvarno utemeljena na dobroj priči, i ako je stvarno dobra ideja, može da postane brend. Mislim da su novinari širom sveta pozdravili ovu priču zato što je to klasična medijska priča, zapadnog stila, kojom smo hteli da izađemo iz anonimnosti i popravimo sliku o sebi. I retko kad se u takvim varijantama napiše koji je razlog. Mogu se pohvaliti time da je Wujork tajms objavio i da su svi značajni internet sajtovi objavili tu informaciju zbog neverovatne posećenosti u čitavom svetu.

Zanimljivi su bili komentari u Piramidi, emisiji TV Pink u kojoj su gostovali gospodin Dragoljub Đuričić, Jagoda Jorga i gospodin Ružić. Gospodin Ružić je shvatio da je ovo jedna marketinška priča, a da gospodin Dragoljub Đuričić, bubnjar svetskog glasa i gospođa Jorga, nutricionista, nisu. Jagoda Jorga, kao nutricionista, rekla je da za nas kao Roki možda nije dobar, kako mi treba da pravimo kobasice i slanine, što se totalno kosi sa njenim zvanjem. Đuričić je stalno pričao kako to treba da bude neki srpski junak ili naučnik a da nije znao da je Mihailo Pupin rođen u Idvoru. Mislim da je u pitanju bilo samo jedno nerazumevanje gospođe Jorge. Ali nas je više iznenadio gospodin Đuričić, čovek koji je obišao ceo svet i nije shvatio poentu. Kad se bude otkrivao taj spomenik, mi ćemo gospodinu Đuričiću uputiti poziv da bude tu sa svojim bubnjarima. Žitište je nekad bilo poznato po italijanskim lovcima i ovo je jedan od načina da se opet privuku ti lovci. Naš cilj i ciljna grupa su italijanski privrednici. Vlada Italije, imamo informaciju, želi da finansira i banatsku magistralu i železnicu Kikinda – Zrenjanin – Beograd. Pozvaćemo gospodina italijanskog ambasadora na otvaranje trga koji treba da bude gotov krajem leta. Mislim da ćemo tim potezom uspeti da budemo simpatični gospodinu ambasadoru, kao jedna mlada ekipa.

Lokalna samouprava će da ponudi najbolje uslove italijanskim privrednicima. Ovo je, pored Alibunara, najnerazvijenija opština u Vojvodini.

3. Bojan Marčeta: “Došli smo na ideju zato što su zadnjih meseci i godina, odavde samo loše stvari odlazile u Srbiju, na televiziju, u novine. Kad sam pogledao film Roki VI, palo mi je na pamet da Roki liči malo na opštinu Žitište. Na mentalitet naš, pa mi je palo na pamet da tu statuu postavimo i pokrenemo priču o toj statui. Način da promenimo malo sliku Žitišta. I da se čuju neke druge stvari o Žitištu a ne samo ubistva zaraze, poplave. Totalno da promenimo priču. Nisam očekivao da će ovakav odjek u javnosti da bude. Ali prihvatamo. Ja radim u opštini kao snimatelj, montažer. Pokrivam celu teritoriju opštine. Radim Panoramu, koja ide subotom na lokalnoj televiziji Sams. Podeljena su mišljenja. Prvih dana je bilo strašno veliko nezadovoljstvo. Prvo su mislili da opština to radi. Pretpostavljam zato što je Zoran podržao, zato što je zamenik predsednika opštine. Udruženje građana ’Roki Balboa’ je isto kao udruženje građana ’Klub knjige’ ili ’Eko pokret’. Oni sade drvo, mi dižemo statuu. Svako želi da promeni Žitište na lepše. Što se finansija tiče, evo, već imamo ponude od par ljudi, akademskih vajara, voljni su da učestvuju sa pedeset posto u izradi statue. A ostalo ćemo kao i do sada, preko Interneta. Od lokalne samouprave ništa ne očekujem, sem podrške koju smo već dobili, znači ne treba da finansira. Žiro-račun sad treba da otvorimo. Sajt je napravljen. I preko tog žiro-računa ćemo tražiti sredstva. Ne treba mnogo tu sredstava da nađemo, možda deset jakih firmi u Srbiji, kao što su Naftagas, Sinalko, Telenor. I mi ćemo to uraditi, verujem, do juna meseca.