Najbolja vest posle mnogo godina!

Šef je napokon ispunio uslov za penziju. Poslednjeg dana na poslu sam sebi organizuje oproštajnu žurku. Zamoli sve zaposlene da mu nešto napišu na čestitki, kako bi posle mogao da je čita i divi se svojoj popularnosti. Većina zaposlenih je napisala standardne fraze: „Bez tebe firma neće biti ista”, „Uvek ćemo te se sećati” i slično.

Šef je razočaran. Pa im kaže: „Treba mi nešto što osećate u dubini duše, nešto dirljivo, nešto zbog čega ću zaplakati. Hajde Marko, ti si sa mnom radio mnogo godina. Ti si mi najbolji zaposleni. Sad kad se penzionišem, šta ti možeš da kažeš?”

Polako ali odlučno Marko napisa: „NAJBOLJA VEST POSLE MNOGO GODINA!”

Uvek se smejem kad čujem ovaj vic. No sad bih ga iskoristila jer mislim da se u Srbiji događa nešto što jeste „najbolja vest posle mnogo godina”. Šta je to? Privatizacija, naravno!

Znam da se mnogi neće složiti sa mnom. Ali valja znati da nisu ljudi samo u Srbiji skeptični kad se govori o privatizaciji. Privatizacija se napada po svim stranama sveta: napadaju je naučnici, političari, mediji, sindikati pa i menadžeri. Oni su zabrinuti zbog tempa i transparentnosti privatizacije, zbog uticaja koji ona ima na socijalno blagostanje ljudi i na siromaštvo. I zaista, ponekad je suprotstavljanje privatizaciji navelo vlade da preispitaju konkretne ideje o prodaji preduzeća pa čak i čitave programe privatizacije.

Možda ljudi ipak olako previđaju ono što je postignuto – i ono što može biti postignuto – kroz privatizaciju. Uprkos kritikama o korupciji, zloupotrebi tržišta i socijalnim gubicima, puno je dokaza – uključujući i ovde u Srbiji – koji podupiru tezu da privatizacija donosi dosta koristi. Privatizacija vodi ne samo većoj produktivnosti, već dovodi i do rasta proizvodnje i produktivnosti, do poreskih dobiti, do poboljšanja kvaliteta i, što je veoma važno, do otvaranja mogućnosti za siromašne. Slika, svakako, nije samo ružičasta, ima tu i užasnih priča. No, kad se valjano odradi, privatizacija je moćno oruđe.

Za divno čudo, s obzirom na ono što danas znamo, donedavno su mnogi poznati ekonomisti preferirali da država bude vlasnik firmi u nekim oblastima uz argument da monopolski položaj i neki spoljni faktori iskrivljavaju dejstvo tržišta. Literatura privrednog razvoja danas nudi dve grupe međuzavisnih razloga koji objašnjavaju loše poslovanje državnih i društvenih preduzeća i, kao nuspojavu, podržavaju privatizaciju.

Prva grupa razloga je usmerena ka upravljanju preduzećima a druga ka političkoj ekonomiji. Argumenti u prvoj grupi kažu da loše upravljanje, uz loš – a ponekad i izopačen – podsticaj direktora vodi ka lošim privrednim rezultatima; dok oni iz druge grupe navode da je sukob interesa sastavni deo upravljanja državnim/društvenim preduzećima jer menadžeri teže da maksimiziraju politički kapital a ne profitabilnost firme. Lako je videti kako to funkcioniše u praksi i kako to utiče na rezultat preduzeća. Državna/društvena preduzeća nisu izložena opasnostima preuzimanja preko berze jer ih kontroliše država. U isto vreme, ni kreditori ih ne pritiskaju pošto su dugovi ovih preduzeća jedna vrsta javnog duga i gubici se po pravilu pokrivaju subvencijama iz budžeta, dok članovi upravnih odbora, kao i direktori, „slušaju” političke a ne tržišne „sile”. Nažalost, sve to vodi ka prekomernom i neracionalnom zapošljavanju, lošem izboru proizvoda i lokacija i/ili lošem odabiru investicija, a poduprto je mekim budžetskim ograničenjima.

I tako, jasno je da priča ide u korist privatizacije. Ali, kako nju izvesti je važno, veoma. Ona se mora izvesti na način da obuhvati sve što su njene prednosti i da umanji sve što je rizik. Na svu sreću, puno je iskustava iz celog sveta na kojima se možemo učiti. Transparentnost i doslednost u proceduri, brzina i ograničeno restrukturiranje pre privatizacije vode boljim rezultatima uz manje mogućnosti za korupciju i diskrecione odluke. Uspeh privatizacije je po pravilu veći ukoliko dođe do ponovne regulacije ili deregulacije industrija koje su bile zaštićene od konkurencije i ukoliko se izgradi efikasan sistem koji omogućava da privatizovane firme lakše dođu do jeftinijeg kapitala.

Motivisane dokazima, vlade u više od 100 zemalja su sprovele programe privatizacije u poslednjih dvadeset godina. I Srbija je u ovoj grupi zemalja. Nije bilo lako. Agencija za privatizaciju, pod rukovodstvom Ministarstva za privredu, morala je da rešava gomilu „vrućih” slučajeva: ogromna društvena preduzeća, opterećena dugovima, zastarelim tehnologijama i viškom zaposlenih. Pa ipak, svakoga dana se ide napred, uz sve navedene poteškoće.

Mada je teško dati precizne brojeve, jer su mnoga preduzeća sastavljena od različitih firmi – neke od njih se nezavisno prodaju – više od 20 društvenih preduzeća–gubitaša sa liste za restrukturiranje prodato je kroz tendere ili aukcije. To je zaista izuzetno dostignuće, koje polaže kamen-temeljac za robustan privredni rast i otvaranje novih radnih mesta u srpskoj privredi. Štaviše, dobar broj značajnih preduzeća je daleko dogurao u procesu privatizacije, uključujući i giganta kakav je RTB Bor.

Nisu se, naravno, sve priče srećno završile, ali ima spektakularnih rezultata. Evo vam samo jedan primer. Topionica aluminijuma u Sevojnu, koja sada radi pod imenom Impol Seval, privatizovana je 2002. godine, kad je kupio Impol iz Slovenske Bistrice. Prema direktoru Jerneju Coklu, proizvodnja je, posle privatizacije, porasla 3,5 puta a produktivnost je povećana 7,2 puta, dok se 94 odsto proizvoda izvozi.

Poslednjih šest godina Svetska banka je aktivno podržavala napore srpskih vlada da privatizuju društvena/državna preduzeća i, prema mišljenju Svetske banke, kvalitet i brzina privatizacije u Srbiji dobri su u poređenju sa drugim zemljama. Uprkos spektakularnom napretku u poslednje vreme, još mnogo toga valja uraditi, jer se u knjigama Agencije za privatizaciju vodi još oko 1 000 društvenih preduzeća (da ne pominjem ona u vlasništvu opština). Vreme je da se ovi napori ubrzaju uz korišćenje oprobanih mehanizama, uključujući i bankrot, kako bi se proces promene vlasništva okončao i kako bi se osiguralo da privatizacija zaista predstavlja najbolju vest za srpsku privredu u poslednjih 20 godina!