Janoš, Hans, Volter i Laza

Ima li reč stres, tako česta (nažalost) u današnjem životu, neke veze s našim glagolima stresti i potresti? Ili je posredi slučajna podudarnost između anglicizma i naše reči? O tom pitanju zanimljivo pismo stiglo mi je od Ilije Petrovića iz Novog Sada.

On napominje da se u rečniku Matice srpske, u šestom tomu, nalazi odrednica “stres2 engl.” s medicinskom definicijom, ali još pre nje je domaći homonim, stres1, “potres, udar”, ilustrovan stihovima Laze Kostića “I div se krenu, probudi ga kres, / i jedan pokret, samo jedan stres”, i jednom rečenicom Marka Miljanova u kojoj se kaže za neku pušku da je “tresnula kao obično kad pukne, a starost Bjelanova nije mogla taj stres podnijet”.

“Čini mi se”, primećuje g. Petrović, “da se taj engleski stres počeo mnogo koristiti pre trideset-četrdeset godina, a prisećam se da je u nekim novinama, možda u Politici, podrobno pisano o njemu. Moglo se tada saznati da je tu reč prvi upotrebio Janoš Šeje, lekar iz Amerike, pri čemu je posebno bilo zanimljivo da se radilo o Madžaru rođenom u srpskom Potisju (u okolini Bečeja). Nije teško pretpostaviti da je on, u nedostatku odgovarajuće engleske ili latinske reči za stanje kojim se bavio, upotrebio reč koja mu je u životu bila poznata: srpski stres. Engleska reč stress, s osnovnim značenjem naglasak, teško da može označiti ono što je dr Šeje želeo da definiše.”

Naši jezikoslovni rodoljupci na ovo bi mogli da poviču: aha! Znači, taj famozni stress, danas rasprostranjen u svim jezicima sveta, uopšte nije engleski nego srpski! Stvarnost je ipak malo složenija.

Čovek koji je u nauku uveo pojam stresa u svim priručnicima se piše kao Hans Seldže, što Englezi i Amerikanci obično izgovaraju Sili, i ne sluteći da je mađarski izgovor Šeje. U “Vikipediji” piše da mu je puno ime Hans Hugo Bruno Seldže, da je rođen 1907. u Beču kao Seldže Janos, od oca Mađara i majke Austrijanke, umro u Montrealu 1982, a definisan je kao “kanadski endokrinolog austrougarskog porekla”. Sasvim je moguće da je Šejeov otac bio poreklom iz okoline Bečeja, kao što piše Ilija Petrović, i moguće je da je mali Janoš, potom ponemčen u Hansa, znao i srpski.

U “Vikipediji” piše i ovo: “Mada je Seldže tvrdio da je on skovao izraz stress, njega bi zapravo trebalo pripisati Volteru Kenonu, kako tvrdi Robert Sapolski.” Nemojte me sad pitati ko je Kenon i ko je Sapolski. Zna se da “Vikipedija” nije uvek pouzdana, što i sama priznaje. Ja se sećam da sam nekada davno u nekoj američkoj knjizi pročitao kako je Šeje pred kraj života izjavio da u vreme svojih prvih radova još nije znao dovoljno engleski i da je zato upotrebio reč stress, dok sada uviđa da bi zapravo pogodnija bila reč strain (napor, zamor, naprezanje). Za promenu je ipak bilo već kasno, jer su u međuvremenu i Anglosaksonci i ostali svet prihvatili termin stres.

Stress znači pre svega pritisak, opterećenje, odakle i značenje “naglasak” (“udarenije”, što bi rekli Rusi: kad naglasite jedan slog, vi ga “pritisnete”, udarite glasom po njemu). U biologiju se ne razumem, ali sa čisto jezičkog gledišta zvuči verovatnije da je termin stress (kao i sam pojam) stvorio naš Janoš-bači, kome je u podsvesti zvučalo srpsko stresti, potres, nego tamo neki Kenon koji, bar sudeći po imenu, nije morao u zrelo doba da uči engleski. To su u svakom slučaju samo nasumične zvučne podudarnosti. Stres kao medicinski termin bez sumnje je anglicizam, ne znači “potres” (nego reakciju organizma i psihe na potres, ali i na povrede, napore, lišavanja, nesrećne slučajeve i tako dalje) i nije ista reč kao onaj srpski “stres” koji je Laza Kostić upotrebio jer su mu za njegove jampske stihove večito trebale jednosložne reči, postojeće ili izmišljene. Od internacionalizma stres mi smo načinili dve izvedenice koje su već ušle u govorni jezik: pridev stresni (prevod engleskog stressful) i glagol stresirati (se). Ovog poslednjeg nema u rečniku stranih reči koji smo nedavno završili dr Milan Šipka i ja. Moraću da ga unesem u drugo izdanje, uz još mnogo reči koje nedostaju i zbog kojih se iskreno izvinjavam čitaocima rečnika, uz podsećanje na poslovicu o prvim mačićima.