Bastard i Kosovo

Kao prvo, to nisu bili niti će biti pregovori u pravom smislu reči, a kao drugo, tu se neće određivati nikakav konačni status, jer konačni status u takvim situacijama ne postoji. Svaki status koji se silom nametne traje onoliko koliko traje i sila koja ga nameće. Čini mi se da je taj status, čak i pre nego što je nametnut, počeo da se urušava, jer se njegovim nametanjem negiraju i pravo i pravda, i moral i logika.

Na naše prostore kročio je evroatlantski Levijatan, bastard sa glavom pape i telom zmije. Ovo čudovište, kao i njegov mitski uzor sfinga, iz mita o Edipu, ima svoju tajnu koja ga čini ranjivim. Wegova tajna je u tome što lažima daje privid istine i na taj način, navodno u ime morala i pravde, ostvaruje sebične ciljeve nemoralnim sredstvima. Sve se to zamaskira nekakvim navodnim sporazumom do koga se dolazi silom ili prevarom. Tehnika kojom se ovo čudovište služi je prosta i može se opisati sa par reči: laž se lažju pokriva. Jedini zadatak naših „pregovarača” je da ne dozvole tu prvu laž, koja je temelj za sve ostale laži.

Edip je uspeo da Tebu oslobodi sfinge, jer je se nije bojao. On nije ni pošao da se oružjem bori protiv nje, već je krenuo da reši njenu zagonetku. To isto moraju da rade i naši „pregovarači”. Ne smeju misliti na to da se dodvore Levijatanu ne bi li dobili njegovu podršku (i pare) u borbi za vlast, već se moraju ponašati kao pravi pregovarači koji se bore za istinu. Zadatak im nije posebno težak, jer su i pravo, i pravda, i moral i logika na našoj strani. Moraju se ponašati kao da pred njima nije evroatlantski Levijatan, već da su to pravi pregovarači, ljudi dobre volje koji će do kraja poštovati međunarodno pravo. Bastard će, u tom slučaju, biti primoran da se, bar prividno, tako i ponaša, jer će u suprotnom i on početi da puca po šavovima po kojima cepa našu državu.

Šiptarima treba dati sva prava koja im po evropskim standardima pripadaju i ništa više od toga. Ono što je više od toga neka otmu.

Budimir Mrdović,

Aranđelovac

* * *

(„Tamna strana kosovske stvarnosti” NIN br. 2929)

Činjenica je, sigurno, da biti Srbin među gramzivim i netolerantnim albanskim separatistima – otimačima, nikada nije bilo ni lako, pa ni bezbedno! Najmanje to. Ali, činjenica je i da su mnogi i te kako isprofitirali, kupujući višestruko veću imovinu po Srbiji, neretko i u samom Beogradu, u odnosu na onu koju su prodali dobro organizovanim i decom bogatim Šiptarima! Mi, Srbi, ne možemo se spasiti od svakog, ne samo šiptarskog poništavajućeg „mora”, dok rađamo jedva po jedno detence, a stalno razvijamo dve vrste karata: istorijske, gde smo ognjišta ostavljali, a onda i političke, one Šešeljeve od Paštrika do Zadra i Virovitice... Ako Šiptari još od Prve prizrenske lige imaju svoja „načertanija”, i ne samo što ih imaju, već sve čine i da ih ostvare. Šta mi, Srbi uopšte imamo? Mogućno onu crnu Tarabićevu slutnju: da svi živimo ali, maltene, isključivo na sigurnom, a najpoželjnije – među kalemegdanskim zidinama! Srbi i Srbija, pre svega, ne bi smeli više nikada da budu naivno romantični. Ni na samom Kosmetu, na kojem već četiri decenije postoji najveći albanski univerzitet na svetu i, naravno, proizvodi šta proizvodi, a još više u dijaspori u kojoj se, od američkog Bronksa, do uglađene Švajcarske rasprostrlo na stotine hiljada militantnih šiptarskih globalista, ne bi trebalo više da tražimo i očekujemo „testeraše” već – ozbiljnog i dobro spremljenog partnera kada se spremaju tapije za ovaj krvavi i tvrdi komad Balkana...

Više nego (svima nama koji bar malo znamo šta je danas Kosmet) demagoški zvuče i znače otrcane „patriotske” fraze mnogih političkih lovaca u zamućenoj, ali i dobro ošamućenoj Srbiji. Velikan srpskog pesništva Veljko Petrović odavno je ispevao ono „Verujte prvo” jer “o maglu koplja se ne lome”...

Vreme je da – ako žele da budu odgovorni predvodnici zbunjenog srpskog naroda koji je već decenijama u ulozi nepopravljivog gubitnika – svi „borci” i „patriote” potpišu svoje konkretne programe kako da sačuvamo, ali ne samo administrativno, nego stvarno i dugoročno tu srpsku svetinju. Ko će, kada, kako, prvo da se povrati? Zatim, koja to populacija će se suprotstaviti nadirućoj šiptarskoj mladosti? A što je najvažnije: šta će, ali konkretno, baš ti narodni tribuni i njihove, naravno, stranke i partije učiniti da Kosovo ponovo, ali realno i dugoročno bude – srpsko... Mi smo ubeđeni da to Šiptari i znaju i hoće da „drmaju” čitav svet za svoju viziju „Kosovo – država”, a mnogi Srbi „rodoljubi – kesoljubi” samo dosipaju so na ranu...

Dr Miodrag D. Ignjatović, više godina bio u Ministarstvu prosvete tzv. „podsekretar za školstvo” na Kosmetu, Beograd