Ispravka i komentar

U prilogu je više puta pomenut dr Blagoje Nešković, tadašnji visoki funkcioner Komunističke partije Jugoslavije. Međutim, umesto njegove slike data je slika Radoša Jovanovića, koji je u to vreme bio ministar za finansije u Vladi Srbije.

Dr Branislava Perović-Nešković

***

(„Kad drug nije iskren”, NIN br. 2929)

U okviru teksta o zahtevanoj rehabilitaciji Andrije Hebranga pogrešno ste objavili fotografiju Radoša Jovanovića-Selje, kao fotografiju Blagoja Neškovića. Selja je za vreme rata bio sekretar Okružnoga komiteta Partije za Toplicu (Prokuplje), a 1948. kada je hapšen i saslušavan Hebrang bio je ministar finansija u vladi Srbije na čijem čelu je bio Blagoje Nešković. Selja nije imao baš nikakve veze sa Hebrangom niti je u vezi sa ukupnim slučajem Hebrang”.

Inače, Srbija će se uvući u živi pesak sa postupcima oko rehabilitacije Hebranga i Draže Mihailovića. Jedan s drugim nemaju nikakve veze, ali posledice rehabilitacije, ili odbijanja zahteva za rehabilitacijom, imaće još kakve međusobne veze.

Ako sud rehabilituje Hebranga – Hrvatska će to aplauzom pozdraviti i možda komentarisati: ispravljaju Srbi svoje greške (jer Hebrang je po važećoj verziji – nastradao u Srbiji ili čak od Srba (islednik general Mile Milatović), mada je sve detalje oko Hebranga kreirao lično Tito. Ako sud odbije Hebrangovu rehabilitaciju – Hrvatska će to osuditi, kao antihrvatsku presudu. Nastavak prakse kojom je Hebrang umoren! Reakcije u oba slučaja biće mnogo blaže u Srbiji, tako mi se čini.

Posle procesa o rehabilitaciji Hebranga – sledi proces o rehabilitaciji Draže Mihailovića. Ako sud odbije rehabilitaciju – u Hrvatskoj će to biti pozdravljeno, u Srbiji delom napadano, jer eto – rehabilituje se osvedočeni antisrbin Hebrang, a Mihailović ne. Ako, pak Mihailović bude rehabilitovan, u Hrvatskoj će to biti dočekano na nož! I ne samo u Hrvatskoj, verujem u svim drugim republikama bivše SFRJ.

Dva detalja trenutno imam pred očima: Hoće li M. Gurović, košarkaš, moći da nastupi u Zagrebu sa tetovažom D. Mihailovića na ruci? Ili – ako neko u Crnoj Gori dođe na ideju da podigne spomenik D. Mihailoviću i pored ostaloga u zahtevu priloži i sudsku odluku Okružnoga suda u Beogradu o rehabilitaciji D. Mihailovića – hoće li vlasti u Crnoj Gori uvažiti presudu Okružnoga suda u Beogradu? Siguran sam da neće. Još pre neće u Bosni i Hercegovini.

Milentije Pešaković,

Beograd