Sam svoj ministar

Predsednik Boris Tadić i premijer Srbije Vojislav Koštunica nisu uopšte razgovarali o vladi, niti su o raspodeli resora vođeni bilo kakvi razgovori između stranačkih delegacija Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Oko tvrdnje da nema ozbiljnih razgovora o vladi je, izgleda, postignut veliki srpski konsenzus jer to govore ljudi iz Tadićevog, Koštuničinog, Dinkićevog okruženja, kao i politički aktivisti koji nemaju nimalo simpatija prema vladi u dolasku. Tadić i Koštunica su, dakle, veoma ozbiljno i konstruktivno razgovarali o Kosovu, a njihovi saradnici su se, u okviru priprema za pregovore u Beču, “ponašali kao da predstavljaju i da će predstavljati istu vladu”. Iz tog kosovskog jedinstva još ne proističe i saglasnost o strukturi buduće vlade, jer bliski saradnici dvojice vodećih političara u Srbiji napominju da bi bilo neozbiljno očekivati da su se Tadić ili Koštunica, u pauzi kosovskih konsultacija, bavili raspodelom moći u budućoj vladi. “Oko Kosova su jako dobro sarađivali, a o vladi će početi razgovori krajem nedelje, ali to opet ne znači da će se tada razgovarati o kadrovskim rešenjima već o tome kakvu će politiku ta vlada voditi. Ako se dogovorimo o strateškim pitanjima, kao što su evropske integracije, Kosovo, Hag i ekonomski razvoj, onda će dogovor o kadrovskim rešenjima u vladi biti znatno lakši nego što se očekuje”, kaže jedan od Tadićevih bliskih saradnika, koji takođe napominje da nikakvih razgovora o vladi nije bilo. Pri toj tvrdnji ostaje čak i kada mu se pomene da je mandatar Đelić izjavio da su Tadić i Koštunica već razgovarali o vladi. Jedino su mediji svih boja uporno i svakog dana detaljno obaveštavali o sastavu vlade, koja bi do sada morala da ima između 30 i 50 ministarskih mesta, bar dvojicu predsednika i nepoznat broj pretendenata za kabinet u Nemanjinoj ulici.

Pre Ahtisarijevog dolaska, javnost i njeni konzumenti su nekako bili ubeđeni da su dve demokratske stranke znatno bliže novim izborima nego novoj vladi – neka nevidljiva medijska sila kao da je govorila da stranke žele da kapitalizuju ono što su dobile na izborima, ali nisu najspremnije da uđu u rasplet kosovske krize. Posle nekoliko dana medijskog zagrevanja, u kojem je srpska javnost mogla da sazna sve moguće argumente zašto Kosovo ne sme da bude u Srbiji ako Srbija želi da bude u Evropi, vodeće stranke su, ipak, odlučile da konstituišu parlament, usvoje rezoluciju kojom se odbacuje Ahtisarijev plan, složno pripreme platformu za bečke pregovore i tako otvore put za formiranje vlade između DS, koalicije DSS-NS i G17. Nakon Beča se mogu očekivati ozbiljniji razgovori o vladi, ali su pre tih razgovora domaći mediji objavili šta su se sve stranke dogovorile i detaljno opisali kako će izgledati buduća vlada. To što su neki dnevnici u toku iste nedelje ustvrdili da će premijer sigurno biti Koštunica, da Tadić svakako daje mandat Đeliću i da Srbiju najverovatnije čekaju novi izbori, ne treba doživljavati samo kao želju redakcija da tih dana prodaju par hiljada primeraka više, već i kao potrebu nekih političara da provere debljinu živaca potencijalnih koalicionih partnera i utvrde kako bi javnost ili buduća opozicija reagovali na takav rasplet. Qudi sa više političkog iskustva i cinizma uvereni su da takve informacije plasiraju ljudi iz drugog partijskog ešelona sa velikim ambicijama, koji na taj način proveravaju kako stoje u vrhu stranke.

Između dva talasa živopisnih medijskih spekulacija, do našeg lista su stigle samo dve pouzdane informacije – dve demokratske stranke su uverene da ponavljanje izbora ne dolazi u obzir, a koalicija Koštunice i radikala deluje manje realno od neverovatne koalicije koju su navodno priželjkivale neke zapadne ambasade (manjinska vlada DS, plus G17 plus, plus koalicija oko LDP, plus Velja Ilić, uz podršku socijalista).

Ponavljanje izbora je odbačeno ne samo kao gest političke nerazumnosti, koji bi sigurno kaznili birači, ali je javna tajna da ni sponzori iz senke, koji su žestoko pomogli tek završenu kampanju, nisu nimalo raspoloženi da ponovo investiraju polusumnjiv kapital u sasvim sumnjive političke projekte.

Prema jednom izvoru, koji jeste blizak vrhu DS ali napominje da to nipošto nije stav stranke jer ga predsednik nije odobrio, Koštunica će ostati premijer, a potpredsednici vlade će biti Božidar Đelić (za ekonomska pitanja), Mlađan Dinkić (za regionalni razvoj) i Vladeta Janković (međunarodni odnosi). U veoma detaljnom opisu vlade navodi se da će DSS zadržati i policiju (ostaje Dragan Jočić), BIA, nauku (sadašnji ministar Popović), državnu upravu i lokalnu samoupravu (Lončar) i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i da će Velimir Ilić ostati ministar saobraćaja i komunikacija, dok će građevinu preuzeti Dragoslav Šumarac. Tadićeve demokrate bi, navodno, dobile privredu (Slobodan Milosavljević), odbranu (Dragan Šutanovac), spoljne poslove (Vuk Jeremić), energetiku (Aleksandar Vlahović), kulturu (Zorica Tomić), prosvetu (Gašo Knežević), trgovinu i turizam (Dragan Đilas). Dinkićeva stranka bi zadržala resor poljoprivrede i zdravstva (Ivana Dulić i Tomica Milosavljević), kao i centralnu banku, koja ne bi trebalo da bude deo političke raspodele jer je, prema zakonu, ona zaista nezavisna institucija, ali će ipak ući u raspodelu vlasti. Kao najzanimljiviji deo te priče se navodi da bi drugi čovek DS, Dušan Petrović, umesto resora pravde (koji su mu svi mediji već dodelili) mogao da postane ministar finansija (jer je to funkcija od najvećeg značaja, bez obzira što nije ekonomista), ali u tu priču ne veruju preterano potencijalni koalicioni partneri.

Jedan od sagovornika iz DSS-a, koji takođe napominje da nikakvih razgovora nije bilo, kaže da je čuo za takvu raspodelu i da ima slične informacije ali ne veruje da bi i DSS, ali i G17 plus prihvatili da zbog premijerskog ili potpredsedničkog mesta naprave prevelike ustupke. “U dobrom delu mi to deluje realno, ali mi se čini da je DS u medijima pod njihovom kontrolom nametnuo da je glavna dilema ko će biti premijer i šef policije, da bi na kraju ispalo da su zbog interesa Srbije popustili a zapravo uzeli sve ključne poluge vlasti. Ne verujem da će se baš tako dogoditi”, kaže izvor iz DSS-a, koji napominje da će za Koštunicu sigurno biti sporan Vuk Jeremić kao šef diplomatije, dok Dinkić neće dopustiti da finansije i poresku upravu preuzme DS.

Takva medijska razmena kadrovskih želja još ništa ne znači i više je treba doživljavati kao neku vrstu zagrevanja publike pred glavni pregovarački spektakl, ali će se delovi tih informacija sigurno naći u budućoj vladi. Pre formiranja vlade ipak treba očekivati rasplet prvog dela kosovske drame koji bi Srbiji i strankama koje nameravaju da formiraju vladu mogao da pokaže šta možemo da očekujemo od Zapada i šta Zapad očekuje od Srbije. Iako ovdašnjoj javnosti pregovori o Kosovu deluju kao manje važan državni i politički problem, od statusa Kosova će svakako presudno zavisiti i sastav i politika buduće vlade, s tim što se neki ozbiljniji političari u Srbiji nadaju da status Kosova neće biti određen ove godine i smatraju da bi to bila dobra vest za buduću vladu.

Velimir Ilić, lider Nove Srbije Neka Đelić proba da formira vladu Jeste li razgovarali o formiranju vlade? - Nisam zaista ni sa kim razgovarao o formiranju vlade i jako mi je žao što ti razgovori nisu počeli. Razumem da je Kosovo sada prioritet, ali Srbiji je zaista neophodna vlada jer nas čeka mnogo poslova, imamo blokirana sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, dosta tih projekata je prosto zamrznuto, gomilaju nam se neplaćeni računi, tako da novu vladu treba što pre formirati. Odakle onda silni napisi po medijima o vladi i spekulacije o raspodeli ministarskih mesta? - Samo znam da niko od čelnih ljudi naše koalicije nije vodio razgovore, a ne znam odakle to u novinama, jedino ako im neki pretendenti za funkcije ne prenose svoje želje. Mislim da mediji ne žele da se bave ozbiljno tom temom pa da pitaju zašto se ne vode razgovori, zašto predsednik Tadić nije poverio mandat nekoj ličnosti jer zaista treba to rešiti što pre. Ostajete li pri stavu da premijer treba da bude Vojislav Koštunica ili možete da zamislite sebe u vladi Božidara Đelića? - Rekao sam više puta da je Koštunica najozbiljniji kandidat jer je pokazao sposobnost da okupi razne stranke, tako da ne odustajemo od njegove kandidature. Neka proba Đelić da okupi većinu poslanika oko svog programa ako može, ali mislim da su mu slabe šanse da u tome uspe. Tačno je da je DS osvojio više glasova i to niko ne spori, ali su još više glasova osvojili radikali pa niko ne govori da Toma Nikolić mora da dobije mandat. Radikali su prosto stavili trećinu Srbije u neki karantin, izolovali je iz političkog života i zamrzli te glasove jer su suviše isključivi u svom nastupu. Ima li sukoba ili nesuglasica između DSS-a i Nove Srbije, pošto su mediji pisali da ste nezadovoljni brojem poslanika koje ste dobili? - Taj sukob mnogi priželjkuju, ali od toga nema ništa. Vojislav Koštunica i ja smo ozbiljni ljudi, svi naši dogovori se u potpunosti i između nas i naših stranaka nije bilo nikakvih problema, niti će ih biti. Kako komentarišete najave da će vaše ministarstvo biti podeljeno na dva dela? - Pa to ministarstvo je do sada funkcionisalo odlično, ali ako novi premijer želi da napravi neku organizaciju, neka to proba, a mi ćemo videti da li to ima smisla ili ne. Stvarno ne mogu sada da kreiram novu vladu, neka to radi mandatar, ali nije ovo neka željoteka, ne može vlada da ima sada trideset, pedeset resora da bi se podmirili svi apetiti ili ambicije pojedinaca koji čekaju ministarsku fotelju kao ozebli sunce.