Nama se veruje!

Svesni da su samo jedna od firmi čija se privatizacija produžila zbog održavanja izbora, u DDOR Novi Sad ne vezuju svoje dalje bitisanje za to ko će od potencijalnih kupaca u martu umesto u decembru dostaviti najbolju ponudu na tender za njihovu privatizaciju. U novu 2007. godinu ušli su naplaćujući stara potraživanja i sklapajući nove poslove, pokušavajući da zadrže lidersku poziciju sa sve prisutnijom konkurencijom na tržištu osiguranja u Srbiji.

- Privatizacija DDOR-a je u toku. Tender je objavljen letos a rok za davanje konačnih ponuda je sa decembra pomeren za kraj marta. Interesovanje za kupovinu 80,12 odsto kapitala DDOR-a pokazalo je čak 11 kompanija, od kojih većina spada u svetski vrh osiguranja. U postupku prezentacije firme, kroz rad tehničkih radionica i data room, tokom oktobra i novembra stručnjaci zainteresovanih kompanija detaljno su proučavali poslovanje DDOR-a. Utisak je, ne samo moj, da smo posao obavili korektno i kvalitetno, kaže Darko Botić, generalni direktor DDOR Novi Sad, koji je, inače, na rukovodeću funkciju došao polovinom septembra prošle godine, dakle, pred sam početak navedenog najsloženijeg dela postupka privatizacije.

Kako komentarišete odlaganje privatizacije?

- Mislim da je stranim kompanijama jako važno da znaju u kakvu zemlju investiraju. Od orijentacije nove vlade sigurno zavisi i dalji tok privatizacije i cena koju će ponuditi za DDOR.

Sam menadžment DDOR-a ne može uticati na tok privatizacije. Tehnički deo posla prodaje obavlja Agencija za osiguranje depozita, a kao privatizacioni savetnik je angažovan BNP Paribas. Koliko znam, niko nije odustao od kupovine.

Ko su potencijalni kupci?

- To su sve velike osiguravajuće kompanije, kao što je, uostalom, i predviđeno uslovima tendera. Nama je, takođe, u interesu da budu ozbiljne kompanije sa aspekta struke, veličine i samog imena. Da navedem samo neke, Allianz, AXA, KBC, ....

Da li su te svetske kompanije zaista ozbiljni potencijalni kupci DDOR-a?

- NJihovo interesovanje osim za sam DDOR kao kompaniju povezujem i za tržište i njegov potencijal. Dakle, interesovanje za Srbiju kao regiju, za ono što očekuju da Srbija postane u budućnosti. Moj utisak je da strateški procenjuju da će im u Srbiji biti regionalno sedište.

Koju cenu očekujete za DDOR?

- Nezahvalno je da ja o tome pričam.

Da li odlaganjem privatizacije pada cena DDOR-u?

- Sigurno ne. Postigli smo bolje poslovne rezultate nego prethodne godine, iščistili smo knjige, izvršili organizacione promene.. Ovaj period odlaganja jako dobro koristimo.

Do sada su DDOR i “Dunav osiguranje” bili monopolisti na srpskom tržištu. Kako na vaš status utiče dolazak inostrane konkurencije?

- Ulaskom stranih kompanija situacija na tržištu se menja. Zapravo, počela je da se menja i ranije ali postepeno. Primera radi, “Delta osiguranje” je napravilo osetan tržišni prodor još pre nego što je “Generali” kupio njihov paket akcija.

U svakom slučaju, zdrava konkurencija stimulativno utiče i na naše poslovanje.

Da li se “Generali” prijavio na tender kao potencijalni kupac za DDOR?

- Jeste.

Znači, “Delta Generali” je najveći takmac DDOR-u i “Dunav osiguranju” u Srbiji?

- Da, trenutno.

Ko je sada jači, DDOR ili “Dunav osiguranje”?

- Po procentima učešća, “Dunav” za jedan do dva odsto ima veće učešće na tržištu. Mi smo krajem 2005. godine imali 31 posto učešća na tržištu a “Dunav” oko 33 posto. Očekujem da isti procenat učešća imamo i na kraju 2006. godine.

Naša pozicija je dobra ne samo zbog našeg ličnog angažovanja, već i zbog imidža firme koja se privatizuje. Sve firme koje su se privatizovale, imale su mnogo slabije rezultate u godini kada se obavljala prodaja. Mi nemamo takvu posledicu.

Pri tome, udeo na tržištu ne zavisi samo od nas kao kompanije. Menja se celo tržište osiguranja. Klijenti više vode računa o sredstvima koja se daju za osiguranje. Urađena je procena vrednosti velikih državnih kompanija. Te vrednosti su sada manje nego što su bile ranije a mi radimo osiguranje njihove imovine na bazi poslednjih procena. Primetno je, takođe, da klijenti drugačije razmišljaju pa menjaju rizike: ne uzimaju sve, nego prave kombinacije koje njima odgovaraju.

Kako ocenjujete već prisutnu konkurenciju u Srbiji?

- Slovenački “Triglav” je kupio “Kopaonik”, Unilja Zepter a “Croatia osiguranje” je kupilo “Milenijum”. Oni skupa sa NJienerstadtische, imaju relativno mala učešća na tržištu. Pored DDOR-a i “Dunava”, samo “Delta Generali” ima celu lepezu ponude osiguranja. “Triglav” je, inače, konkurisao i na tender za DDOR.

Mislite li da su oni dovoljno veliki u odnosu na konkurenciju da pobede na tenderu?

- Jesu pojedinačno ali ne treba zaboraviti da su im konkurencija evropske i svetske velike kompanije.

Šta su vaši aduti u odnosu na konkurenciju?

- DDOR ima brend u koji se veruje. Nemamo neisplaćenih šteta. Poznajemo tržište. U našoj kompaniji rade kvalifikovani ljudi.

Kako se klijenti, privredni subjekti, ponašaju čekajući promenu vlasnika DDOR-a?

- Do sada nismo izgubili nijednog klijenta. Mi u portfoliju imamo neke velike firme i javna preduzeća, poput NIS-a, Elektrovojvodine i Elektrodistribucije Beograd...

Bilo mi je važno da zbog odlaganja sa dovršetkom privatizacije ne izgubimo, osetno, prisustvo na tržištu, jer se to po pravilu dešava firmama koje su u postupku privatizacije. Zato smo se trudili da naše filijale, koje su, zapravo, naši prodajni centri, nastave da rade intenzivno. Sada smo se usredsredili na obnovu osiguranja.

Paralelno sa tim sređivali smo knjige i sprovodili aktivnosti na naplati zaostalih potraživanja. To je vrlo bitno za firmu koja se prodaje. Uspeli smo da u oktobru, novembru i decembru naplatimo starih potraživanja mnogo više nego u prvih deset meseci. Naplatili smo skoro 700 miliona dinara.

Da li ste razmišljali o tome da uzmete akcije firmi koje ne mogu da vam plate?

- Akcije firmi koje nisu u mogućnosti da plaćaju svoje obaveze nisu baš najbolji ulog. U pojedinačnim slučajevima, od takvih firmi uzimali smo neke od akcija u njihovom vlasništvu za koje smo procenili da su dobro ulaganje (najčešće akcije banaka).

Tokom 2006. godine smo zabeležili dobre rezultate po osnovu ulaganja tehničkih rezervi.

Koliko DDOR-u smeta što nije odvojeno životno osiguranje od drugih, rizičnijih osiguranja. Zar nije zakon doneo odluku da se to razdvoji?

- Zakon predviđa da se životno i neživotno osiguranje razdvoji do kraja ove godine. Stav DDOR-a je da to obavezno razdvajanje nije dobro rešenje.

Zašto?

- Životno osiguranje je u našem ukupnom portfoliju činilo osam do deset odsto, a sada je oko 12. Bolje bi bilo da je zakon primenio iskustvo zapadnih osiguravajućih kuća iz zemalja EU koje daje mogućnost da postojeće osiguravajuće kuće, koje već imaju inkorporirano životno i neživotno osiguranje, ne moraju da ga razdvajaju – cepaju, i da ovo rešenje poštuju samo novoosnovane osiguravajuće kuće. To bi bilo bolje, pre svega, zbog troškova. Jer, imaćemo novoosnovano malo preduzeće koje neće imati dovoljno prihoda. Ovako misle i u “Dunavu” i “Delti”.

Koliko su vam tu konkurencija banke jer, NBS ih motiviše da prodaju životno osiguranje?

- NBS je donela odluku kojom omogućava prodaju proizvoda osiguravanja na šalterima banaka. To je na Zapadu dosta razvijeno i to DDOR-u ne smeta. Mi tu čak imamo komparativnu prednost: začetak poslovanja bank-insurance. Spremni smo na takvu mogućnost prodaje jer imamo više od 18 odsto akcija u “Metals banci” u Novom Sadu. Sa njima imamo i poseban ugovor o poslovno–tehničkoj saradnji, upravo vezan za prodaju naših proizvoda na šalterima banke. Imamo, naravno, saradnju i sa drugim bankama.

Zakon je tražio i da se iz osiguranja izdvoji fond za dobrovoljno penziono osiguranje. Prošle godine smo usaglasili poslovanje tog segmenta sa zakonom i 29. decembra smo, uz dobijanje svih licenci od NBS registrovali firmu, zatvoreno akcionarsko društvo, koje se bavi penzionim osiguranjem.

Hoće li zaživeti penziono osiguranje u Srbiji?

- To očekuju i naši potencijalni kupci. Sve, naravno, zavisi od standarda građana i motivisanosti poslodavaca da svojim zaposlenima obezbede neku dodatnu penziju. Država je za razliku od životnog osiguranja učinila nešto da motiviše građane pa je poslodavce oslobodila plaćanja poreza za iznose do 3.000 dinara mesečno za uplatu dobrovoljnog penzionog osiguranja.

Da li su poslodavci zainteresovani da na ovaj način poboljšavaju budući standard svojih radnika?

- U sve većoj meri su zainteresovani. Ali, mi imamo i mogućnost da građani sami sebi uplaćuju osiguranje. U portfoliju dobrovoljnog penzionog fonda imamo 24.000 klijenata. Sve pare koje su u fondu se oplođuju i investiraju poštujući rigorozna pravila iz Zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima čiji je cilj smanjivanje rizika. NBS je propisala mogućnosti ulaganja u obveznice, akcije... da bi se ostvarila sigurnost. Nije tajna da je bolje ulagati u penzioni fond nego štedeti u banci. U krajnjoj liniji, tu je i portfolio menadžer koji brine o tome.

To je sada vrlo traženo zanimanje.

- Da. Na našem tržištu nema kadrova tog profila, pa smo doveli stručnjaka iz Slovenije. To je pre nekoliko meseci bilo najtraženije zanimanje.

Dokle ste stigli u pregovorima sa VMA o dodatnom zdravstvenom osiguranju?

- Taj posao je pri kraju. Smatramo da smo napravili dobar spoj: najsolidnija kuća u osiguranju sklapa ugovor sa najsolidnijom kućom u zdravstvu. Svi oni koji vode računa o svom zdravlju kupiće taj paket osiguranja, a mi ćemo se potruditi da napravimo odgovarajuću ponudu.

Kada će kod nas zaživeti standard osiguranja kao na Zapadu?

- Osiguravajuće kuće u svom marketingu malo više pažnje treba da posvete edukaciji stanovništva o potrebi i značaju osiguravanja. Moramo da ih upoznamo i sa potrebama i sa onim šta osiguranje znači, obezbeđuje... Imali smo mi osiguranje života, zapravo, naš pravni prethodnik ZOIL Novi Sad je imao portfolio sa čak nekoliko stotina hiljada polisa životnog osiguranja pre dvadesetak godina. To je bilo približno portfoliju “Triglav osiguranja”. Dakle, postojalo je to saznanje kod stanovništva. Postojala je u Srbiji osiguravajuća kultura. Ali, tokom 90-ih su ti fondovi uništeni zbog inflacije. Znači, potrebno je da se, najpre, vrati poverenje građana u finansijski sektor, što se, nesumnjivo, već dešava. I inflacija je pod kontrolom a vraća se i finansijska disciplina. Pored verovanja u finansijske institucije i državu potreban je, međutim, i standard, da bi čovek sebi mogao da obezbedi osiguranje. Pomalo je besmisleno da neko kupi auto pa ga osigura, a ne učini to sa svojim životom. To je malo i pitanje mentaliteta.

Gde DDOR investira?

- Investira u skoro sve oblike propisane i dozvoljene zakonom, a to su: obveznice, akcije, depoziti kod poslovnih banaka i drugo, s tim da se od ove godine deo sredstava može ulagati i na finansijskim tržištima u inostranstvu.

Kakve pakete mogu da donesu kupci DDOR-a?

- Oni imaju veću paletu ponuda, unakrsne prodaje... Ono što je interesantnije i što je kod nas u začetku, to su osiguranja od odgovornosti. Na Zapadu postoji široka paleta toga; na primer, osiguranje odgovornosti za lekare, revizore, advokate... osiguranje za proizvod. Mi već imamo “Hemofarm” koji osigurava svoje lekove. Tu ima širokih mogućnosti, a mi smo tek krenuli sa tim segmentom.