Nečastivi na univerzitetu

Ko je mogao da pretpostavi da će auto-mafija iz Donje Livadice, opština Velika Plana, doći glave profesorima Pravnog fakulteta u Kragujevcu? A onda je, u utorak, policija podelila profesore na one koji su već uhapšeni i one koje to tek čeka...

Lisice na ruke stavljene su dekanu kragujevačkog Pravnog Sveti Puriću, prodekanu za finansije Božinu Vlaškoviću, Emiliji Stanković, inače doskorašnjoj pomoćnici ministra prosvete zaduženoj za visoko školstvo, Dragani Petrović, čija se doktorska teza, ironično, bavila organizovanim kriminalom... Sumnjiče se da su prodavali ispite – od 500 do 750 evra komad – i diplome. Wihova je cena varirala između 12 i 16 hiljada evra, saznaje NIN. Ukupno, uhapšeno je devetoro profesora, uključujući dekana i prodekana, plus deseti Saša Jovanović, žitelj spomenute Donje Livadice. Od njega je i krenula priča o nečastivom na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Reakcija javnosti na hapšenje korumpiranih profesora ukazala je na barem dve stvari. Prvo, da ovakva borba protiv korupcije uživa praktično nepodeljene opšte simpatije; gotovo da se ne pamti kada je jedna policijska akcija izazvala toliku količinu pohvala, a pri tom bez dodavanja političkih konotacija (što ne znači da i njih nema). Tome je, verovatno, doprinela i činjenica da su izbori okončani i da sadašnji sastav vlade broji svoje poslednje dane, pa se serijsko hapšenje profesora nikako ne može okarakterisati kao “predizborna Sablja”. Upravo to je, podsećanja radi, prigovarano prilikom hapšenja drumske, stečajne, carinske... mafije.

Drugi aspekt javne reakcije jesu silna potkazivanja korumpiranih profesora na raznim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Blacu... Šta to govori? Možda ponešto i o cinkaroškom duhu srpskom, ali daleko više o raširenosti ove pojave. Uostalom, odavno je već javna tajna među ovdašnjom studentarijom koliko košta koji ispit i preko koga se to sređuje. Posebno su notorne, makar prema ovim pričama, više škole po Beogradu i unutrašnjosti, medicinski i stomatološki, ekonomski i pravni fakulteti srpskih univerziteta, o onim privatnim da ne govorimo... Naročito je kritična, saznaje NIN, situacija na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici (tj. Prištinskom univerzitetu), budući da se korupcijom na Ekonomskom fakultetu u Zubinom Potoku, Poljoprivrednom u Leposaviću...) ne bavi ni srpska (naravno) ali ni kosovska, odnosno UNMIK policija.

Jedna švajcarska studija iz prošle godine, koju je finansirala njihova vlada, pokazala je inače da je izrazito visok stepen korupcije upravo u srpskom obrazovnom sistemu.

Informacije iz policije govore da su među kupcima diploma prednjačili državni službenici a među njima, opet, oni iz MUP-a koji su bez mnogo učenja svoje diplome viših škola zamenjivali fakultetskim. U prilježnosti su, pokazuje dosadašnja istraga, prednjačili akademci, postdiplomci i doktorandi iz Crne Gore.

NIN-ove informacije iz policije, ali i srpskog Ministarstva prosvete, govore da su hapšenja na kragujevačkom Pravnom fakultetu samo početak obračuna sa prosvetnom mafijom. Zašto se ranije nije krenulo u obračun?

Delimično objašnjenje jeste da davanje i primanje mita predstavlja jedno od najteže dokazivih krivičnih dela, budući da su pred zakonom odgovorne obe strane novčanice. Zato je neophodna kooperativnost jednog od učesnika u dilu, uz poželjnu primenu ostalih dostupnih sredstava, poput tajnog snimanja ili obeležavanja novčanica upotrebljenih u transakciji.

Elem, kragujevački Pravni fakultet “otvoren” je sasvim slučajno. Sve počinje 15. juna 2006. godine. Uhapšeni Saša Jovanović, poznat kao Čupavac, iz one Donje Livadice, kontaktira jednog zastavnika iz SUP-a Velika Plana, nudeći mu da se van radnog vremena sastanu u nekom restoranu. Zastavnik, pretpostavljajući da će mu Čupavac ponuditi mito pošto ga pritiska tekuća istraga vezana za nezakonite registracije i preprodaju automobila iz inostranstva, taj kontakt sa Čupavcem prijavljuje svom starešini. U konsultaciji sa okružnim tužiocem, organizuju se mere (prisluškivanje, tajno snimanje), i narednog dana zastavnik se sastaje sa Čupavcem u motelu “Stari hrast”. Ovaj mu, u zamenu za obustavljanje istrage u vezi sa automobilima, nudi da mu “završi” Pravni fakultet u Kragujevcu. Zastavnik je u čudu – otkud sad fakultet u celoj priči? Wegovi nadređeni takođe, ali poklonu se u zube ne gleda. Zastavnika šalju u studente – on postaje tzv. prikriveni islednik – i tako otvaraju neočekivanu istragu.

Ukratko, kako će se potom pokazati, na kragujevačkom je Pravnom fakultetu uobičajeno bilo da se ispiti u indeks upisuju i pre nego što je student formalno upisao fakultet; profesori koji su predavali više predmeta, poput Emilije Stanković, često nisu ni znali koji je ispit položen evrima; kod nekih su pronađene desetine studentskih indeksa i preko stotinu ispitnih prijava, čak i sa banjalučkog univerziteta, što dodatno govori o raširenosti pojave.

Najviše dokaza policija je, prema saznanjima NIN-a, sakupila protiv profesorke Dragane Petrović, one što je doktorirala na organizovanom kriminalu. Direktno njoj je Čupavac Jovanović davao novac za ispite studenta-zastavnika, što je i dokumentovano: 130 hiljada dinara i 1.000 evra samo u njegovom prisustvu, dok je završavanje fakulteta trebalo da ga košta između 10 i 12 hiljada evra. Zastavnik je umalo i diplomirao, ni kriv ni dužan, ali se isprečila jedna profesorka koja je po svaku cenu htela da ga ispita.

Manje je humora u kontaktima profesorke Petrović, uhvaćenim primenom policijskih mera. Tu su jedan doskorašnji visoki funkcioner policije, dva u javnosti veoma prisutna bivša načelnika OUP-a, advokati, službenici Ministarstva prosvete i republičkog tužilaštva... Dalja istraga pokušaće da utvrdi da li su i u kojoj meri oni bili umešani u kragujevačko studiranje.

Spomenuta Emilija Stanković bila je do pre mesec dana pomoćnik ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, zadužena za visoko školstvo. Ostavku je, prema izvorima NIN-a iz Ministarstva, podnela pošto joj je sugerisano da to učini, upravo zbog istrage koja se bližila svom finalu. O njenom radu u Ministarstvu se izražavaju veoma pohvalno, posebno ističući njeno angažovanje prilikom sastavljanja i potonje primene Zakona o visokom obrazovanju, avgusta 2005. godine. Interesantno je da za svoj rad u Ministarstvu prosvete ona nije primala praktično nikakvu naknadu, ali su joj zato primanja na kragujevačkom fakultetu dostizala skoro 200 hiljada dinara mesečno!

Što se političke note tiče, osim Emilije Stanković, vredi spomenuti još tri imena. Dragan Bataveljić, uhapšeni profesor ustavnog prava, bio je kandidat za gradonačelnika Kragujevca Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića. Predrag Stojanović i Srđan Đorđević politički vrhunac doživeli su u Demohrišćanskoj stranci Srbije bivšeg ministra pravde Vladana Batića, pošto su polovinom devedesetih napustili DSS odnosno SPO. Stojanović je ispred DHSS-a bio potpredsednik opštine Kraljevo, pa predsednik skupštinskog Odbora za prosvetu, a sada predsednik Političkog saveta DHSS-a, dok je Srđan Đorđević do pre godinu dana bio sudija Ustavnog suda Srbije.

Osim podizanja optužnica protiv dosad pohapšenih, pred nadležnima je i još jedan, možda i teži zadatak – da pretresu fakultetsku dokumentaciju i proberu zarađene od kupljenih diploma. A onda da zađu po ostalim fakultetima po Srbiji. Jer, ako se sve završi na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, skoro da je bolje da nije ni počinjalo.

A sad prosvetari! Za proteklih godinu dana redom su padale organizovane grupe finansijskog kriminala, a mediji su se utrkivali u nadevanju imena novootkrivenim srpskim “mafijama”. Radili su i policija i specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, a spektakularna hapšenja su praćena atraktivnim televizijskim snimcima i novinskim fotografijama. Prva u nizu na red je došla takozvana “stečajna mafija”. Grupa biznismena i bankara je optužena da je kroz stečajne postupke u društvenim preduzećima prisvojila 50 miliona evra državnog, ili bolje reći našeg novca. Otkrivene su malverzacije u Ce marketu, Beku, GP Rad. Kao prvi čovek organizacije apostrofiran je dotadašnji sudija Trgovinskog suda Goran Kljajević, čiji je rad u sudu čak i od Evropske unije smatran problematičnim za proces privatizacije u Srbiji. Smatra se da je privođenje “stečajaca” posle gotovo godinu dana istrage vođene u potpunoj tajnosti, jedna od najznačajnijih akcija policije. Zbog obimnosti dokumentacije, ali i stalnih proširenja istrage, malo je nedostajalo da protekne dozvoljenih šest meseci pritvora osumnjičenima, od trenutka hapšenja do podizanja optužnice. Samo dan pre roka, sastavljena je optužnica na 180 stranica, što je čini najdužom u istoriji srpskog pravosuđa. Međutim, umakla je jedna od glavnih karika u “stečajnom lancu”. Slobodan Radulović, bivši direktor “Ce marketa”, pobegao je iz zemlje. Sumnja se da se nalazi u Španiji, bilo to istina ili ne, nedostupan je domaćem sudstvu. Početkom leta prošle godine pohapšeni su članovi “drumske mafije”. Više od pedeset ljudi je optuženo za organizovano naplaćivanje drumarina pomoću paralelnih softvera. Možemo samo da zamislimo koliko je to godina trajalo i koliko su novca na ovaj način dobili. Optužnica ih tereti za šest i po miliona evra. Ostalo je, međutim, nepoznato da li je neko “sa vrha” vodio operaciju, a izjave pojedinih političara samo su podgrevale sumnju. Uz drumsku, ubrzo je pala i “saobraćajna mafija”. Od osiguravajućih društava je naplaćivana odšteta za saobraćajne nesreće koje se nisu ni dogodile. Montirani su lažni zapisnici, lažna veštačenja, a šteta je procenjivana tako da predmet ostane u domenu prekršajnog, a ne krivičnog postupka. Ono što ovu policijsku akciju čini atraktivnijom jeste pojava tajnog agenta, ubačenog među članove grupe da bi ih razotkrio iznutra, što je prvi put upotrebljeno u praksi srpske policije. Optužnica je podignuta protiv 29 lica, a procenjena je šteta oko 200 miliona, ovog puta dinara. Godinama su među narodom pričani vicevi o potkupljivim carinicima. Kao poslastica pred Novu godinu, narodu su ponuđeni carinici. Pripadnici “carinske mafije” su ipak otišli malo dalje od uzimanja ponekog evra za propuštanje sitnih švercera. Osumnjičeni se terete da su proneverili oko tri i po miliona evra krijumčarenjem, sačinjavanjem lažne dokumentacije... Brojanje, i osumnjičenih i novca, nastavlja se, i pitanje je samo koliko će široko istraga ići. Sada je na red, eto, došla i “prosvetna mafija”. Korumpirani profesori nisu ništa novo za Srbe, ali ovakva akcija nije zapamćena. Očekujemo i borbu protiv duvanske, i ko zna koje još mafije, a ne treba zaboraviti ni one koji se bave “tradicionalnimkriminalom”. Još samo da svi koji su to zaslužili, budu i osuđeni.