Bitka za Peti park

Petim parkom zvali su prostor između nekoliko zgrada na Zvezdari. Kod “Lipovog lada”. Igralište za decu, poljana s drvećem i košarkaški teren. Sada su tu šut, razbijeni beton i đubre. Peti park je postao smetlište oko koga se bore grad i investitori, koji bi da na tom mestu sagrade mastodontski stambeno-poslovni objekat, i građani koji hoće svojoj deci da očuvaju mesto za igru. Građevinskim mašinama i policiji odupiru se svojim telima, neprekidnim dežurstvima... Ovog vikenda i koncertom na kome je na otpor pozivala grupa “Beogradski sindikat”, uprkos kiši i ružnom vremenu. “Neće nam slomiti duh papirologijom”, poručili su momci iz “Sindikata”.

Po ideji urbaniste koji je osmislio ovo naselje, šezdesetih godina prošlog veka, tu su izgrađeni zelena površina, igralište i parking za stanare naselja. A onda je krajem osamdesetih Peti park u nove planove ucrtan – poslovni prostor. Vremenom i izmenama Regulacionog plana 2002. godine taj ispočetka omanji poslovni prostor raste sve više, da bi postao stambeno-poslovno-garažni prostor od preko 4 500 kvadratnih metara! Na putu od parka do profita, međutim, isprečila se grupa građana okupljena oko Odbora za zaštitu Petog parka, čvrsta u nameri da se suprotstavi samovolji gradskih čelnika i potencijalnih profitera.

“Postoji niz nezakonitosti u periodu od 2000. do 2002. godine i pri donošenju samog regulacionog plana. Od jedne dodeljene parcele, naručilac je ukrupnjava i pripaja joj i neke druge parcele”, tvrdi za NIN Snežana Marković, jedna od aktivnijih građana iz Inicijativnog odbora za zaštitu Petog parka. Ona, štaviše, kaže da je naručilac radova tražio “prenamenu prostora jer mu ekonomski nije bilo isplativo građenje prvobitno zamišljenog objekta te površine”.

Nadležni u gradu, pak, pokrivaju se zakonskom regulativom po kojoj Peti park i – ne postoji!? Nenad Komatina, sekretar Gradskog sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, u razgovoru za NIN kaže: “To je samo građevinska parcela, koja je uknjižena i čiji vlasnik postoji. A to nisu stanari okolnih zgrada. Mi pokušavamo da održimo red u državi, a taj red se odnosi na poštovanje zakona i tuđe imovine.” On kaže da je potpuno nebitno to što je kvadratura objekta u međuvremenu povećana za nekoliko hiljada kvadrata. “Uostalom, Plan postoji već 20 godina, i građani su mogli da utiču na njega tokom javne rasprave.”

Branitelji Petog parka posebno su kivni na svoju bivšu komšinicu Radmilu Hrustanović, koja je kao tadašnja gradonačelnica 2002. godine i potpisala Regulacioni plan kojim je Park ukinut. “Radmila Hrustanović, koja je živela godinama iznad tog parka, nije nas ni informisala o javnoj raspravi o parku”, kaže Snežana Marković. “A kasnije nam je, čak, preko medija poručila da deca mogu da nam se igraju na Adi Ciganliji.”

Borba za park i dečja igrališta počela je pre godinu i po dana, čim su se pojavile građevinske mašine. Već u prvih nedelju dana sakupljeno je preko 3 000 potpisa, a organizovana su i danonoćna dežurstva. Kad bi se pojavili bageri, svirale su sirene za vazdušnu opasnost, što je bio signal komšiluku da izađe na ulicu i telima spreči radove. Kada su ulicu blokirali deblima posečenih kedrova, intervenisala je i policija. Organizovana je i medijska kampanja – štampan je propagandni materijal, poslate su hiljade mejlova, priređeni šahovski i košarkaški turnir, koncert za zaštitu parka...

I Milan Popović, predsednik opštine Zvezdara, u izjavi za NIN kaže da “jedino pritisak javnosti i medija može da pomogne građanima”. Opština ih, prema njegovim rečima, podržava od početka, ali “sve zavisi od Ministarstva za kapitalne investicije i grada Beograda. Poražavajuće je što oni ne razumeju da među tolikim zgradama, nabijenim na malom prostoru, mora da opstane ova mala, zelena oaza, umesto da na njenom mestu nikne još jedna zgrada” kaže Popović.

Borba stanara okoline Petog parka ima i značaj koji prevazilazi sporni park i igrališta; to je, zapravo, autentična građanska inicijativa koja nema veze sa politikom i političkim strankama već sa rešavanjem jednog konkretnog životnog problema u sukobu pojedinca i vlasti. Hoće li vlast ostati orijentalno svemoćna ili će civilno društvo odneti malu, ali značajnu pobedu?